Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Љуба Пантовић Суботић против дневног листа "Курир"

Жалба решена: прекршај кодекса
Љуба Пантовић Суботић
"Курир"
Штампано издање и интернет
18.08.2013.

Поштовани,

Обраћам вам се са молбом да уколико је у вашим моћима зауставите константно задирање у приватност, кршење људских и моралних начела, кршења права малолетника, повеље уједињених нација о правима детета... Што се континуирано дешава последњих неколико месеци. На удару штампаних и електронских медија су се нашли моје малолетне ћерке, моји родитељи, породица, ја па чак и неки пријатељи.

Увидом у новинарски кодекс и остале правне акте који се односе на домен новинарства могла сам да приметим кршење скоро свих људских и професионалних норми.

Морам да напоменем да вам у жалби достављам линк/ове а да су сва штампана издања прослеђена мом адвокату који је већ поднео судске тужбе.

У текстовима дошло је до грубог кршења закона о јавном информисању по члану о заштити малолетника, јер се објављују имена и презимена као и годиште мојих ћерки и њихове не цензурисане слике такође константно се износе тоталне неистине или полу истине.

Све је то утицало врло негативно на психу моје деце као и на породичне односе. Велики број новинара и даље злоупотребљава моју старију ћерку, иако су упозорени да крше закон, зову је и проналазе по граду а после пишу текстове за које она тврди да интервју није давала, стављају је не мали број пута на насловне стране и све то пропрате ударним насловом.

Надам се да ћете ви као највиша инстанца која се бави медијима уопште, успети да станете на пут прогону који се спроводи над мојом породицом.

Ево достављам и остале линкове из курира у прилог

У напред вам захваљујем

Љуба Пантовић Суботић

Редакција дневног листа Курир подноси ОДГОВОР НА ЖАЛБУ Љубе Пантовић Суботић

Редакција Курира указује на хитну потребу разматрања досадашње праксе Комисије за жалбе, кад је у питању претходно испитивање жалбе и посебно потребе да се Пословником Комисије детаљније уреди питање не само неразумљиве жалбе већ и жалбе која је потенцијално вид злоупотребе могућности обраћања Комисији. Наиме, у конкретном случају реч је о ЖАЛБИ КОЈА ЈЕ ВЕЋ ПРЕДМЕТ ИСПИТИВАЊА ОД СТРАНЕ СУДА ( у том смислу навод подносиоца из става 4 жалбе), а при чему се из жалбе не види КОЈИ ТЕКСТ, ОДНОСНО ДЕО КОГ ТЕКСТА НИЈЕ У САГЛАСНОСТИ СА „ЉУДСКИМ НОРМАМА“ И НА КОЈИ НАЧИН. Уједно, жалбу је поднело лице које не само да се као јавна личност делимично одрекло права на приватност већ које се од тог права као учесник ријалитија У ПОТПУНОСТИ ОДРЕКЛО.

У том смислу жалбу сматрамо неуредном и неподобном да о истој уопште буде донета одлука, и то из следећих разлога:

1. Није указано ни на какве повреде новинарског кодекса нити једним јединим наводом жалбе. Додуше, жалбом се износе паушалне и неосноване тврдње да је предметним текстовима повређен Закон о јавном информисању, те да се о томе већ воде поступци пред надлежним судом, у ком смислу вођење поступка пред Саветом за штампу А ПОВОДОМ ЗАКОНИТОСТИ ПОСТУПАЊА МЕДИЈА нема правно утемељење. Тим пре што одлуку о питањима из судске надлежности може донети само и искључиво суд, док би заузимање става о оваквим питањима, а потом и објављивање истих од стране Савета за штампу представљало ЗАКОНОМ ЗАБРАЊЕНО КОМЕНТАРИСАЊЕ СУДСКИХ ПОСТУПАКА, ТЕ НЕДОЗВОЉЕНИ УТИЦАЈ НА СУД (с обзиром на то да Савет за штампу своје одлуке јавно објављује).

2. Сами наводи жалбе су нејасни, непрецизни и неодређени, те у том смислу није ни могуће дати адекватно изјашњење на исте. У том смислу, сматрамо да предметна жалба не садржи ни минимум података да би се о истој уопште и могло одлучивати. Такође, изнето је више потпуно паушалних тврдњи, које се односе на непозната лица, те тврдњи за које нису приложени нити предложени никакви докази (нпр. негативан утицај на психу лица која нису чак ни именована и сл.).

3. Сама жалба садржи низ, у најмању руку, неприкладних ставова жалиоца (мада би прецизније било рећи ставова супротних закону). Тако, става смо да тврдња садржана у жалби да Курир СПРОВОДИ ПРОГОН над породицом жалиоца ПРЕДСТАВЉА ОЗБИЉНУ ОПТУЖБУ, која се може сматрати злоупотребом могућности обраћања Савету. У сваком случају, о оваквој жалби Савет за штампу не би требало ни да одлучује.

Уколико Савет за штампу наведену жалбу не одбаци без разматрања, истичемо да је иста неоснована, и то из следећих разлога:

1. Љуба Пантовић Суботић је била учесник ријалити програма ,,ФАРМА“.

2. Љуба Пантовић Суботић је, услед те чињенице, постала ЈАВНА ЛИЧНОСТ.

3. Љуба Пантовић Суботић се, услед чињенице да је својом вољом постала јавна личност, одрекла дела права на приватност и пристала на заинтересованост јавности за њен приватни живот.

4. Љуба Пантовић Суботић је, стога, пристала и на интересовање медија за њен приватни живот, те за информисање јавности о истом.

5. Љуба Пантовић Суботић је одлучила да уласком у ,,Фарму“ постане јавна личност и тиме је и своју породицу изложила медијској пажњи. ШТАВИШЕ, СВАКИ УЧЕСНИК У РИЈАЛИТИЈУ СЕ СВОЈОМ ВОЉОМ У ПОТПУНОСТИ ОДРИЧЕ ПРАВА НА ПРИВАТНОСТ.

6. ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦЕ Љубе Пантовић Суботић СУ У ВИШЕ НАВРАТА САМИ И ПОТПУНО ДОБРОВОЉНО ДАВАЛИ ИЗЈАВЕ ЗА МЕДИЈЕ И ПОЗИРАЛИ РАДИ ФОТОГРАФИСАЊА КАКО БИ ИМ СЛИКЕ БИЛЕ ОБЈАВЉЕНЕ У МЕДИЈИМА и тиме су и САМИ ПОСТАЛИ ЈАВНЕ ЛИЧНОСТИ.

7. Фотографије ћерке жалиоца Љубе Пантовић Суботић које су од стране дневног листа Курир објављиване без прикривања њеног идентитета НАСТАЛЕ СУ И ОБЈАВЉЕНЕ УЗ ЊЕН ПРИСТАНАК.

8. Фотографије ћерке жалиоца Љубе Пантовић Суботић које су НАСТАЛЕ И ОБЈАВЉЕНЕ без изричитог пристанка УВЕК СУ, У СКЛАДУ СА ОПШТЕПИХВАЋЕНИМ МЕТОДАМА, ОБЈАВЉИВАНЕ УЗ ЗАМУЋИВАЊЕ ФОТОГРАФИЈЕ У ДЕЛУ ОКО ОЧИЈУ ФОТОГРАФИСАНОГ ЛИЦА.

9. Сви текстови објављени у дневном листу Курир који се тичу Љубе Пантовић Суботић, али и других њој блиских јавних личности (а које су то постале својом вољом) садрже информације које су тачне и као такве проверљиве, или су пак засноване на изјавама самих актера догађаја о којима је Курир писао.

Стога предлажемо да Савет за штампу одбаци предметну жалбу без разматрања, односно да уколико жалбу ипак буде разматрао, исту одбије као неосновану.

Срдачно

РЕДАКЦИЈА КУРИРА

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Зоран Ивошевић. Тамара Скрозза, Небојша Спаић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић, Владо Мареш и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 26.9. 2013. године, већином гласова доноси

 ОДЛУКУ

Текстовима „Љуба: Скупљам доказе да ми је дечко завео малолетну ћерку“, „Љуба Пантовић: Моја је ствар да ли ми је ћерка трудна“, „Карађорђе опростио: Прихватићу унуче иако му је отац Чабаркапа!“, „Љубина черка и Чабаркапа улазе на фарму 5?“, „Исповест Александре Суботић: Љуба ме је ладно избацила на улицу“, „Карађорђе: Александра ме је издала, нећу да чујем за њу“, „Хаос: Љуба Чабаркапу пријавила полицији“, „Чабаркапу тужили због отмице ћерке“ и „Шокантно: Чабаркапа у проводу са женом и љубавницом“, објављненим у току јуна, јула и августа 2013. године дневни лист „Курир“

1.прекршио је тачку  6 Одељка VI (Однос према изворима информисања) о обавези новинара да малолетнике интервјуише једино у присуству или уз сагласнот родитеља, односно стратеља.

2.прекршио је и тачке 1 и 4 Одељка VII ( (Поштовање приватности) о обавези новинара да поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише и да осигура да дете не буде угрожено или изложено ризику због објављивања његовог имена, фотографије или снимка са његовим ликом, кућом, заједницом у којој живи или препознатљивом околином.

Налаже се дневном листу „Курир“ да ову одлуку Комисије објави у најкасније у трећем броју од  дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Љуба Пантовић Суботић поднела је жалбу због серије текстова које је „Курир“ објавио, сматрајући да је лист прекршио Кодекс новинара које се односе на поштовање приватности и заштиту малолетника. „Курир“ је у наставцима, пишући о приватном животу њене породице, како је навела, објављивао име и фотографије њене малолетне ћерке, као и њене изјаве и интервјуе за које није сигурно ни да их је заиста дала. „Све то је“, како је истакла, „утицало врло негативно на психу моје деце, као и на породичне односе“.

У одговору на жалбу, адвокат „Курира“ је, између осталог навео, да Љуба Суботић Пантовић учешћем у ријалити програму „Фарма“, „својом вољом постала јавна личност, која се одрекла права на приватност и пристала на заинтересованост јавности за њен приватан живот“. Такође, како се истиче, чланови њене породице доборовољно су давали изјаве и позирали за медије „чиме су и сами постали јавне личности“. Адвокат „Курира“ је нагласио и да су све објављене информације тачне и проверљиве, или су пак засноване на изјавама самих актера догађаја.

Чланови Комисије оценили су да је реч о дисфункционалној породици, као и да и сами родитељи и рођаци злоупотребљавају малолетну девојчицу јурећи публицитет, јер је несумњиво да су они покренули читаву причу у медијима. Уважајавући и могућу жељу медија да укажу на породичну и друштвену патологију, као и легитимно занимање таблоида за личности које својим понашањем изазивају знатижељу јавности, Комисија је закључила да је пређена граница професионалног и етичког понашања. Кодекс је врло јасан када је реч о заштити малолетника и новинари су обавезни да се тога држе. Пристанак шеснаестогодишње девојчице на фотографисање или давање изјава није довољан да новине то објаве, будући да је реч о особи која у том животном добу  не може зрело да расуђује. Такође, оправдање не може бити ни то што је мајка „пристала да буде јавна личност“ и што су и остали чланови породице пристали да учествују у медијском „праћењу“ њеног приватног живота.

Чланови Комисије нису имали јединствен став о томе да ли је неко ко учествује у ријалити програму јавна личност или само особа која својим делом побуђује интересовање јавности, као ни о томе да ли је право на приватност јавне личности увек сужено у односу на права „обичних људи“. Већина чланова Комисије сматрала је да и детаље из приватнох живота јавних личности треба износити само онда када су у супротности са функцијом коју обавља или супротне идејама које јавно заговара, док су два члана Комисије мислила да је то право увек сужено. Та два члана Комисије су истакла и да је у овом случају реч о „симбиози таблоида и таблоидних људи“ који заједно учествују у нечему обострано корисном, те да се не може говорити о томе да медији некога злоупотребљавају или да неком наносе штету.

Због свега овога, Комисија је са шест гласова „за“ и два „против“ одлучила да је „Курир“ прекршио Кодекс новинара Србије и наложила листу да ову одлуку објави.


Београд, 26.9.2013.                                              

 

            Председавајући

Зоран Ивошевић