Записник са двадесет пете седнице Комисије за жалбе одржане 16.1.2014.



САВЕТ ЗА ШТАМПУ  
Комисија за жалбе 
Бр. 26
16.1.2014.године
Београд

ЗАПИСНИК

Са 25. седнице Комисије за жалбе одржане 16.1.2014. са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу.

Присутни чланови Комисије: Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Филип Шварм, Божо Прелевић,  Небојша Спаић, Владо Мареш и Тихомир Тришић

Одсутни чланови Комисије: Љиљана Смајловић и Предраг Аздејковић

Остали присутни: Ненад Бабић, правни саветник агенције Танјуг, Иван Кузиминовић, представник Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду и Гордана Новаковић, генерална секретарака Савета за штампу

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Јоргованке Табаковић на текстове објављене у листу „Наше новине“ и на порталима „Аутонимија.инфо“ и „Контра Прес“

2. Разматрање жалбе главног уредника „Наших новина“ на текст објављен на сервису агенције Танјуг

3. Разматрање жалбе Градског завода за хитну медицинску помоћ Нови Сад на текст објављен у листу „Блиц“

4. Разматрање жалбе Драгана Марића на текст објављен у листу „Курир“

1.Гувернерка НБС Јогованка Табаковић поднела је жалбу на укупно шест медија због објављивања инфомације да је њеној ћерки новосадска филијала РФЗО обезбедила службени аутомобил и возача да би два пута недељно ишла на предавања у Београд. Генерална секретарка је чланове Комисије обавестила да је одбацила дело жалбе који се односио на портале “021.рс” и “еИзбори”, због тога што су текстови на које се жалба односи већ били уклоњени пре подношења жалбе, као и на РТВ Војводину јер је реч о медију који није у надлежности Савета. О томе да ли су остали медији на које се жалба односи  (“Наше новине”, “Аутонимија.инфо” и “Контра Прес”) прекршили Кодекс новинара Комисије је водила обједињену расправу.

У току расправе, сви чланови Комисије истакли су да је жалба неоснована јер је објављења информација тачна,  а портали су пренели и све друге информације и реаговања која су релевантна за разумевање ове приче. Филип Шварм је посебно нагласио да је Јоргованка Табаковић јавна личност и да “стоји” све што је “Аутонимија,инфо” навела у одговору. Он је посебно указао на проблем “скидања” текстова са портала под политичким притисцима, јер је реч о нечему што може озбиљно да угризу слободу штампе. Небојша Спаић је рекао да Комисија заиста треба веома оштро да се огласи у овом случају јер је ово што се догодило “скандалозно” – она прво тражи да се вести скину, што они послушају, оно који је послушају се хакују и сад се још она жали да су јој повређена нека права”, рекао је. Божо Превелић је такође оценио да нема никаквог основа за жалбу, да је њено подношење увредљиво као и да је уклањање вести посебан проблем на који би Комисија у одлуци морала укаже. Владо Мареш је рекао да треба ошто критиковати и медије који су пристали да вест уклоне, док је Тиомир Тришић, оцењујући цео случај као скандалозан, рекао да је “скидање” вести плаћено. Тамара Скрозза је поставила питање зашто је жалбу поднела Јоргованка Табаковић када се текст заправо односи на Милену, односно зашто је потребно да се у име пунолетне особе жали мама. Петар Јеремић сматрао је, међутим, да је гувернерка имала право да се жали јер је поменута већ у наслову текста, као и да врло вероватно текста не би ни било да није реч о њеној ћерки. Зоран Ивошевић је предложио да се жалба одбаци у делу који се односи на Милену Табаковић, а да се одбије као неоснована у делу који се односи на Јоргованку, што је једноглавно прихваћено. Комисија је, након, расправе, једногласно одлучила да ниједан од три медија није прекршио Кодекс новинара Србије.

2. Главни уредник „Наших новина“ Антоније Ковачевић поднео је жалбу јер је, како је навео, ексклузивну информацију тог листа о америчким конгресменима који лобирају да премијери Србије и Косова добију Нобелову награду, Танјуг истог дана емитовао на сервису као своју информацију. Чланови Комисије су у дебате углавном указали на то да је тешко доказати да ли је Танјуг заиста, како је наведено у одговору редакције Танјуга, информација заиста прво проверавана, па објављена тек после потврде, будући да је и један и други текст позивају на неименоване изворе. Општи закључак био је да је Танјуг очигледно “кренуо” од вести из “Наших новина” јер ниједан други домаћи медиј то није објавио, и да је то требало поменути. Небојша Спаић је, међутим, тврдио да нема доказа да је Кодекс прекршен, јер је заиста могуће да је Танјугу та вест послужила само да почне да истражује даље случај. Владо Мареш је рекао да сматра да Комисија мора да пронађе неки начин да се оваквим случајевима у којима се медији међусобно оптужују уопште не бави, јер треба да штити читаоце, а не да решава међусобне размирице новинара, у којима суштински нико није оштећен. Зоран Ивошевић је нагласио да је проблем у томе што су се касније сви медији који су преносили ту информацију позивали на Танјуг и што тиме “Наше новине” јесу оштећене. По оконачању расправе, Комисија је са седам гласова “за” и два “против” одлучила да је Танјуг прекршио Кодекс и изрекла јавну опомену.

3. Завод за хитну медицинску помоћ из Новог Сада поднео је жалбу због тога што је у тексту „Малишани слушају јауке и урлања“ изнет низ неистина о раду ноћне педијатријске амбуланте ЗЗХМП Нови Сад, као и да јре реч о тенеднциозном и злонамерном тексту који се нарушава углед Завода. Подносилац жалбе је као потпуно погрешне навео неколико кључних података из текста. У току расправе, истакнуто је да у тексту нема друге стране, односно да новинари нису затражили одговоре од надлежних у тој установи. Небојша Спаић и Петар Јеремић су изразили сумњу да су новинари уопште и били тамо, док је Тихомир Тришић рекао да су очигледно све информацие добили од две  мајке које очигледно нису биле задовоље третманом у тој здравственој установи, а да то никако нису проверили. Божо Прелевић и Зоран Ивошевић нагласили су да је и сама чињеница да редакција није одговорила на жалбу (што иначе редовно ради) знак да је и њима јасно да нису поступили у складу са Кодексом. Комисија је потом једногласно одлучила да је обајвљивањем овог текста прекршен Кодекс.

4. Драган Марић поднео је жалбу због наслова текста објављеног у листу „Курир“ којим је назван „атентатором“ на Бориса Тадића, истичући да је 25 месеци затвора осуђен за кривична дела изазивање опште опасности и недозвољено држање оружја и експлозивних материјала, односно да његов чин никада није оквалификован као атентат на председника. У току расправе, Филип Шварм је оценио да је подношење овакве жалбе злоупотреба Савета за штампу. Он је истакао да наслов јесте таблоидан, да му се не свиђа и да није ни тачан, али да се никако не може говорити о неком свесном кршењу Кодекса. Тамара Скрозза је истакла да овде реч само о томе да кривично дело за које је одговоран није названо прецизним формално-правним термином. Новинари, како је рекла, врло често греше кад су такви термини у питању и ако би се то прогласило за кршење Кодекса, сваки медији би имао „неколико кршења по издању“. Божо Прелевић је рекао да ни не постоји кривично дело атентат. Он је истакао да Кодекс није прекшрен, да је занимљиво да је син тог човека постављен за шефа кабинета министра и да му је, као јавној личности, право на приватност сужено, а да је јавност требало о томе обевестити. И остали чланови Комисије били су сличмног мишљења, па је после расправе једаногласно одлучено да „Курир“ није прекршио Кодекс новинара.

Седница је завршена у 19.30 сати.

 Записник водила                                                                                            Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                     Стојан Марковић