Записник са тридесете седнице Комисије за жалбе одржане 26. 6. 2014.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ  
Комисија за жалбе
Бр. 31
26.6.2014.године
Београд

ЗАПИСНИК

Са 30. седнице Комисије за жалбе одржане 26.6.2014. са почетком у 18 сати у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Предраг Аздејковић, Тихомир Тришић и Божо Прелевић

Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић , Игор Ћузовић и Златко Чобовић

Остали присутни:  Светомир Марјановић, одговорни уредник „Блица“, Марија Брадић, адвокат из канцеларије „Стојковић&Прекајски“, која заступа „Блиц“, Бојана Барловац и Иван Кузминовић из Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Томислава Николића на текст објављен у „Блицу“

2. Разматрање жалбе Томислава Николића на текст објављен у листу „Ало“

3. Разматрање жалбе Бојане Рајић на текст објављен у франкфуртским „Вестима“

4.Разматрање жалбе узбуњивача из Специјалне болнице „Сокобања“ на текст објављен у „Политици“

5. Разматрање жалбе Жељка Маторчевића на текст објављен на порталу „Гроцка Инфо“

 

1.Жалбу Савету поднео је Томислав Николић, председник Србије, сматрајући да се објављивањем текста, „на основу нетачног, необјективног, и непотпуног обавештавања“ негативно  утиче на његов „лични и професионални интегритет, као и на стварање негативне климе у друштву по питању имиџа и кредибилитета председника Републике“. У току расправе, у којој су учествовали сви присутни чланови Комисије, Зоран Ивошевић рекао је да је жалба неоснована јер је новинарска пажња била на достојној висини. Новинари су информацију о томе где је председник био добили од људи из врха СНС-а и проверили су је, што је сасвим довољно да се испуни захтев из члана 3. Закона о јавном информисању о новинарској пажњи. „Саветница председника није у одговору на питања „Блица“ навела где је Николић био у то време, а ни он сам то не каже ни у жалби Савету, због чега верујем да је стварно био у Бајчетини“, навео је Ивошевић, додајући да је постојао и оправдан интерес јавности да зна где је председник био у време поплава. Петар Јеремић је рекао да је „Блиц“ имао право да пита где је Николић био и шта је радио, јер му је, као председнику, право на приватност сужено у односу на грађане. Он је додао да је готово сигуран да лист не прави разлику између чињеница, претпоставки и нагађања, јер изгледа да печења ракије није ни било. Владо Мареш је истакао да нема кршења Кодекса и да му није сасвим јасно ни због чега се председник у ствари жалио. По његовом мишљењу, постојала је велика знатижеља јавности у вези са свиме што се односи на поплаве, па је тако постојала и потреба да се прикаже шта су државни функционери, укључујући и председника Републике, радили.Тихомир Тришић је навео да већ дуже време траје „рат“ између председника и „Блица“ и да је он могао да нађе и неки други текст који би био погоднији за жалбу. Он је истакао да текст јесте мало тенденциозан, али да не мисли да је њиме прекршен Кодекс. Истакао је да саветница председника није одговорила на питање где је председник био, нити је председник написао у жалби „нисам био у Бајчетини“, али је истина да ни „Блиц“ није доказао да је он тамо пекао ракију. Наслов јесте „превише жут“, али скреће пажњу на текст, рекла је Тамара Скрозза, такође сматрајући да жалба нема основа, јер постоји јавни интерес да се зна где је председник био. Она је истакла и да он није одговорио на то питање. Предраг Аздјековић је рекао да текст јесте малициозан, али да Кодекс није прекршен. Божо Прелевић био је, међутим, супротног мишљења, истичући да „Блиц“ није доказао да је Николић у Бајчетини „пекао ракију док се Србија давила“, као што пише у наслову. По његовом мишљењу, није Николић тај који треба да доказује где је био, већ „Блиц“ треба да докаже своје тврдње. Он је подсетио да је тај лист претходно већ објавио потпуно неистиниту информацију да Николићева ташта има дипломатски пасош и то уз његов деманти. Зоран Ивошевић је додао да је исказ да је „пекао ракију док се Србија давила“ вредносни суд, а не чињеница и да је за објављивање приче довољна новинарска истина, а да материјалну истину утврђује суд. Прелевић је остао при тврдњи да је „Блиц“ изнео чисто нагађање и да је тиме повређено председниково право да се о њему пише истинито, а самим тим и Кодекс новинара. Стојан Марковић је нагласио да је Николић досадашњим изјавама у јавности већ створио слику да сваки пут кад је у Бајчетини пече ракију, па отуда и такав наслов. Након расправе, чланови Комисије су са седам гласова „за“ и једним „против“ одлучили да „Блиц“ није прекршио Кодекс.

2. Томислав Николић жалбу на текст објављен у листу „Ало“ поднео је верујући да је лист прекршио начела о истинитости извештавања и одговоности новинара, са намером да га на омаловажавајући и подругљив начин окарактерише као некога ко нема самислости према страдању грађана погођених поплавама. Зоран Ивошевић је рекао да не види да је „Ало“ злонамерно пренео смисао и суштину изјаве и  додао да је сагласан са одговором главног уредника да се председник континуирано не понаша примерено, подсећајући на његове бројне непримерене изјаве протеклих година. „Он често брже говори, него што мисли и отуда позорност јавности. “, рекао је Ивошевић, истичући да је Николић својом изјавом увредио све грађане, без обзира што је било појединаца који су страдали јер нису слушали упутства спасилаца. По њему, новинари су дали свој вредносни суд о његовој изјави, који јесте оштар, али „кад је реч о тако високој функцији, ни једна реч није прејака“. Петар Јеремић је нагласио да су текстови у онлајн и штампаном издању  идентични, али да је у штампаном издању проблем опрема текста и опремафотографије на насловној страни. По његовом мишљену, онлајн текст сасвим у реду, док се у штампаном издању у поднаслову, којим се тумачи гестикулација, претпоставка износи као чињеница, док су на исти начин проблематичне и напомене на самој фотографији (да су председници на сафарију, да обезбеђење треба да их штити од поплављене сиротиње). Сличног мишљења био је и Божо Прелевић, који је рекао да из фотографије не може да се закључи оно што „Ало“ наводи – да је председник гестом „рекао“ сами сте криви. „Његова изјава није најсрећнија, али је ово увредљиво и за Николића и за Пахора, који је дошао и донео помоћ, и зато је ово кршење Кодекса новинара“, оценио је Прелевић. Предраг Аздејковић и Тамара Скрозза су нагласили да председникова изјава јесте била скандалозна и да су је сви разумели као и „Ало“, као и да његов израз лица на фотографији показује оно што пише испод ње. Скрозза је рекла да јој мало сметају табоидне конструкције у потпису испод слике и наслову, али да то није прекршај Кодекса, јер је заправо цео текст карикатура. Тихомир Тришић је такодје сматрао да текст јесте тенденциозан и мало претеран, али да је реч о коментару, односно ставу редакције, а не о информацији, због чега нема кршења Кодекса. По оконачњу расправе, Комисија је једногласно одлучила да текстом у онлајн издању није прекшен Кодекс, док је „за“ одлуку да није прекршен ни у штампаном издању гласало шест од осам присутних чланова, док су остала два била „против“. Упркос томе што су се „за“ изјасниле потребне две трећине чланова, одлука није могла бити донета јер није испуњен статутарни услов да за одлуку мора гласати бар по један представник сваког оснивача и најмање један представник јавности.

3. Новинарка листа „Ало“ поднела је жалбу тврдећи да је у фракфуртским „Вестима“ објављен „преписан“ њен текст, без дозволе и навођења извора. Како је увидом у оба текста било очигледно да је реч о готово идентичним текстовима, чланови Комисије сматрали су да нема разлога да се о жалби отвара расправа, већ су одлучили да одмах гласају. Једногасно је одлучено да је Кодекс новинара прекршен и „Вестима“ је изречена јавна опомена, пошто је реч о медију који није прихватио шуну надлежност Савета за штампу.

4. Жалбу због текста објављеног у „Политици“ поднела је група од 20 узбуњивача, запослених у Специјалној болници „Сокобања“ због, како је наведено, изношење бројних неистина, фалсификовања чињеница и пристрасног заступања директорке против које су подносили кривичне и пријаве за мобинг. У расправи је истакнуто да је жалба доста конфузна, да се ни из жалбе, ни из текста у „Политици“, али ни из другог текста, који су узбињивачи доставили желећи да објасне ситуацију у болници, не може са сигурношћу утврдити шта је истина. Зоран Ивошевић је нагласио да су оба текста једнострана, новинар „Политике“ је наклоњен директорики, новинарка РТС-а узбуњивачима. Он је оценио да је Кодекс ипак прекршен тиме што није испуњен захтев из Кодекса да се о догађају извештава потпуно. У овом случају нема друге стране и читалац не може да се определи само на основу аргумената једне стране. Петар Јеремић је рекао да је новинар свакако морао да позове и узбуњиваче, тим пре што их у тексту оптужује, а да је текст пристрасан сматрали су и остали чланови Комисије. „Имам осећај као да смо се укључили у 120 епизоду индијске серије, а да ћемо истину сазнати у 400. У сваком случају текст је једностран, износе се оптужбе на рачун групе људи без доказа и без пружања прилике другој страни да одговори“, рекао је Предраг Аздејковић. После расправе, Комисија је једногласно одлучила да „Политика“ јесте прекршила Кодекс и наложила листу да објави ту одлуку.

5. Жељко Маторчвић је по други пут поднео жалбу на портал „Гроцка инфо“, овога пута због објављивања текста, на основу његовог видео снимка, којим се тврди да је имао договор са неким одборницима општине Гроцка да направе скандал уколико га не пусте на седницу општинске скупштине. Комисија је изразила резерву према овом случају, оцењујући да постоји опасност од злоупотребе права на жалбу Комисији. Комисија је закључила да не жели да учествује у међусобном сукобу два супротстављена конкурентска веб портала у Гроцкој, а да у овом случају нема повреде Кодекса, јер текст јесте написан на основу онога што се може закључити из снимка самог подносиоца жалбе.

Седница је завршена у 20.10 сати.

 

Записник водила                                                                                            Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                       Стојан Марковић