Записник са тридесет седме седнице Комисије за жалбе одржане 28. 1. 2015.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ 
Комисија за жалбе
 
Бр. 38
 
28.1.2015.године

Београд

ЗАПИСНИК

Са 37. седнице Комисије за жалбе одржане 28.1.2015. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Љиљана Смајловић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Златко Чобовић, Божо Прелевић и Предраг Аздејковић.

Одсутни чланови Комисије: Марија Кордић

Остали присутни: Љибица Ђукановић из адвокатске канцеларије Стојковић&Прекајски, која заступа „Блиц“, Стефан Ћурдо из адвокатске канцеларије Божа Прелевића, Дејан Миладиновић, заменик председника УО Савета за штампу и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Марије Маје Николић и предузећа „Шпар“ д.о.о. на текстове објављење у дневном листу „Блиц“

2.Разматрање жалбе Бебе Каначки на текстове објављене у дневном листу „Курир“

3.Разматрање жалбе Марије Банаух Брусин на текстове објављене на порталу „Телепромптер“

4.Разматрање жалбе портала „Јужне вести“ на текст објављен у дневном листу „Ало“

5. Разматрање жалбе Вукашина Обрадовића на текст објављен у дневном листу „Информер“

 

1. Жалбу Савету за штампу поднела је Марија Маја Николић у своје име, у име предузећа „Шпар“ д.о.о. чији је генерални директор, као и уз сагласност Душка и Ђурице Данков Воргић, оснивача предузећа и аутора пројекта, наводећи да је „Блиц“, серијом текстова о наводној милионској превари коју спремају, прекршио све одредбе Кодекса новинара Србије.У току расправе, Зоран Ивошевић је оценио да постоји несумњив интерес јавности да зна да се спрема нешто што, како је рекао, личи на случајеве „Језде и Дафине“ и сличне из наше „турбо фолк економије“ и новинари „Блица“ су оправдано скренули пажњу на то. У том контексту, проблем са претпоставком невиности, на шта се указује у жалби, готово и да не постоји, јер поступак није покренут да би новинар морао да сачека да се заврши. Због свега тога, рекао је, сматра да  је жалба неоснована, односно да „Блиц“ није прекршио Кодекс. Сличног мишљења био је и Петар Јеремић, који је нагласио да је сасвим оправдано што „Блиц“ пише о овоме, јер је имао разлога да претпостави да су представници те фирме намеравали да грађане доведу у заблуду злуопотребивши, између осталог, име „Шпар“, те јавност свакако треба са тим да буде упозната. Златко Чобовић је рекао да је сагласан са овим оценама, додајући да је и лого, а не само назив фирме, сасвим сличан аустријском „Шпару“. Истакао је и да је Маји Николић пружена прилика да одговори на све што је објављено. Једини проблем, по њему, јесте наслов „Милионска превара Маје Николић“, који може да се оцени као кршење претпоставке невиности. Зоран Ивошевић је рекао да превара није само кривично-правни појам, већ постоји увек када неко покушава да некога намерно доведе у заблуду. Божо Прелевић је истакао да је „Блиц“ навео десет разлога због којих оцењује да је у питању превара.По његовом мишљењу, ако неко обећава да ће уговорити нешто што је немогуће, твди да има препоруке и франшизу које нема, то је превара. Он је навео и да Маја Николић није починила кривично дело преваре, а да из спорног наслова то није најјасније, те би у образложењу одлуке новинарима требало скренути пажњу да воде рачуна када користе овакве термине, који се би се могли оквалификовати као кршење претпоставке невиности. Након расправе, Комисија је једногласно одличила да „Блиц“ није прекршио Кодекс новинара.

2. Жалбу Савету за штампу поднела је Беба Каначки због тексова у оквиру којих је „Курир“ употребио и снимке са друштвених мрежа, на којима она разговара са пацијентима психијатријске болнице, односно, како је наведно у тексту, „спрда се са њима“. Реч је снимцима старим око шест година, који никада нису емитовани на телевизији за коју су направљени, а који су и са друштвених мрежа уклоњени након што је поднела кривичну пријаву против непознате особе која их је поставила. У току дискусије део чланова Комисије образложио је своје мишљење да Кодекс у овом случају није прекршен тиме да је „Курир“ само преузео нешто што је већ објављено на друштвеним мрежама. „Ако је тај материјал доступан свима, доступан је и ’Куриру’“, оценио је Зоран Ивошевић. По мишљењу Тамаре Скрозза, оно што је на друштвеној мрежи у јавном је простору из којег може да узима ко шта хоће. Осим тога, јесте у јавном интересу да се то објави, јер је оно што је она радила у болници брука за новинарство, рекла је Скрозза и додала да је Беба Баначки имала прилику да одговори на све што је објављено. Предраг Аздејковић такође је оценио да је скандалозан начин на који Беба Каначки разговара са пацијентима и да постоји интерес јавности да се о томе прича, да се зна да је неко из болнице то дозволио, као и ко су портпароли у Србији. То да ли је снимак украден и да ли постоји сагласност аутора за објављивање је, како је рекао, потпуно небитно. Љиљана Смајловић, Петар Јеремић, Стојан Марковић и Божо Прелевић имали су сасвим супротно мишљење, тврдећи да је Кодекс прекршен. Марковић је навео да је реч о сировом материјалу који никада није емитован, а који је доступним учинио управо „Курир“. Како је објасно, за друштвене мреже не важе новинарски кодекси, али то никако не значи да медији могу, без икакве одговорности, да са њих преузимају шта хоће. Љиљана Смајловић је истакла да су медији одговорни за своју уређивачку политику, и да је потпино небитно да ли је то претходно објавио још неко. Према томе, „Курир“ је одговоран за то што је снимак учинио јавним и „Курир“ је прекршио Кодекс. „Курир“ се, по њеном мишљењу, спрда са пацијентима истовремено се лицемерно претварајући да се згражава над оним што је Беба Каначки снимила. Петар Јеремић је рекао да је „Курир“ могао да обради ову тему и без објављивања фотографија и снимака пацијента, а не да нешто што је можда видео само мали број људи на нечијем приватном налогу на Фејсбуку учини доступним свима. Он је додао да се афера прави од нечега што је снимљено пре шест година и да је вероватно циљ да се дискредитује портпаролка болнице. Божо Прелевић је оценио да је питање одговорности за објављивање снимака са друштвених мрежа доста компликовано, али да верује да је у овом случају Кодекс прекршен, те да се новинарима мора скренути пажња да воде рачуна о томе шта преносе и да ли тим садржајем крше Кодекс. Након расправе, „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласала су четири члана Комисије, три су била „против“, док су три остала уздржана, тако да није било неопходне двотрећинске већине ни за једну одлуку.

3. Марија Банаух Брусин, социјална радница у земунском одељењу Градског центра за социјални рад Београд, поднела је жалбу због текстова у оквиру којих је објављен и снимак, који је тајно снимила мајка која је тражила да се оцу њеног детета одузме родитељско право, наводећи да су прекршене и бројне друге одредбе Кодекса. У току расправе, Зоран Ивошевић је рекао да у овом случају не сматра да је било какав проблем то што је рочиште тајно снимљено и да разуме зашто се мајка одлучила на тако нешто. Он је навео да је то свакако требало објавити јер јавност има право да зна да се у Центру за социјални рад дешава нешто што  не сме да се ради – да неко води поступак који је додељен другој особи и која на крају потпусује документ. Због тога, по његовом мишљењу, нема повреде Кодекса. Остали чланови Комисије истакли су, међутим, да Комисија не може да се бави радом социјалних радника, већ начином на који је ова тема представљена јавности, а то је, по њиховом суду, урађено на етички неприхватљив начин. Тамара Скрозза је, тако, оценила да би утисак био сасвим другачији да су се у “Телепромптеру” заиста бавили повредом поступка и пропустима у раду Центра за социјални рад. Уместо тога, они се, ничим утемељено, баве “разапињањем” једне жене. По њеном мишљењу, као и по мишљењу Љиљане Смајловић, само објављивање тајног снимка чак није ни важно, јер су текстови веома спорни са становишта поштовања новинарског кодекса. Иван Цвејић је такође рекао да је прича, која је могла да помогне јавности да се упозна са пропустима у раду центара за социјалну рад, лоше урађена, текстови су једнострани, увредљиви, а новинар поставља чак и психијатријске дијагнозе, за које није стручан. За Златка Чобовића је најспорније то што новинар уопште није звао Марију Банаух Брусин, како би јој омогућио да одговори на оптужбе. Божо Прелевић је навео да разуме бес мајке, али да нема довољно информација да зна да ли је она у праву. Новинар је у овом случају само пренео нешто, што је можда тачно, а можда и није, никога није звао и ништа није проверио. Након расправе, Комисија је са осам гласова “за”, једним “против” и једним “уздржаним” одлучила да “Телепромптеру” изрекне јавну опомену за кршење Кодекса.

4. Предраг Благојевић, главни и одговорни уредник портала “Јужне вести” навео је у жалби Савету за штампу да је лист “Ало” , уз незнатне измене, у целости преписао текст претходно објављен на “Јужним вестима”. Није затражена сагласност за објављивање текста, а наведено је да је аутор текста “Ало”. Комисија је оценила да су текстови готово идентични, те да је као аутор текста у листу “Ало” наведена редакција тог листа. Као и у свим претходним сличним случајевима, чланови Комисије су једногласно одлучили да су прекршене одредбе Кодекса које се односе на поштовање ауторства.

5. Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије поднео је жалбу Савету за штампу, верујући да је „Информер“ објављивањем нетачне тврдње да „има разумевања за убиство Вучића“, у наслову на насловној страни листа, прекршио више тачака Кодекса, нанео му професионалну и личну штету и угрозио безбедност. У току расправе, Златко Чобовић је рекао да је објашњење „Информера“ да се у наслову не износи тврдња јер на крају стоји знак питања неприхватљиво, пошто је потпуно јасно да се читаоцима недвосмислено сугерише да Обрадовић „нема ништа против убиства Вучића“, а на насловној страни чак ни нема  тог упитника. Божо Прелевић је нагласио да је у овом случају очигледно реч о „тенденциозном искривљавању“ суштине онога што је председник НУНС-а рекао. И остали чланови Комисије сматрали су да је „Информер“ оваквим извештавањем прекршио одредбе које се односе на истинитост извештавања, као и да наслов није у складу са садржајем текста. Комисија је, по окончању расправе, једногласно одлучила да је „Информер“ перкршио Кодекс и изрекла јавну опомену.

Седница је завршена у 19.25 сати.

 

Записник водила                                                      Председавајући

Гордана Новаковић                                                  Иван Цвејић