Записник са двадесет девете седнице Комисије за жалбе одржане 29. 5. 2014.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ 
Комисија за жалбе
Бр. 30
29.5.2014.године
Београд

ЗАПИСНИК

Са 29. седнице Комисије за жалбе одржане 29. 5. 2014. са почетком у 18 сати у слушаоници 1 Факултета политичких наука у Београду.

Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Предраг Аздејковић, Тихомир Тришић, Божо Прелевић и Златко Чобовић

Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић и Игор Ћузовић

Остали присутни:  студенти завршне године новинарства на ФПН, представници Мисије ОЕБС-а у Србији. Седница је одржана у оквиру предавања из предмета Медијско право и политике др Дејана Миленковића

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Раденка Малетина на текст објављен у „Блицу“

2. Разматрање жалбе Александра Вукадиновића на текст објављен у „Таблоиду“

3. Разматрање жалбе Жељка Маторчевића на текст објављен на порталу „Гроцка Инфо“

4. Разматрање дописа Радослава Ерића у вези са текстом објављеним у више медија

1. Жалбу Савету за штампу поднео је Раденко Малетин, судија основног суда у Новом Саду, сматрајући да текст крши елементарне принципе професионалног новинарства и да је тенденциозно усмерен на дискредитацију његове личности, углед целе породице, као и на његову професионалну деградацију. У току расправе, у којој су учествовали сви присутни чланови Комисије, Зоран Ивошевић је истакао да треба одбацити део жалбе који се односи на сина судија Малетина, јер, по Пословнику о раду Комисије за жалбе, уколико је реч о пунолетном лицу, жалбу треба да поднесе онај на кога се информација односи. Део жалбе који се односи на Раденка Малетина треба одбити јер је све што је о њему написано потпуно тачно, што је и сам признао у жалби. Новинар у тексту указује на то да је судија обећао да ће надокнатити штету, а да то није урадио ни после 20 дана, што ни сам судија не спори, већ објашњава да је захтев оштећеног нереалан. По њему, текст ипак има ту ману да младић коме је слупан аутомобил у тексту каже да не зна због чега се то догодило, можда због хрватских таблица, док се у наслову изричито тврди да је то разлог. „Због тога би требало да им упутимо неки прекор, јер то ипак не може да се ради, наслов мора да одговара тексту“, оценио је Ивошевић. Петар Јеремић се сагласио са оценом да наслов није добар, али је рекао да не сматра да је текстом прекршен Кодекс, јер је новинар имао извор у полицији, пренео изјаву сведока о самом догађају, као и изјаву судије Малетина о накнади штете. Божо Прелевић је оценио да Кодекс није прекршен кад је реч о истинитости извештавања и одговорности новинара, али да би се могло разговарати о кршењу претпоставке невиности: „Никад ми се нису свиђали наслови „убио“, „украо“, па ни „демолирао“ јер новинар треба да указује, а не да суди и да пресуђује и то би требало навести у образложењу одлуке. Ипак, ово није малигно, јер постоји слика кола, изјава оштећеног и оца, тако да, по свему судећи, није спорно да је то урадио“. Тамара Скрозза је рекла да је син имао много више основа да се жали, него отац, али тај део жалбе не може да се прихвати из формалних разлога. И судија јесте имао основа да се жали да дискредитацију угледа, али Кодекс, како је истакла, није повређен у одредбама на које се жалио. По њеном мишљењу, ипак није коректно да се текст базира на томе што је реч о судијином сину и да новинари пресуђуји због чега је неко нешто починио. Предраг Аздејковић и Златко Чобовић су такође сматрали да жалбу треба одбацити у делу који се односи на сина, а да у делу текста који се односи на оца Кодекс није прекршен. Чобовић је указао и да је новинар, без потребе, навео функцију оца починиоца да би се тексту додала нота сензациоланизма, али да се то не може сматрати кршењем Кодекса. Владо Мареш је нагласио и да је Малетин показао ароганцију која није примерена судији, а да му је сина жао, јер је његов „грех“ већи него што јесте тиме што је судијин син. „За осуду је и злоба са којом се истиче да је реч о Србину коме је аутомобил разлупан због хрватских таблица“. Тихомир Тришић је оценио да није прекршена ниједна тачка Кодекса и да је текст написан потпуно у складу са правилима професије. По њему, ни наслов текста није споран, а случај из текста је типичан пример шта се дешава са децом која због родитеља имају смањену одговорност и због тога је требало указати на то да је реч о судијином сину. После расправе, Комисија је једногласно одлучила да одбаци жалбу у делу који се односи на сина судије Раденка Малетина, односно да Кодекс није прекршен у односу на подносиоца жалбе.

2. Жалбу на магазин “Таблоид” поднео је у своје и у име удружења “Архео-аматери Србије”, чији је председник, Александар Вукадиновић, верујући да цео текст обилује измишљеним тврдњама, квалификацијама и оценама аутора који се ниједног тренутка није потрудио да за било коју чињеницу изнесе доказ. У току дебате, чланови Комисије истакли су да је Кодекс драстично прекршен текстом у којем се не нуди никакав доказ за озбиљне оптужбе изнете на рачун удружања археолога аматера. Зоран Ивошевић је рекао да је „Таблоид“ познат по оваквој врсти текстова у којима се не нуде никакви докази за тврдње да се одређени људи баве криминалом. Он је истакао да то што нису искористили право на одговор не значи да не могу да се обрате Савету за штампу, који се бави етиком, а не правном заштитом. Петар Јеремић је рекао да је, према информацијама УНС-а, против „Таблоида“  до сада поднето 1500 тужби, а није познато да је ико успео да наплати штету. Људи се углавном више ни не обазиру на то шта тамо пише, али је добро да имамо прилику да кажемо шта мислимо о оваквом „новинарству“, рекао је Јеремић, цитирајући бројне увредјиве квалификације из текста. По мишљењу Божа Прелевића, не постоји ниједна одредба, нити и једна смерница Кодекса коју „Таблоид“ није прекршио овим текстом. Он је нагласио да уредник тог гласила редовно, кад се „накупи“ одређен број тужби против њега, затвори фирму, отвори нову (зато и овај „Таблиод“ са спорним текстом има број 2, а излази већ годинама) и нико му ништа не може. „Он издаје новине које су јефтиније од теоријске могућности коштања и зарађује паре на томе.  Али, по нашем Уставу свако може да буде оснивач медија, па и он“, рекао је Прелевић. Остали чланови Комисије указали су будућим новинарима да би за њих могло бити занимљиво да мало истраже биографију и начин рада уредника „Таблоида“, како би схватили да је у Србији могуће и то да неко годинама крши све могуће законе и да пролази некажњено. Након  расправе, чланови Комисије су једногласно одлучили да је „Таблоид“ прекршио Кодекс и да му због тога треба изрећи јавну опомену.

3. Жељко Маторчевић, одговорни уредник портала “Наша Гроцка” поднео је жалбу јер је портал “Гроцка Инфо” објавио изјаву председника Општинског одбора СПС Милана Јанковић да СПС плаћа Маторчевића.  Маторчевић наводи да га је Јанковић касније обавестио да никада тако нешто није рекао, а да портал “Гроцка Инфо” није регистрован, нема импресум, нити контакт телефон, па због тога није успео да од њих затражи објављивање демантија. Генерална секретарка обавестила је чланове Комисије да је такође имала проблем да ступи у контакт са редакцијом портала, да им је жалба послата на једину мејл адресу која је била доступна и да нема никакву повратну информацију о томе да ли су је примили. Након краћих консултација, чланови Комисије су закључили да ипак јесу надлежни за садржаје које објављује “Гроцка Инфо”, без обзира што редакција не поступа у складу са одредбама Закона о јавном информисању. Пошто је број оваквих сајтова доста велики, Комисија сматра да не може да игнорише њихов рад и да “анонимност” не треба да их заштити од обавезе коју сви медији имају - да поштују етичке стандарде професије. Већина чланова Комисије оценила је, у току краће дискусије, да мора да верује “једној страни”, односно подносиоцу жалбе, с обзиром на то да нема одговора редакције која је текст објавила. На основу тога, чланови Комисије су једногласно одлучили да је Кодекс прекршен. Како је реч о медију који није прихватио пуну надлежност Савета за штампу, изречена му је јавна опомена.

4. Жалбу Савету поднео је Радислав Ерић због тога што је више медија у јуну 2013. Године пренело Тањугову информацију да је претучен због слања ССМ порука и објављено је његово пуно име, године и место у којем живи. “Уколико и сада укуцате моје име у било који претраживач моћи ћете да прочитате причу која има за циљ да ме као жртву дискредитује, што сматрам да је намерно учињено, а објављивање потпуног идентитета сматрам угрожавајућим”, наведено је, између осталог, у допису. Председавајући Стојан Марковић рекао да је и медиј чији је он власник својевремено објавио ту инфомацију и да су је, на Ерићев захтев, недавно “скинули” са сајта и предложио да се слична молба упути и другим медијима. Са овим су се сагласили Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Божо Прелевић, Златко Чобовић и Владо Мареш, с тим да се јасно назначи да је реч о молби, односно препоруци, а не никако неком захтеву медијима, јер би то изашло из оквира надлежности Комисије за жалбе и Савеза за штампу уопште. Божо Прелевић је такође сугерисао да би Ерића требало обавестити о овоме и упутити да може и да поднесе жалбу против медија у чијим онлајн издањима још постоји та информација. Предраг Аздејковић и Тамара Скрозза сматрали су, међутим, да Комисија не сме да буде цензор и да се медијима може упутити молба да, рецимо, име жртве замене иницијалима, али не и да “уклоне” текстове, док је Тихомир Тришић рекао да Комисија не треба да упути ни једну ни другу препоруку, већ да се подносицу жалбе одговори да поднесе жалбу против медија који су објавили вест. После расправе, Комисија је двотрећинском већином (са шест гласова “за”) прихватила предлог Стојана Марковића. За предлог Предрага Аздејковића гласала су два члана Комисије, а за предлог Тихомира Тришића један, па нису прихваћени.

 Седница је завршена у 20.20 сати.

 

Записник водила                                                     Председавајући

Гордана Новаковић                                                 Стојан Марковић