Записник са педесет прве седнице Комисије за жалбе одржане 31.3.2016.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 52
31.3.2016. године
Нови Сад


ЗАПИСНИК


Са 51. седнице Комисије за жалбе одржане 31.3.2016. са почетком у 13 сати у Медија центру Војводине у Новом Саду

Присутни чланови Комисије: Марија Кордић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Петар Јеремић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић

Одсутни чланови Комисије: Невена Кривокапић

Седници присуствује више од 30 представника медија, невладиних организација, покрајинског омбудсмана, студенти новинарства, који су у паузама постављали питања и коментарисали одлуке.

Снимак целе седнице на Јутјубу: 
www.youtube.com/watch?v=rbRY-YpwsWQ 
www.youtube.com/watch?v=1NYpqfGendU


Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Аутономног женског центра на текст објављен у „Блицу“
2. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен у недељнику „Афера“
3. Разматрање жалбе Јелене Попадић на текст објављен на порталу „Цензоловка“
4. Разматрање жалбе Славише Лекића на текст објављен у „Политици“
5. Разматрање жалбе портала „Пиштаљка“ на текст објављен у „Куриру“
6. Разматрање жалбе Геј лезбејског инфо центра на текст објављен на порталу „Србин.инфо“
7. Разматрање жалбе Влада Мареша на текст објављен у „Вечерњим новостима“
8. Разматрање жалбе Регионалног центра за мањине на текст објављен у „Вечерњим новостима“
9. Разматрање жалбе Зорана Радовановића на текст објављен у „Куриру“
10. Разматрање жалбе Комитета правника за људска права на текст објављен у дневном листу „Magyar Szo“


Седници је, уместо одсутне Невене Кривокапић, председавао Стајан Марковић.


1. Аутономнни женски центар поднео је жалбу сматрајући да је прекршено више тачака Кодекса новинара, које се односе на истинитост извештавања, новинарску пажњу, обавезу да наслов одговара садржају текста, поштовање претпоставке невиности и забрану дискриминације. У току расправе, Тамара Скрозза је истакла да је потпуно јасно да је Кодекс прекршен већ самим тим што је у наслов стављено да жене убијају ређе, али крволочније него мушкарци и да би проблем био да било шта друго стоји уместо жене (на пример Срби убијају крволочније него Хрвати или обрнуто), јер не постоје статистике о томе, посебно кад је реч о родовима. Због тога је Кодекс прекршен у у делу који се односи на дискриминацију по родној основи, а такође су у тексту изостављене и информације које могу битно да утичу на став читалаца, тачније нема података о мушкарцима убицама, а има основа и за оцену да је прекршена и претпоставка невиности, јер су неке од жена које се помињу у тексту само осумњичене за кривично дело, а о њима се говори као о убицама. Она је додала и да адвокат „Блица“ није у праву када каже да феминистичка група нема право да поднесе жалбу у име свих жена, јер феминизам подразумева управо борбу за права жена и против насиља над женама. Марија Кордић је рекла да је делимично сагласна са тиме што је Тамара рекла, јер мисли да су, пре свега, прекршене одредбе о новинарској пажњи, пошто су подаци насумично изабрани и поређани, и онда се из тога изводе наусмични закључци. По њеном мишљењу, међутим, реч је о теми о којој треба писати и у тексту нема дискриминације и мизогиније. Владимир Радомировић је такође рекао да у тексту нема мизогиније, јер је текст писала жена. Тамара Скрозза је додала да и жене могу да заступају мизогине ставове, на шта је Радомировић одговорио да се у наслову каже и да мушкарци више убијају, тако да не види дискриминацију у односу на жене. Он је рекао да њему у тексту највише сметају анонимни извори. По мишљењу Иване Стјеља, у тексту постоји мизогина намера јер се теза из наслова не може доказати на основу пет случајева, нарочито што је познато да су жене починиоци насиља у породицу у само пет одсто случајева. Осим што су повређене одредбе о дискриминацији, проблем су и анонимни извори, који се по Кодексу не препоручују, нарочито што је у овом случају било других начина да се дође до потребних инфомација. Петар Јеремић је рекао да је Кодекс прекршен кад је реч о новинарској пажњи, и да су били потребни релевантнији извори и подаци да би се тврдило оно што пише у наслову. Владо Мареш је казао да је Кодекс прекршен пре свега недостатком пажње, али да није убеђен да је реч о мизогинији и да му се чини да у том делу у жалби има мало претеривања. Златко Чобовић је рекао да мисли да у тексту нема јасне намере да се подстиче дискриминација, али да је реч о лошем тексту, без података који би поткрепили тезу из наслова. По њему, Кодекс је прекшен у делу који се односи на прећуткивање информација које могу битно да утичу на став јавности. Сличног мишљења био је и Иван Цвејић, који је рекао да није било намере да се жене дискриминишу, али је то изазвано низом грешака у тексту. Драган Ђорђевић је истакао да Кодекс несумњиво прекршен, да је  посебно проблематичан наслов, који није поткпрељен никаквим релевантним подацима или истраживањем. За Стојана Марковића текст је лош и сензационалиситчки написан, али не постоји намера да се подстиче дискриминација. Након расправе, девет чланова Комсије је гласало да је Кодекс прекршен, а један да није. Приликом одлучивања о томе које су одредбе Кодекса прекршене, потребне већине било је за одредбе које се односе на истинитост извештавања и новинарску пажњу, док око осталих одредби није постигнута сагласност. „За“ то да је Кодекс прекршен јер наслов не одговара тексту гласало је седам чланова Комисије, да су прекршене одредбе које се односе на дискриминацију шест, поштовање претпоставке невиности пет, а да су проблем анонимни извори гласало је седам чланова Комисије, тако да ни за једну од ових тачака није било потребне већине од осам гласова.

2. Геј лезбејски инфо центар поднео је жалбу због интервјуа са Драганом Марковићем Палмом у којем су изнети дискриминаторни ставови у односу на ЛГБТ популацију. Марија Кордић је, у расправи, рекла да ће бити уздржана пирликом гласања јер се ГЛИЦ често жали и готово да нико не сме ништа да напише против хомосеклуалаца, а да то није дискриминација. С друге стране, Палма је познат као неко ко шири хомофобију, али новинар је неколико пута покушао да се питањима огради од тих ставова, није га „пустио“ да само прича шта хоће. Петар Јеремић је, сасвим супротно, оценио да новинар не само да се није супротставио, већ му је и подилазо и подстицао га сугестивним питањима. Он је додао да Драган Марковић има прво да каже шта мисли о томе, као да и новинар треба да извести јавност о ставу председника једне странке, али истовремено мора да се дистанцира од дискриминације. Ивана Стјеља је указала и да наслов не одговара тексту јер су тексту нигде не помиње дрога, а Владимир Радомировић да у тексту нема ни речи ни о Хрватима, тако да наслов „Ја сам против педера, дроге, НВО и Хрвата“ уопште није у складу са оним што је речено. Иван Цвејић је рекао да има малу дилему у вези са тим што се ГЛИЦ жали на новинара, а не на Палму, који често даје овакве изјаве на ивици говора мржње. Иначе, такве ставове треба објавити јер је важно да јавност зна „са ким има посла“. Владо Мареш је рекао да је сагласан са Јеремићем да је новинар покушао да се представи као Палмин истомишљеник. Иначе, тај хомофобни део је мањи део читавог интервјуа, због чега је и наслов бесмислен. По завршетку расправе, Комисија је једногласно одлучила да је Кодекс прекршен и изрекла „Афери“ јавну опомену.

3. Јелена Попадић, новинарка „Политике“ поднела је жалбу сматрајући да су текстом прекршене одредбе о истинитости извешавања и новинарској пажњи, јер ауторка текста није консултовала више извора и прећатала је информације које могу битно да утичу на став јавности. Из расправе и одлучивања била је изузета Тамара Скрозза, ауторка текста који је објавила „Цензоловка“. Марија Кордић је рекла да је реч о тексту који је писан наменски за портал, а не за штампано издање и да зато подлеже нешто другачијим правилама. Текст писан за интернет дозвољава вам и тај луксуз да користите нешто што би у књизи функционисало као фуснота, да ставите подсетник, односно линк, што је и урађено, рекла је, додавши да због тога нема говора о прећуткивању чињеница. Златко Чобовић је такође рекао да Кодекс није прекршен, најпре јер је реч о анализи и зато ауторка није била дужна да зове један или други извор, што није ни учинила, него је користила податке и анализирала их. Оно што је битно, нагласио је, дати су линкови, тако да свако ко је хтео да види више детаља и мало пажљивије све то прочита, да се увери да ли је анализа исправна или не,  могао је то да то уради.Додао је да се у жаби наводи и да је текст тенденциозан и да је написан са циљем. „Јесте тенденциозан. Колико сам ја схватио, тенденција је да се покаже да је текст ‚Политике‘ писан у једном смеру и циљ је да се то докаже“. По оцени Влада Мареша ова жалба је својеврсни наставак приче са „Политиком“ са претходне седнице Комисије, односно  текст Тамаре Скрозза својеврстан је резиме онога што је прошлом састанку речено за текст у „Политици“, за који је оцењено да је удар на цивилно друштво и на цеховску саморегулативу, што се показало касније. „Следствено оном што смо до сада радили и реакцијама које смо имали из ‚Политике‘, Тамара је звала ову девојку колико су и нас звали из ‚Политике‘ када су описивали нас и шта смо ми рекли“, рекао је. Да Кодекс није прекршен оценио је и Петар Јеремић, који је рекао да га је определило то што је јасно назначено да је текст „мишљење“. По њему, свако има право да изрази мишљење, без обзира да ли је исправно или погрешно.Он је додао и да Јелена Попадић није ни покушала да одговори на текст  пре него што се обратила Савету за штампу и подсетио да је“Политика“ у прошлом случају, дала право свима да одговоре. Владимир Радомировић је рекао да ће увек бранити право новинара да изрази своје мишљење док не угрожава неког другог. „Петар је у праву, ми данас на овој седници имамо неколико случајева да су нам се људи обратили, а да пре тога нису тражили одговор, односно исправку од оног ко је претходно објавио текст. Мислим да то нама отежава посао. Мислим да то треба да кажемо, пошто имамо јавну седницу, да свако ко мисли да је повређено његово право има право да тражи одговор и исправку од тог медија. Ако тај медиј не објави одговор, свако има право да се обрати Савету за штампу, који ће онда решити да ли је прекршен Кодекс“. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да „Цензоловка“ није прекршила Кодекс новинара.

4. Славиша Лекић поднео је жалбу јер је, како је навео, у тексту „Портрет без рама“ објављено нешто што никада није рекао. Марија Коридћ је, у току расправе, оценила да коментар јесте слободан, али да оно што је објаљено јесте и увредљиво за Лекића, јер се између редова, сугерише да је познат само као бивши муж Бојане Лекић. Она је додала да је најпре мислила да гласа да нема повреде Кодекса, али кад је дошла до краја одговора на жалбу у којем аутор текста Лекића назива „тужибабом“ и „првом дамом српског новинарства“, предомислила се и зато ће бити уздржана. Петар Јеремић је рекао да се Лекић није жалио на одговор, него на текст, а да не види да је текстом прекршен Кодекс – део онога што је рекао је парафразирано, део је новинар навео као своју тврдњу, која није у сукобу са чињеницама. Он је подсетио и да је реч о коментару. Владимир Радомировић је рекао да је Лекић могао да тражи да му објаве одговор, те да није било потребе да се одмах обрати Савету за штампу. По њему, Кодекс није прекршен, аутор текста је парафразирао његову изјаву, и није било никакве зле намере. Иван Цвејић је такође закључио да Кодекс није прекршен, јер је реченица коју је Лекић назвао „будалаштином“ изговорена, а аутор текста није могао, ни морао, да зна да ли ће њега да повреди подсећање да је био у браку са Бојаном Лекић. Тамара Скрозза је рекла да је тачно да у тексту нема нетачних ствари, али да разуме да је Лекић повређен јер је практично деградирана једна изузетна новинарска каријера тиме што је у тексту представљено да је некад био неко, а сад је нико, те да ће зато бити уздржана приликом гласања. Златко Чобовић је рекао да је новинар „Политике“ навео у одговору на жалбу где је Лекић рекао то што је употребљено у спорном тексту. Чобовић сматра да овим текстом није повређен Кодекс, јер аутор није изнео неистините податке, а и објаснио је, у одговору на жалбу, да је у тексту парафразирао, а не цитирао Лекића. Стојан Марковић је рекао да разуме Лекићеву фрустрацију, да су и жалба и одговор духовити, али да ипак сматра да је Кодекс прекршен. Након расправе, „за“ одлуку да Кодекс није прекршен гласало је седам чланова Комисије, два су била уздржана, док је један гласао да је Кодекс прекршен, тако да за одлуку није било потребне већине од осам гласова.

5. Главни уредник портала „Пиштаљка“ Владимир Радомировић поднео је жалбу јер је, како је навео, „Курир“ плагирао текст објављен пре девет месеци на том порталу. Из расправе и одлучивања били су изузети Владимир Радомировић и Марија Кордић, одговорна уредница „Курира“. Златко Чобовић је оценио да прекршаја Кодекса нема, да је ствар уређивачке политике када ће и како нешто објавити. Уредник „Пиштаљке“ је затражио извињење, а „Курир“, истина није објавио извињење, али је сутра објавио да је „Пиштаљка“ раније истраживала тај случај. Владо Мареш је истакао да би мимо Кодекса било да се о овоме не пише, јер је реч о важној теми, а да је читава прича колегијално могла боље и срећније да се заврши. Тамара Скрозза је рекла да није било накнадне комуникације између две редакције, постојао би проблем са ненавођењем извора. Такође, употребљени подаци у „Куриру“ делимично јесу из „Пиштаљке“, делимично нису. Петар Јеремић је, међутим, истакао да је Кодекс несумњиво прекршен. Искоришћени су подаци које је неко истраживао и прикупљао, а онда их други медиј само прекопира. Он је додао да ово није први пут да се „Пиштаљки“ тако преузимају текстови. Иван Цвејић је нагласио да ни у својој редакцији не охрабрује оне који кажу да им је неко украо тему. То, по њему, није плагијат. „Курир“ је преузео тему и обрадио је на други начин и добро је да је то урадио јер је то резултирало оставком председника општине о ком је био текст. Стојан Марковић је нагласио да је Кодекс прекршен и да ту ништа не мења накнадна комуникација између две редакције, јер очигледно није завршена успешно чим је жалба стигла пред Комисију. По завршетку расправе, шест чланова Комисије гласало је да Кодекс није прекшен, а два да јесте, тако да за одлуку није било потребне већине од осам гласова.

6. Геј лезбејски инфо центар поднео је жалбу због текста у којем се, по њима, дискриминише ЛГБТ популација. Чланови Комисије сагласили су се са оценом подносиоца жалбе, а Ивана Стјеља је указала да у тексту има и много нетачних информација – да је ЛГБТ популација одговорна за пропаст Рима и Старе Грчке, да су педофили углавном хомосексулаци, да хомосексуалци усвајују углавном децу истог пола, да ниједна вера не дозвољава хомосексуалност. Комисија је једногласно одлучила да је Кодекс прекршен и изрекла јавну опомену.

7. Владо Мареш, члан Комисије за жалбе, поднео је жалбу сматрајући да су спорним коментаром прекршене одредбе о забрани дискриминације, односно да аутор заговара антисемитизам. Мареш је био изузет из расправе и одлучивања о овој жалби. По мишљењу Ивана Цвејића, објављени коментар је драстичан пример кршења Кодекса, а вероватно и закона. Аутор Ратко Дмитровић је дугогодишњи уредник и новинар и вешт је са речима, те, иако нигде није употреби реч Јевреји, практично је Јевреје у овој земљи подсетио да су Србима нешто дужни. Председник Србије, како је рекао, не може да се идентификује са српским народом, што аутор ради. Марија Кордић је рекла да није одмах видела антисемитизам, јер у тексту нема речи Јевреји, али да је текстом послата суптилна порука Филипу Давиду - знаш то ко ти је сачувао главу, пази шта причаш. Златко Чобовић је нагласио да је увредљиво и безобразно то што у одговору на жалбу аутор коментара пита:где помињем Јевреје, јер је, посебно из  последњег пасуса, више него видљиво да се текст односи на њих. Филип Давид, ограђујући се од Томислава Николића није реаговао као Јеврејин према Србину и Србима, него као грађанин, држављанин Србије према конкретном политичару чија је политичка прошлост позната свима који не желе да забораве, а Дмитровић ставља гест Филипа Давида у контекст односа Срба и Јевреја на перфидан начин. Реч је о лепо упакованој претњи, гарнираној обавезом Јевреја, па и Филипа Давида, да врате дуг одређеним начином понашања - апсолутном, беспоговорном, некритичком подршком сваком Србину на месту председника Србије, па тако и Николићу.Текст је написан у маниру деведесетих и поделе грађана Србије на Србе и „оне друге“, на „квалитетне“ и „неквалитетне“, и следећи тезу да су сви исти, само су, ипак, неки „истији“.Ивана Стјеља је рекла да је антисемитизам јасно видљив, јер аутор текста сугерише да је породица Давид требало да заврши у концентрационом логору. После дискусије, „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласало је осам чланова Комисије, а један је био „уздржан“.

8. Регионални центар за мањине поднео је жалбу због истицања националне припадности малолетног учиниоца кривичног дела и коментара испод текста. Петар Јеремић је рекао да су коментари испод текста скандалозни, а да је наслов проблематичан и због тога што се у тексту нигде не наводи да је починилац Ром. Иван Цвејић и Стојан Марковић су подсетили да је Савет за штампу више пута до сада доносио овакве одлуке кад је реч о „Вечерњим новостима“, које то упорно раде. Учесталост понављања те грешке указује да је листу манир да истиче националну припадност Рома у негативном контексту. Владимир Радомировић је указао да у одлуци посебно треба скренути пажњу на коментаре у којима се позива на насиље над целом једном заједницом. Велике редакције, додао је, сигурно имају могућност да боље одраде модерацију. Комисија је потом једногласно одлучила да је Кодекс новинара прекршен.

9. Др Зоран Радовановић поднео је жалбу верујући да је Кодекс прекршен објављивањем нетачних информација и сензационалистичким извештавањем. Из расправе и одлучивања је била изузета Марија Кордић. Стојан Марковић је рекао да му се чини да подносилац жалбе полемише са аутором текста, односно да је реч о недозвољеној жалби која не указује на прекршај Кодекса. Златко Чобовић је рекао да Кодекс није прекршен, а Тамара Скрозза а да мисли да је прекршена одредба која каже да новинар не сме међу људе уносити страх. Информацијама о вакцинама се ужасно много манипулише, то раде и они који заговарају вакцинацију и они коју су против ње, а онда су родитељи збуњени кад треба да одлуче да ли да вакцинишу дете. Зато информације о томе не би смеле да се пласирају на овакав начин – сензационално, ексклузивно, нико не сме да објави – јер се тако узбуњује јавност и уноси страх. Петар Јеремић је оценио да су у тексту прећутане неке битне чињенице које би могле да утичу на став јавности, али да је „Курир“ то донекле исправио у осталим текстовима из тог серијала, где су изнета и сасвим дригачија мишљења. Иван Цвејић је рекао да је добро што је отворена ова важна тема, али Кодекс јесте прекршен сензационалистилким насловом којим се шири неоснован страх. По мишљењу Иване Стјеља, вакцинацију, која је спасила милионе живота не оспоравају лекари, него лаици. Револт јавности код нас изазвала је промена закона по којој ће родитељи прекршајно да одговарају ако не вакцинишу децу, односно то што се уводе санкције, уместо да држава води кампању да објасни важност вакцинације у интересу здравља опште популације. Због тога о томе треба врло обазриво писати, а спорним текстом су прекршене одредбе које се односе на истинитост извештавања. Владимир Радомировић је рекао да ако у овом случају није повређен Кодекс, није нигде. Аутори текста вешто скривају податке који не иду у пролог њиховим тезама – даје у САД, земљи која има више од 300 милиона становника, за 27 година је умрло око хиљаду људи, затим да о томе да вакцине изазивају аутизам не постоји више студија или истраживања већ само једна, за коју је касније доказано да је лажирана, да је вакцинација у многим земљама обавезна...“Невероватно је заиста да неко у 21. веку пише да вакцине убијају бебе, а овакав ‚истраживачки текст‘ је медвеђа услуга свима који се у овој земљи стварно баве истраживачким новинарством“, рекао је. Стојан Марковић је, међутим, рекао да он не види да је текст изазвао узнемирење јавности, нити страх. Јавност је већ давно узнемирена причом о вакцинама, а постоји интерес јавности да зна и овакве податке. И не требаихкритизатошто то наводноизазивапанику. Након расправе, седам чланова Комисије гласало је да је Кодекс прекршен, а два да није, па одлука није донета.

10. Комитет правника за људска права (YUCOM) поднео је жалбу због текста, који се, по њима, дискриминишу тражиоци азила. У расправи, Марија Кордић је рекла да нема речи о кршењу Кодекса, јер је коментар слободан. Она је подсетила да ово личи на текст Наталије Девић из листа „Данас“,о којем је Комисија такође одлучивала, само је боље написан. Истакла је да они који пишу такве коментаре имају право на страх и да је страх од тражилаца азила често утемељен. „Не видим ни назнаке дискриминације, ни говора мржње, текст описује ситуацију, бави се феноменом и питањем интеграције миграната. Можда се то многима неће допасти, али мигратни у Европи, на жалост, нису интегрисани“, рекла је. За разлику од ње, Тамара Скрозза сматра да је реч о школском примеру кршења Кодекса и дискриминацији групе људи само због нечијег личног страах. Ауторка текста у старту одбацује свака могућност интеграције тих људи који долазе. Истина у питању је колумна, али овде је реч о кршењу њихових људски права. Текстом се према њима шири нетрпељивост јер „не показују понизност“, неће ништа да раде. „И кад говоримо о страху, и ја имам право да осећам страх од људи који пропагирају овакве идеје“. За Влада Мареша, ово није новинарски, него активистички текст некога ко негује исламофобију, на основу сопственог страха. Драган Ђорђевић је рекао да овакви текстови свакако не доприносе интеграцији тражилаца азила. Ауторка је скупила неке информације широм Европе, повезала их и изразила кроз личне импресије, што није у складу са Кодексом. Иван Цвејић је поставио питање да ли постоји проблем са преводом, с обзиром да је текст написан на мађарском, односно да ли је написано баш „не показују понизност“. Рекао је да ће бити уздржан приликом гласања јер ни жалба није добро написана- у њој има претеривања и тенденциозне интерепретације нечега што није написано тако како је Yucom навео. „Текст ми се не свиђа и не бих га објавио, али не мислим да је прекршен Кодекс, без обзира на поруку да избеглице нису добродошле“, нагласио је. По окончању расправе, „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласало је шест чланова Комисије, три су била „против“, а један уздржан, па за одлуку није било потребне већине од осам гласова.


Седница је завршена у 16 сати.


Записник водила
Гордана Новаковић 


Председавајући
Стојан Марковић