Записник са четрдесет осме седнице Комисије за жалбе одржане 24.12.2015.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр. 49
24.12.2015. године
Београд
 

 

ЗАПИСНИК
 

Са 48. седнице Комисије за жалбе одржане 24.12.2015. са почетком у 18 сати у Прес центру Удружења новинара Србије.

Присутни чланови Комисије: Марија Кордић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Петар Јеремић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић

Остали присутни: новинарске екипе агенција „Фонет“ и „Бета“, Бојан Перков из Схаре фондације и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1. Разматрање прве жалбе Adria Media Групе и Александра Родића на текстове објављење у „Информеру“

2. Разматрање друге жалбе Adria Media Grupe и Александра Родића на текстове објављене у „Информеру“

3. Разматрање треће жалбе Adria Media Grupe и Александра Родића на текстове објављене у „Информеру“

4. Разматрање четврте жалбе Adria Media Grupe и Александра Родића на текстове објављене у „Информеру“

5. Разматрање жалбе Adria Media Grupe и Александра Родића на текст објављен на порталу „Телепромптер.рс“

6. Разматрање жалбе Срђана Шкора на текст објављен у „Вечерњим новостима“

7. Разматрање жалбе портала „Телепромптер.рс“ на фотографије објављене у „Куриру“

8. Разматрање захтева „Бечејског мозаика“ да Комисија оцени да ли је тај медиј прекршио Кодекс новинара објављивањем спорног текста

На седници је договорено да Комисији у наредних шест месеци, од јануара 2016. председава Невена Кривокапић, представница јавности. Заменик председавајуће биће Стојан Марковић.

Из свих дискусија и одлучивања о жалбама које је подела Adria Media Group, као и из одлучивања о жалби портала „Телепромптер.рс“ била је искључена Марија Кордић, запослена у „Куриру“.

1. Прву од четири жалбе на „Информер“ Александар Родић и Adria Media Group поднели су, због серије текстова објављених од 30. октобра, до 13. новембра 2015. године, сматрајући да су спорним текстовима прекршене одредбе Кодекса новинара из поглавља Истинитост извештавања, Новинарска пажња и Независност од притисака. Тамара Скрозза је рекла да ће бити издржана приликом одлучивања о свим жалбама АМГ, јер, по њеном мишљену, оне превазилазе питања професионалне етике и представљају инструментализацију Комисије за жалбе. „У питању је политички сукоб између два таблоида и, каква год одлука била донесена, она ће сигурно бити протумачена као подршка једном или другом листу. То је на неки начин и позадина ове жалбе, а Комисија свакако није тело које би требало да се сврстава на ову или ону страну.  Осим тога, расправе о оваквим случајевима, пошто су комплексне и не тичу се само и искључиво медијске етике, прете да блокирају рад Комисије - не само у контексту трајања седница и њиховог крајњег резултата, већ и због тога што се расправом о оваким случајевима одбијају потенцијални жалиоци који желе да се фокусирају искључиво на конкретне прекршаје Кодекса новинара Србије“, рекла је Скрозза. Сличног мишљења била је и Ивана Стјеља, која је такође рекла да ће бити уздржана. Златко Чобовић је рекао да је тачно да ће какву год одлуку Комисија да донесе, она имати политичке конотације, али да, без обзира на то, Комисија треба да се изјасни да ли су текстови у складу са Кодексом. По њему, Кодекс је прекршен свим текстовима,  а најизразитији прекршај је везан за непоштовање етике и културе јавне речи. Он је додао да постоји реципроцитет и у текстовима које је „Курир“ објавио о „Информеру“, али да Комисија има жалбе само једне стране и мора о томе да одлучује. Невена Кривокапић је рекла да су посебан проблем у текстовима извори, по правилу анонимни и непроверљиви, па се тако у једном тексту наводи чак пет извора попут „одлично обавештени западни извори“, „високо позиционирани директор“ и слично. Она је навела да има ситуција када треба да се сачува тајност извора, али да оволики број таквих извора веома проблематичан, тим пре што Кодекс каже да се не сме слепо веровати извору. Такође, „Информер“ није поступио у складу са правилом новинарске пажње објављујући „отворена писма“, јер није довољно да се провери ко је аутор, него и информације из садржаја. Невена Кривокапић је указала и на то да ниједан текст није потписан именом и презименом аутора и додала да таква тенденција постоји и у неким другим листовима. Према речима Ивана Цвејића, у овом случају све изгеда јако озбиљно – имамо привид да је реч о озбиљној жалби због кршења професионалних стандарда, одговор друге стране такође делује озбиљно, а у ствари ништа од тога нема. „Реч је о кампањи које воде обе стране, стицајем околности нама се обратила само једна. Јесмо инструментализовани, али ћу ипак гласати да је Кодекс прекшен, јер је употребљен такав јавни речник да никоме не бих пожелео да му се ово нађе у рукама ни као читаоцу, а не да мора да одлучује о кршењу етичких стандарда“. Насупрот овоме, Стојан Марковић је рекао да не осећа никакву нелагоду да о овоме одлучује у да га уопште не занима ко је са ким у рату. „Имамо текстове којима је драстично прекршен Кодекс и морамо да се о томе изјаснимо, да за неке будуће генерације остане да смо пресудили да је ово кршење Кодекса. То никако не значи да навијамо за ’Курир’“, истакао је. Драган Ђорђевић је оценио да је утврђивање истине на основу жалби које су типски написане узалудан посао, односно да Комисија тешко може да процени да ли је тачно оно што пише „Информер“ или оно што у жалби наводи „Курир“, али да мора да констатује да је Кодекс прекршен бар у делу који се односи на етику и културу јавне речи. Владимир Радомировић је нагласио да има нешто другачији став од других чланова Комисије, јер сматра да је добро што се таблоиди обраћају Савету за штампу, као и то што је друга страна одговорила на жалбу. Можда ће, како је оценио, у будућности то довести до тога да почну и да поштују Кодекс. Петар Јеремић је истакао да нема никакву дилему да је Кодекс прекршен свим текстовима који су наведени у жалби, али да има дилему да ли Александар Родић има морално право да се жали због истих ствари које раде и његове новине. „Међутим, формално има право, а ми имамо обавезу да одлучујемо, за то смо изабрани и не можемо да бежимо од тога. Имам проблем да се изјашњавам о томе да ли су прекршене одредбе о истинитости извештавања, јер не верујем ни ’Информеру’ ни ’Куриру’, али су несумњиво прекршене одредбе о култури јавне речи, а вероватно су и неки анонимни извори измишљени“. По  оконачњу расправе, Комисија је са осам гласова „за“ и два „уздржана“ одлучила да је „Информер“ прекршио Кодекс и изрекла јавну опомену.

2. Друга жалба односи се на текстове објављене 14.и 15, новембра 2015, о наводном „тајном пакту“ Александра Родића са Дејаном Јоцићем, који је „преузео пуну контролу над Родићем“. У току расправе Невена Кривокапић је навела да је „Информер“ ,истина, имао Јоцићеву изјаву, али се на њу уопште не обазире. Упркос томе што он све демантује, „Информер“ наставља са својом причом. Такође, наслов текста не одговара његовој садржини. Златко Чобовић је рекао да је бесмилен аргумент „Информеровог“ адвоката да „Курир“ у жалби Комисији није понудио никакве доказе да није тачно оно што је „Информер“ написао. „Информер“  је одговоран за оно што објављује, и „Информер“ је дужан да објави доказе за тврдње које износи, а у складу са начелом новинарске пажње. Такође, текст је написан на основу једног анонимног извора од којег „Информер“ нешто „сазнаје“, а исти овај лист,“сазнао“ је,  позивајући се на анонимне, изворе, за које је тврдио да су поуздани,  и објавио, да је председница Хрватске порно глумица, и да је у Србији у току државни удар, да би се брзо показало како је реч о неистинама.  Иван Цвејић је истакао да је у тексту и изјава једног министра који даје кредибилитет целој причи, а каже „ако је тачно то што пишете“. По завршетку расправе, Комисија је са седам гласова „за“ и три „уздржана“ изрекла „Информеру“ јавну опомену.

3. Трећа жалба односи се на текстове објављење 16. и 18. новембра о наводним „рекеташким“ активностима власника „Курира“. Чланови Комисиије оценили су да су и у овим текстовима проблем непроверљиви извори и терминологија која је употребљена, па је и на основу ове жалбе изречена јавна опомена са осам гласова „за“ и три „уздржана“.

4. Четврта жалба АМГ односи се на текстове објављене од 19.до 25.новембра 2015. По мишљењу Невене Кривокапић читав текст о наводоној продају печата написан је без доказа, односно на основу неког наводног уговора иако постоје два документа званичних државних органа да печат није продат. Петар Јеремић је оценио да Кодекс није прекршен у тексту у којем је пренето оно што је Драгољуб Жарковић објавио у својој колумни у „Времену“. Комисија је и у овом случају јавну опомену изрекла са осам гласова „за“ и два „уздржана“.

5. Adria Media Group и Александар Родић поднели су жалбу на портал „Телепромптер.рс“ због текста у којем се Родић и „Курир“ означавају као „рекеташи“ који уцењују политичаре, док у јавности представљају да их власт гуши због критика. Тамара Скрозза је рекла да је оваквих прича већ било, али да нико никада није понудио несумњив доказ да је то тачно, због тога оваквим текстом је формално прекршен Кодекс. Владо Мареш је, међутим, рекао да је текст „на граници“, али да је он ближи оцени да Кодекс није прекршен. „Не знам како бих ја написао текст о ’Куриру’ а да не наведем овакве ствари. Приче о рекетирању су већ постале јавно убеђење и нико се више ни не труди да их доказује“, истакао је. Владимир Радомировић је такође оценио да Кодекс није прекршен, јер је „Телепромптер.рс“ урадио аргументовано истраживање, на сајту се могу видети и изјаве људи који говоре о ономе што је наведено у тексту. Осим тога, по њему, многе од тврдњи, попут „рекеташки начин“ могу се подвести под мишљење. Стојан Марковић био је сасвим супротног става, сматрајући да је у тексту прекршена претпоствака невиности. Прво, не можемо са сигурнопшћу да тврдимо шта је опште мишљење, а чак и да је то тачно, није никакав доказ да је истина, нагласио је. Иван Цвејић је такође рекао да мисли да је Кодекс прекршен, али и да је на његову одлуку утицао и одговор уредника „Телепромптера.рс“, који је неозбиљан и увредљив за Комисију. Петар Јеремић је рекао да мисли да је прекршена одредба која се односи на претпоставку невиности, али не и одредбе које се односе на истинитост извештавања. Комисија је, на крају, са седам гласова „за“, два „против“ и једним „уздржаним“ одлучила да изрекне јавну опомену због кршења претпоставке невиности.

6. Срђан Шкоро поднео је жалбу због тога што није објављен његов одговор на текст главног уредника и директора „Вечерњих новости“.  Марија Кордић је рекла да је Шкоро имао право да му објаве деманти, мада не онакав какав је послао: „Шкоро мало злоупотребљава ситуацију, направио је каријеру од гостовања на телевизји, и овај деманти је покушај да буде присутан у јавности, али, с друге стране, и Дмитровићев одговор ме је убедио да он сматра да може некога да ’етикетира’ како хоће и да га назива лажовом“. Златко Чобовић је навео да је у тексту Ратка Дмтровића тачно да Шкоро није добио отказ, али да није тачно да шеф деска није уредник, као ни да шеф деска ни о чему не одлучује. Ту нема дилеме, као што нема дилеме ни да је прекршен Кодекс. Шкоро је имао право на деманти, без обзира коме је Дмитровић одговарао, битно је шта је написао. Текст који је Шкоро доставио није у форми демантија и вероватно такав текст ниједан уредник не би објавио, али је, и по закону, имао право на деманти, а уредник је требало да га упути како да га приреди. Петар Јеремић је рекао да је проблем у томе што уредник није испоштовао процедуру предвиђену законом, која подразумева да се подносиоцу демантија објасни зашто не може да се објави у тој форми и како га треба изменити. После расправе, Комисија је са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да су „Новости“ прекршиле одредбу Кодекса која се односи на објављивање одговора.

7. „Телепромптер.рс“ поднео је жалбу на „Курир“ због неовлашћеног преузимања фотографија које је тај портал, како је наведено, ексклузивно објавио и одбио да „Куриру“ дозволи да их преузме. Без обзира што је била искључена из дискусије, Марија Коридћ је замолила да објасни, јер није стигла писаним путем да одговори на накнадне дописе подносиоца жалбе, и навела да је, када је одговарала на жалбу, мислила је да су фотографије са Инстаграм профила преузели за штампано издање, док су у онлајн издању, могуће је заиста, фотографије преузели из „Телепромптера.рс“.  На ово је реаговала Невена Крвикапић која је истакла да Марији Кордић није уопште требало дозволити да било шта каже, јер је то супротно Пословнику, као и да сматра врло некоректним што чланови Комисије на седници добијају потпуно нове информације у односу на оно што је наведено у одговору на жалбу. Кад је реч о самој жалби, по њеном мишљењу, „Телепромтер.рс“ нема основа да се жали на кршење ауторских права, јер, како и сам главни уредник наводи, није аутор фотографија. „Курир“ је свакако требало да наведе извор, али се не може говорити о кршењу ауторских права „Телепромптера“. Златко Чобовић је, слично томе, оценио да је аутор уступио редакцији „Телепромптера“ фотографије на коришћење, али на кршење ауторских права може да се жали само аутор. Владимир Раодмировић је рекао да, без обзира на то, „Курир“ није навео извор  и тиме је прекршио Кодекс, а такође је сумњива и тврдња да су фотографије преузете са Инстаграм профила, јер су све друге фотографије које су објавили још неки медији очигледно преузете са „Телепромптера“. Иван Цвејић је рекао да се, како му се чини, Комисија бави тиме како је „Телепромптер.рс“ дошао до фотографија, више него како је до њих дошао „Курир“, што је предмет жалбе. Одговор „Курира“ није увредљив, нису навели извор и прекршили су Кодекс. Он је додао да је редакције „Курира“ „добро кренула“ обратила се „Телепромптеру“ да преузме фотографије, али се, нажалост, све завршило тако да су објавили нешто што знају да није њихово. Стојан Марковић био је, међутим, искључив да „Телепромптер.рс“ није имао право да поднесе жалбу, јер нема ауторска права на фотографије, а Комисија не зна ни да ли им их је аутор заиста уступио или су их и они преузели неовлашћено.  Након расправе, седам чланова Комисије сматрало је да је Кодекс прекршен, један да није, док су два била уздржана. Одлука ипак није донета, јер није испуњен статутарни услов да „за“ мора да гласа макар један представник сваког од оснивача Савета.

8. Владан Филипчев, главни уредник „Бечејског мозаика“ затражио је од Комисије за жалбе да оцени да ли је тај лист прекршио Кодекс објављивањем текста због којег је против њих поднета судска тужба. У краћој расправи, чланови Комисије су једногласно закључили да Кодекс није прекршен. Стојан Марковић је истакао да је редакција урадила све што један мали локални медији може да дође до некога ко живи у другом граду и не жели да буде пронађен. Владимир Радомировић је рекао да је „Бечејски мозаик“ поступио са дужном новинарском пажњом и поштујући одредбе Кодекса и да му је жао што оваквих текстова нема више у неким озбиљнијим и већим новинама. Комсија је, зато, једногласно одлучила да нема прекршаја Кодекса новинара Србије.

Седница је завршена у 20.35 сати.

Записник водила
Гордана Новаковић

Председавајући
Владо Мареш