Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Благоје Баковић против дневних листова “Блиц”, “Ало” и “Прес”

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Благоје Баковић
„Блиц“; „Ало“ и „Прес“
Штампано издање и интернет
30.05.2012.

Поштовани, Обраћам вам се да, на основу увида у документацију коју прилажем, донесете одлуку да ли је прекршен новинарски кодекс неистинитим и безразложним писањем дневних новина „Блиц“; „Ало“ и „Прес“, а поводом моје најновије књиге песама за децу „Кад порастем бићу Ноле“. Наиме, једну песму из те књиге, „Ја се кладим на Нолета“, је неко ко се потписао као „анонимни родитељ“, напао на некој од такозваних друштвених мрежа, и тако је кренула хајка која је за мање од неколико сати добила фантастичне размере, и постала вест дана у свим писаним и електронским медијима. Тако је, без икакве провере о тачности тврдње „анонимног родитеља“ почело најстравичније блаћење и наношење гомила лажи и подвала, од тога како сам наводно искористио лик и дело нашег славног тенисера Новака Ђоковића, да пропагирам деци коцку и клађење, па до тога да сам их отворено позивао на порок и како сам, као нека последња трговачка вашка, а не као песник из њихове лектире и читанки, упао међу њих. У том писању и извештавању учествовали су скоро сви медији, а посебно су предњачили, „Блиц“, „Ало“ и „Прес“ који су од насловних страна, па до самих текстова, изнели потпуно нетачне садржаје који немају везе са књигом, после којих са ствара слика у јавности да се ради о неком шверцеру дроге који је за време великог одмора, прескочио ограду и упао у школу, међу незаштићену децу. А ту књигу сам промовисао деци у школи „Ђорђе Натошевић“ у Новом Саду, у договору са директором, који је исту количину медијског блата морао да прими као „никакав директор“, иако му је школа већ два пута узастопно, у задње две године, уврштавана међу најуспешније школе у Србији. Оволико се о мени, као ових дана, ни издалека није писало, у поменутим листовима, а објавио сам 44 књиге, превођен сам на 28 светских језика, преко двадесет година сам у лектири и читанкама, за изабрана дела, у пет томова, добио сам Награду за животно дело, „Милица Стојадиновић Српкиња“, да сам , између осталих, добио и седам међународних награда, од чега „Чеховљеву“ и „Владимира Мајаковског“, а за укупан допринос развоју културе у Републици Србији добио сам „Вукову награду“. Цела ова медијска хајка говори на како ниске гране је спало српско новинарство, па вас молим, као институцију од угледа и позива, да својим ставом заштите новинарску али и књижевну делатност. Уз овај допис вам достављам и копије текстова, који су објављени у поменутим новинама, као и текст нашег познатог песника Љубивоја Ршумовића објављен тим поводом у Новостима.*

Пријатељски поздрав, Благоје Баковић

Нема одговора

На основу члана 24. Статута Савета за штампу и чланова 10. и 11. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу Филип Шварм, Божо Прелевић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Александар Ђивуљскиј, Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Небојша Спаић и Предраг Аздејковић на седници одржаној 28.6. 2012. године већином гласова доноси

ОДЛУКУ

да дневни листови „Блиц“, „Ало“ и „Прес“, објављивањем текстова „Директору се свидела књига о Нолету која позива на клађење“ („Блиц“, 30.5.2012), „Кад порастем кладићу се на Нолета!?“ („Ало“, 30.5.2012) и „Децо, дајте све паре на Нолета“ („Прес“, 30.5.2012) нису прекршили одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Подносилац жалбе Благоје Баковић сматрао да су у спорним текстовима који се односе на његову књигу песама за децу о Новаку Ђоковићу, „изнети потпуно нетачни садржаји који немају никакве везе са књигом“ и да је „изнета гомила лажи и подвала“ које се односе на наводно искоришћавање лика и дела славног тенисера и отворено позивање деце на клађење. „Песму ’Ја се кладим на Нолета’ из те књиге неко ко се потписао као ’анонимни родитељ’ напао је на некој од друштвених мрежа и тако је кренула хајка која је за мање од неколико сати добила фантастичне размере.

Тако је без икакве провере тачности тврдње ’анонимног родитеља’ почело најстравичније блаћење и наношење гомила лажи и подвала“, наведено је, између осталог, у жалби. Редакције листова „Блиц“, „Ало“ и „Прес“ нису одговориле на наводе из жалбе, а већина чланова комисије сматрала је да ниједан лист није прекршио одредбе Кодекса новинара јер су у свим текстовима дате и песникова тумачења песме, његова изјава и изјава директора школе у којој је књига песама представљена, као и ставови стручњака и заинтересоване јавности. Због тога се не може закључити да су текстови једнострани и да „другој страни“ није пружена прилика да изнесе своје мишљење. Против овакве одлуке био је члан Комисије Александар Ђивуљскиј, који је оценио да су све три новине прекршиле Кодекс и то објављивањем сензационалистичких наслова на насловним странама („Скандалозно- навлаче децу на клађење књигом о Нолету“ – „Ало“, „Скандал: Књига о Нолету позива децу у кладионицу“ – „Прес“, „Ђацима продавали књиге о Нолету са позивом на клађење“- „Блиц“), који не одговарају садржају текстова, као и тиме што нису са дужном пажњом размотрили све чињенице везане за случај о којем су писале. Због свега изнетог, Комисија је са осам гласова „за“ и једним „против“ одлучила да повреде Кодекса новинара Србије није било.

Београд, 28.6.2012.

Председавајући Комисије
Филип Шварм