Записник са педесет треће седнице Комисије за жалбе одржане 26.5.2016.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 54
26.5.2016. године
Нови Пазар


ЗАПИСНИК


Са 53. седнице Комисије за жалбе одржане 26.5.2016. са почетком у 12 сати у Културном центру у Новом Пазару

Присутни сви чланови Комисије: Марија Кордић, Стојан Марковић, Тамара Скроза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Петар Јеремић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић

Остали присутни: новинари више редакција, представници невладиних организација


Дневни ред:


1. Разматрање жалби Удружења грађана „Парада поноса Београд“ и Стефана Радовића на текстове објављене у „Српском телеграфу“
2. Разматрање жалбе Растислава Дурмана на текст објављен у „Блицу“
3. Разматрање жалбе А.Г. на текст објављен у „Куриру“
4. Разматрање жалбе Предрага Аздејковића на текст објављен у листу „Данас“


1. Подносиоци жалби сматрали су да је лист прекршио одредбе Кодекса новинара о забрани диксриминације, тако што је на насловним странама објавио наслове којима се шири говор мржње према ЛГБТ популацији. У току расправе о жалби, Тамара Скроза је рекла да мисли да је чак и важније од тога да су прекршене одредбе о забрани дискриминацији, то што су тврдње из наслова базиране на нетачним информацијама – да 80 одсто оболелих од сиде припада ЛГБТ популацији, да та популација шири заразу...Ни за шта од тога нема потвде у тексту, нити у истраживању на које се лист позива, због чега су, како је рекла, прекршене и тачке 1. и 2. Одељка Истинитост извештавања. Марија Кордић је рекла да не мисли да је Кодекс прекршен текстовима, у којима је пренето истраживање института „Батут“, али да је то учињено насловима и то кад је реч о обавези медија да се супротстави говору мржње. Она је додала да је проблем, међутим, то што они који се жале на дискриминаицју (попут ЛГБТ заједнице) често мисле да имају право да дискриминишу друге, а своје мишљење пласирају као једину истину. Тамара Скроза је указала да „Батут“ наводи да је у порасту број заражених, а не да ЛГБТ популација шири заразу, док је Владимир Родмировић указао да је и то саопштење доста необично написано, јер се потенцира да је највећи број заражен аналним сексуалним односом са особом истог пола, али да је, без обзира на то озбиљан медиј те тезултате могао да употреби да повећа пажњу јавности, да укаже како се вирус шири и како се заштити, уместо што оваквим писањем шири говор мржње према целој једној мањинској групи. Драган Ђорђевић је такође оценио да је Кодекс прекршен, додајући да је лист морао да води рачуна о томе како пласира резултате истраживања и истакао да му се чини да у овом случају намера није ни била да се читаоци информишу, него да се ЛГБТ популација осуди. Ивана Стјеља је нагласила да је веома опасно овако писати, јер су особе са ХИВ-ом већ стигматизоване у нашем друштву, али је истакла и да за утврђивање дискриминације није битно да ли је редакција имала намеру да то уради, већ да ли се то догодило. По њеном мишљењу јесте и зато је Кодекс несумњиво прекршен. Петар Јеремић и Иван Цвејић су истакли да је Кодекс прекршен опремом текстова, док их то што су пласирани на насловним странама чини додатно манипулативним. Цвејић је рекао да је такође повређена и истинитост извештавања, јер су као чињенице представљени закључци који не могу да се изведу из истраживања. Он је додао да то што редакција у одговору наводи да су само сензационалистички обрадили тему, није никакво оправдање, већ напротив, отежавајућа околност. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене одредбе Кодекса о забрани дискриминације и говора мржње. За одлуку да су прекршрене и одредбе које се односе на иситнитост извештавања гласало је девет чланова Комисије, док су два била против. Комисија је, због тога, изрекла јавну опомену.


2. Растислав Дурман је поднео жалбу јер је лист, како је навео, нетачно објаво да је донатор једне политичке странке, а затим није објавио деманти који је послао. У расправи је Златко Чобовић рекао да је Кодекс прекршен пре свега тиме што није објављен деманти. Лист је, по свему судећи, објавио погрешну информација, реч о другој фирми, а не о оној чији је власник Дурман и нису учинили ништа да грешку исправе. Чак и да подносилац жалбе није био у праву, требало је да објаве његов одговор, па да наредног дана, уколико мисле да нису погрешили, пишу даље о томе, рекао је.  Он је додао да, иако то није важно за одлучивање Комисије, чини се да грешка није случајна. Стојан Марковић је оценио да је Кодекс драстично прекршен и да је „Блиц“ због тога морао, не да објави демнати, него да се извини подносиоцу жалбе. Додао је и да не схвата како неко може да се бави новинарством, а да не зна ко је Растислав Дурман. Иван Цвејић је рекао да је новинар очигледно површно одрадио посао, није проверио податке о власнику фирме која је донатор, а лист касније није објавио ни деманти. Он је указао и да то што „Блиц“ није одоворио на жалбу вероватно говори о томе да и немају шта да одговоре. Комисија је, на крају, једногласно одлучила да је Кодекс прекршен и самим текстом и тиме што није објављен деманти.


3. Читалац који је тражио да остане анониман поднео је жалбу тврдећи да је „Курир“, као нова сазнања о убиству Јелене Марјановић, објавио заправо коментар који је он дан раније послао на претходни текст о томе, а који није објављен. Из расправе и одлучивања била је изузета Марија Кордић, одговорна уредница „Курира“. Стојан Марковић је рекао да у овом случају нема прекршаја Кодекса, односно да сматра да је жалба неоснована, јер не види шта је у коментару који је читалац, очигледно „професионални коментатор“,  послао ново у односу на све што је „Курир“ раније објавио о том убиству. Златко Чобовић је рекао да се не слаже са оценом редакције листа да би жалбу требало одбацити, напротив, Комисија о томе треба да расправља, али мисли да нема прекршаја Кодекса. Он је истакао да су у тексту Курира за који подносилац жалбе тврди да је његов необјављени коментар садржани наводи из ранијих текстова Курира на ту тему. Такође, из онога што је подносилац жалбе доставио Комисији, заиста се не може утврдити тачан садржај коментара који је послао Куриру, јер се у принтскрину види само последња реченица, а текст који је дописао у жалби не може се априори узети као аутентичан. Иван Цвејић је рекао да је ово један од случајева који су занимљиви јер се укрштају „новотарије“ из онлајн окружења са праксом традиционалних медија, те да ће одлуке које Комисија о оваквим случајевима доноси бити нека врста преседана. Он је нагласио да мисли да је жалба пренаглашена и превише емотивна. Коментар је, рекао је, нека врста писма читалаца и сваки медиј има апсолутну слободу да одлучи о томе да ли ће то објавити или не, тиме се не крше ничија права, нити то угрожава слободу изражавања. Такође, чини му се убедљивим објашњење уредница „Курира“ да коментар читаоца не садржи никакве нове информације, а с друге стране, није убеђен у аутентичност коментара који је достављен Комисији. Цвејић је додао и да има резерву према људима који инсистирају на анонимности, јер уколико неко нешто одговорно тврди, нема разлога да не саопшти име. Тамара Скроза је рекла да ће бити уздржана приликом гласања, јер нема доказа да је све што је читалац навео тачно -  да је медиј злоупотребио његов коментар, али да је, с друге стране, све што је „Курир“ објављивао о том убиству толико „прљаво“ и скандалозно, да ни у овом случају не може да гласа да није прекршен Кодекс. Са њом се сагласио Владимир Радомировић, који је рекао да већ сама чињеница да Комисија о овоме расправља и да верује да је могуће да се тако нешто деси, поражавајућа за целу новинарску професију. Он је такође рекао да нема довољно инфомација на основу којих би могао да се определи. По окончању рапсраве, „за“ одлуку да Кодекс није прекршен гласало је шест чланова Комисије, док су четири била „уздржана“. Одлука због тога није донета, јер није било потребне већине од осам гласова.


4. Предраг Аздејковић је жалбу поднео сматрајући да је „Данас“ прекршио одредбе о забрани дискриминације објављујући изјаву лидера Двери Бошка Обрадовића, којом се дискриминише ЛГБТ популација. Марија Кордић је, у току дискусије, поновила став који је изнела приликом разматрања прве тачке дневног реда - да они који се боре против дискриминације сматрају да имају права да дискриминишу друге - у овом случају Обрадовића, који не мисли као Азејковић. У спорном тексту, како је рекла, нема никаквог кршења Кодекса, циљ је био да се изнесу различита мишљења о једној теми, без обзира да ли се она некоме свиђају или не, а текст ни на који начин није ни сензационалистички опремљен као претходни о којем је Комисија расправљала. Тамара Скроза је рекла да је реч о потпуно различтим случајевима, који се уопште не могу упоређивати. Она је додала се „Данас“ изјавама осталих учесника анкете праткично оградио од Обрадовића, те да не мисли да је Кодекс прекршен, али да разуме Аздејковића и да припадници ЛГБТ популације имају право и треба да се жале на сваки текст који сматрају дискриминаторним, а Комисија ће одлучити да ли су у праву или не. Марија Кордић је поновила да део невладиних организација има манир да покушава да забрани објављивање сваког мишљења које није у складу са њиховим, са чиме се сагласио и Стојан Марковић, који је рекао да су припадници ЛГБТ популације „професионални подносиоци жалби“, те да се чини да су они једина дискриминисана група у држави. Он је нагласио да колико год му је важно да нико у Србији не буде дискриминисан, толико му је важно и да постоји слобода и плурализам мишљења. Обрадовић је, у овом случају, само одговарао на нешто што су га питали и свакако има право да каже шта мисли. Скоза је истакла да није посао Комисије да разматра деловање НВО и њхову психологију, већ да разматра жалбе и поновила да свако ко мисли да је дискриминисан треба да се жали, те да јој је нејасно због чега се у Комисији стално води дискусија о праву невладиних организација да се жале. Златко Чобовић је рекао да није предмет расправе право на жалбу, него три реченице које је изговорио Бошко Обрадовић, „Данас“ пренео, а у којима нема претњи ни говора мржње. По његовом мишљењу, као што подносилац жалбе има право да изнесе свој лични став, за који мисли да је у складу са важећим моралним вредностима, тако и Обрадовић има право да каже да се не слаже, и да изнесе свој став да то није у складу са важећим моралним вредностима, те да, зато, Кодекс није прекршен. Петар Јеремић је нагласио да је „Данас“ поступио коректно и професионално, пренео је вредносни суд Бошка Обрадовића, који има право да изнесе своје мишљење, без обзира да ли се неко са њим слаже или не. Он је додао и да не види никакав проблем у томе што се Аздејковић жалио да текст, јер на то има право. Владо Мареш је рекао да подржава ангажман и Предрага Аздејковића и свих невладиних организација које се боре против дискриминације и за људска права и позвао их да се жале Савету за штампу увек када оцене да је реч о дискриминацији. По његовом мишљењу, дискриминације у нашим медијима има, нарочито кад је реч о ЛГБТ популацији. Због тога је добро да се жале и да се на тај начин отвори расправа о тој теми, јер наши медији углавном о томе не говоре на „новинарски начин“, него да би демонстрирали мачистички, патријархални однос према тој популацији. Он је додао да у овом случају, ипак, нема прекршаја Кодекса, те да је реч о једном од бољих начина отварања теме. Иван Цвејић је истакао да се Бошко Обрадовић изразио веома прецизно, да није говорио о геј популацији као таквој, него о начину на који се боре за своја права. Он говори о идеологији и пропаганди, која је примењива и на друге групе и покрете. Цвејић је додао и да се у жалби наводи да Обрадовић каже да се мора стати на пут ЛГБТ популацији, што није тачно, па подносилац жалбе на неки начин манипулише Комисијом за жалбе. Ивана Стјеља је, међутим, указала да је важно да знамо да сексуална оријентација није идеологија, односно да ту нема пропаганде, али је, такође оценила, да Кодекс није прекршен. Комисија је, по завршетку расправе, једногласно одлучила да „Данас“ није прекршио Кодекс новинара.


Седница је завршена у 13.05 сати.


Записник водила
Гордана Новаковић            

Председавајућа
Невена Кривокапић