Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Љуба Пантовић Суботић против дневног листа "Ало"

Жалба решена: прекршај кодекса
Љуба Пантовић Суботић
"Ало"
Штампано издање и интернет
04.06.2013.

Поштовани,

Обраћам вам се са молбом да уколико је у вашим моћима зауставите константно задирање у приватност, кршење људских и моралних начела, кршења права малолетника, повеље уједињених нација о правима детета... Што се континуирано дешава последњих неколико месеци. На удару штампаних и електронских медија су се нашли моје малолетне ћерке, моји родитељи, породица, ја па чак и неки пријатељи.

Увидом у новинарски кодекс и остале правне акте који се односе на домен новинарства могла сам да приметим кршење скоро свих људских и професионалних норми.

Морам да напоменем да вам у жалби достављам линк/ове а да су сва штампана издања прослеђена мом адвокату који је већ поднео судске тужбе.

У текстовима дошло је до грубог кршења закона о јавном информисању по члану о заштити малолетника, јер се објављују имена и презимена као и годиште мојих ћерки и њихове не цензурисане слике а на некима се чак види и доњи веш, такође константно се износе тоталне неистине или полу истине.

Све је то утицало врло негативно на психу моје деце као и на породичне односе. Велики број новинара и даље злоупотребљава моју старију ћерку, иако су упозорени да крше закон, зову је и проналазе по граду а после пишу текстове за које она тврди да интервју није давала, стављају је не мали број пута на насловне стране и све то пропрате ударним насловом.

Надам се да ћете ви као највиша инстанца која се бави медијима уопште, успети да станете на пут прогону који се спроводи над мојом породицом.

У напред вам захваљујем

Љуба Пантовић Суботић

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Зоран Ивошевић. Тамара Скрозза, Небојша Спаић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић, Владо Мареш и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 26.9. 2013. године, већином гласова доноси

ОДЛУКУ

Текстовима „Љубина Ћерка: Мама ми је опростила“, „Александра тражи опрост, Карађорђе је се одриче!“,  „Љуба тукла ћерку и избацила је трудну на улицу?!“, „Љуба преко суда враћа ћерку!“, „Чабаркапа из затвора гони Карађорђа“, „Чабаркапа: Карађорђе је тукао трудну ћерку!“, „Ухапшен Александар Чабаркапа због покушаја два убиства!“, „Карађорђе: Оприостио сам ћерки и бринућу се о њеном сину!“, „Љубина ћерка улази на фарму са Чабаркапом?“ и „Жени пише писма, љубавница пати“, објављеним у току јула, августа и септембра 2013. године дневни лист „Ало“

1.прекршио је тачку  6 Одељка VI (Однос према изворима информисања) о обавези новинара да малолетнике интервјуише једино у присуству или уз сагласнот родитеља, односно стратеља.

2.прекршио је и тачке 1 и 4 Одељка VII (Поштовање приватности) о обавези новинара да поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише и да осигура да дете не буде угрожено или изложено ризику због објављивања његовог имена, фотографије или снимка са његовим ликом, кућом, заједницом у којој живи или препознатљивом околином.

Налаже се дневном листу „Ало“ да ову одлуку Комисије објави у најкасније у трећем броју од  дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Љуба Пантовић Суботић поднела је жалбу због серије текстова које је „Курир“ објавио, сматрајући да је лист прекршио Кодекс новинара које се односе на поштовање приватности и заштиту малолетника. „Курир“ је у наставцима, пишући о приватном животу њене породице, како је навела, објављивао име и фотографије њене малолетне ћерке, као и њене изјаве и интервјуе за које није сигурно ни да их је заиста дала. „Све то је“, како је истакла, „утицало врло негативно на психу моје деце, као и на породичне односе“.

Редакција листа није одговорила на наводе подносиоца жалбе.

Чланови Комисије оценили су да је реч о дисфункционалној породици, као и да и сами родитељи и рођаци злоупотребљавају малолетну девојчицу јурећи публицитет, јер је несумњиво да су они покренули читаву причу у медијима. Уважајавући и могућу жељу медија да укажу на породичну и друштвену патологију, као и легитимно занимање таблоида за личности које својим понашањем изазивају знатижељу јавности, Комисија је закључила да је пређена граница професионалног и етичког понашања. Кодекс је врло јасан када је реч о заштити малолетника и новинари су обавезни да се тога држе. Пристанак шеснаестогодишње девојчице на фотографисање или давање изјава није довољан да новине то објаве, будући да је реч о особи која у том животном добу  не може зрело да расуђује. Такође, оправдање не може бити ни то што је мајка учесница ријалити програма и што су и остали чланови породице пристали да учествују у медијском „праћењу“ њеног приватног живота.

Чланови Комисије нису имали јединствен став о томе да ли је неко ко учествује у ријалити програму јавна личност или само особа која својим делом побуђује интересовање јавности, као ни о томе да ли је право на приватност јавне личности увек сужено у односу на права „обичних људи“. Већина чланова Комисије сматрала је да и детаље из приватнох живота јавних личности треба износити само онда када су у супротности са функцијом коју обавља или супротне идејама које јвно заговара, док су два члана Комисије мислила да је то право увек сужено.

Та два члана Комисије су истакла и да у овом случају реч о „симбиози таблоида и таблоидних људи“ који заједно учествују у нечему обострано корисном, те да се не може говорити о томе да медији некога злоупотребљавају или да неком наносе штету.

Због свега овога, Комисија је са шест гласова „за“ и два „против“ одлучила да је „Ало“ прекршио Кодекс новинара Србије и наложила листу да ову одлуку објави.

 Београд, 26.9.2013.                                                                                   

        Председавајући                            

                                                                                           Зоран Ивошевић