Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Др Љиљана Ђорђевић против портала инфоврањске.рс

Комисија није успела да усагласи одлуку
Љиљана Ђорђевић
инфоврањске.рс
Интернет
15.02.2019.

Комплетна жалба у прилогу

Јављам вам се као председник УО Тима за развој и интеграције, НВО која је издавач infovranjske.rs, медија који је у регистар медија под бројем ИН 000648.

У целости одбијамо све оптужбе на наш рачун, најпре због тога што није јасно коме су упућене, а потом и због чињенице да већина њих уопште није тачна, не слаже се са фактичким стањем и слично.

Ми смо објавили све што су дотични од нас тражили, али остаје нејасно да ли се потписница жалбе јавља као приватно лице Љиљана Ђорђевић или у име школе.

То су две различите ствари те молим Савет да праве разлику међу њима - једно је ако се она лично жали, на шта има право, а друго ако се жали у име школе, што такође има право.

Она само нема право да она буде школа, што се у тексту жалбе стално понавља.

У потпуности негирам наводе из жалбе „да су текстови написани са много неистина, да су неистинити, да вређају мене као личност, да нарушавају мој инегритет и достојанство“.

Ниједно слово није написано против потписнице жалбе, ни намерно ни ненамерно, са циљем да увреди и омаловажи, него је она само део писања јер је директорка школе.

Циљ писања је био обавештавање јавности о дешавањима у школи и мору злоупотреба које се тамо дешавају деценијама, што и води затварању ове установе.

Дакле, циј је била школа и дешавања унутар ње, а никако лично Ђорђевићева, што се из текстова да лако закључити.

Да не бих и ја писао књигу, на наводе жалбе одговарам по редним бројевима како су наведени у жалби.

1. Спорна је тврдња да ће запослени, бар у првом периоду, бити на минималцу. Предлажем да се сачека да први период дође, па да се види шта ће и како бити, али је јасно да ова тврдња ни на који начин не може лично да увреди директорку Ђорђевић.

Што се тиче тврдње да је овде горе него у Блацу, не видим како би директорка могла да буде лично увређена.

Што се тиче контактирања, одговор важи за све наводе - са редакцијоминфоврањских.рс нико не жели да контактира, јер смо ми једини медиј који није под контролом власти. Ми смо градоначелнику четири пута тражили интервју, слали и питања, а нису нас удостојили ни одговора.

Колико пут новинар треба да се обраћа кадровима СНС-а док се они не смилују да се јаве и бар кажу да неће ништа да кажу?

Колико може да се унижава звање новинар јурењем оних који говоре само када се надју пред зидом?

Можда ово није потпуно по Кодексу, али, молим Савет да разуме наш положај - ми једини не извештавамо да љубичице најављују пролеће.

2. Што се тиче текста „Булатовићи о трошку школе..“ ситуација је кристално јасно - све што смо написали чврсто стоји. Директорка је водила мужа, а официр за безбедност ЗЦ Врање ћерку у Бугарску. Хтео сам да идем и ја, али ме нико није обавестио.Сузана Булатовић је супруга народног посланика и овдашњег шефа СНС Славише, и иако је запослена у ЗЦ Врање, иако се ближи четрдесетој, редовни је студент ВШПСС у Врању. Њена ћерка није ни студент, само је черка, дете, док супруг директорке воли скијање. А она чак и не разуме моралне импликације једног оваквог односа. У тексту не пише да Ђорђевићева није платила пут супругу, али се ради о тешкој злоупотреби јер он никако не би могао да иде у Бугарску да није супруг. Ево, ја нисам њен супруг нити сам син Булатовићеве, па и нисам ишао. Ја и 80.000 Врањанаца, за 8.000 динара за 10 дана. Толико кошта, иначе дан у Банском.

3. Да, у тексту о ИПА програму изразили смо јасну сумњу, написану српским речима - сумњичи се. Од свега, од милииона, од баш свега, нађена је грешка у имену бугарског града. Да, грешка је. Директорка је увређена јер је наш новинар назвао „жутом“. У случају преке потребе ми смо спремни да приложимо њену „жуту“ чланску карту.

4. Ми смо објавили деманти, и све што су од нас тражили. И потписе, и текст, и слике и све. Директорка се жали на наслов, нејасно из којих разлога - није ваљда мислила да она даје наслов на нашем порталу? Како је она могла бити увређена када се у наслову не помиње она, него Булатовићке? Ипак, има јача сила која је гони на увређеност, што није на Савету да истражује, аи није лоше ни да разуме.

5. Такође остаје нејасно шта је овде спорно. У коментару редакције пише да чист овбраз не спада у законску категорију, што Ђорђевићеву вређа. Остаје само нејасно на који начин.

6. Овде редакција поседује имена људи који не држе наставу, који и не живе овде, не долазе овде, што је лако доказиво. Ово је чиста истина, која би могла да им доказе ако би ствар дошла до суда. Молим Савет да верује да докази, јасни и недвосмислени, постоје.

7. Овде се тражи спас, али остаје нејасно како. Какве везе са било чиме има наш промаај када тврдимо да ће у састав нове школе ући пет, а не четири школе, и кога то може да вређа? Што се тиче тврдње о смањену броја запослених, да се сачека нова школа, па да се види ко лаже, а ко говори истину. Опет, остаје нејасно кога ово може да увреди.

8. Ми стојимо иза тврдњи о катастрофалном стњу и мутним радњама, о чему пишемо деценијама, и што можемо јасно документовати, на крају и судским пресудама по разним питањима. Ђорђевићкина претходница је, рецимо, осуђена на шест месеци затвора! У нашим текстовима, па и овима, управо доказујемо такво стање. Супруга посланика и снаја већника СНС-а студирају редовно мада су запослене, ближе се четрдесетој, а директорка не види да се огрешила о моралне норме. И ми смо криви што видимо.

9. Ми смо кроз теккстове које смо објавили, и које ћемо тек објаавити, јасно показали да је Ђорђевићева, за рачун врхушке СНС-а која је и држи ту где јесте, потпуно руинирала и ојадила школу. И тек ћемо то показати кроз наредне текстове. Но, ово није прича о њој, него о школи, која мења име, оснивача и слично. Она се помиње узгред, јер се мора поменути као последњи директор. Не видим увреду, осим рецимо за оног из Ниша или слично. Извори Инфо врањских јасно су послали поруку Ђорђевићевој, кроз овај текст, да пази шта ради, на шта се она оглушила и више пута прекршила закон, о чему ћемо писати наредних дана.

Срамно се позивајући на раније одлуке Савета, Ђорђевићева од мене лично прави некаквог „информерца“.

Овде наглашавам да се одлука Савета у том ранијем случају користи на суду против мене, тражи се одштета од пола милиона динара, а дотични ме на основу одуке Савета туже, гле чуда, као наставници баш на овој дотичној школи из које се сада јавља и директорка.

Но, зна се ко сам ја, а ако се не зна, послаћу своју скраћену биографију.

За сада, то је све. Имам пуно оверење у Савет за штампу који ће, надам се, разумети суштину пробема са којим се један мали локални медиј дневно сусреће већ годинама и са којима ће свакако мање успшно да се носи, уколико уопште буде постојао, ако Савет за штампу ригорозно примњује узасне које у стварности Врања ни не постоје, нити могу да постоје.

Али, имам поверења и у колега које Савет чине и у Савет као орган за заштиту не само грађана, него и новинара.

Много поздрава,

Главни и одговорни уредник infovranjskih.rs

Саша Стојковић

 На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Стојан Марковић, Ивана Стјеља, Невена Кривокапић, Владо Мареш, Златко Чобовић, Љиљана Смајловић, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић, Вукашин Обрадовић, Вишња Аранђеловић и Жељко Бодорожић, на седници одржаној 28.2. 2019. године, није успела да усагласи одлуку да ли је портал “Инфоврањске.рс”, објављивањем серије текстова од 16.до 30. јануара 2019. године, прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. „За“ одлуку да је Кодекс прекршен гласало је седам чланова Комисије, „против“ су била три члана, док је један члан Комисија био „уздржан“, па за одлуку није било потребне већине од осам гласова.

 

 

                                                        ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

 

Др Љиљана Ђорђевић, директорка Високе школе примењених струковних студија у Врању, поднела је жалбу због осам текстова објављених од 16. до 30. јануара 2019. године, као и због начина на који објављен деманти руководства школе и Синдиката „Независност“, односно како је редакција одговорила на деманти. Она је, између осталог, истакла да су спорним текстовима објављене нетачне информације на основу којих су читаоци формирали погрешан утисак, а њој су повређени част, углед и достојанство. Новинари, како је навела, нису тачно, објективно и потпуно извештавали о догађајима, измењен је смисао и конктест у који су чињенице стављене, нису приступили послу са дужном професионалном пажњом, већ су слепо веровали својим изворима, прећуткивали су чињеница које су могле битно да утичу на став јавности. Такође, нису консултовали више извора, а једини пут када су пре објављивања текста послали питања школи, нису објавили те одговоре. Уз све то, нису поштовали ни приватност, достојанство и интегритет људи о којима су писали, а њу су лично увредили називајући је “жутом”.

У одговору на жалбу  Саша Стојковић, главни и одговорни уредник портала „Инфоврањске.рс“, навео је да потпуно одбацује тврдње директорке и да стоји иза свега што је објављено, те да ниједно слово није написано против потписнице жалбе, ни намерно ни ненамерно, са циљем да увреди и омаловажи, него је она само део писања јер је директорка школе,  у којој се деценијама дешавају злоупотребе које воде ка затварању те установе. „Што се тиче контактирања, одговор важи за све наводе - са редакцијом инфоврањских.рс нико не жели да контактира, јер смо ми једини медиј који није под контролом власти. Можда ово није потпуно по Кодексу, али, молим Савет да разуме наш положај - ми једини не извештавамо да љубичице најављују пролеће“, истакао је, између осталог, Стојковић.

Чланови Комисије оценили су да, по свему судећи, о дешавањима у школи треба да се пише, јер је извесно да постоји интерес јавности да зна да ли је и због чега школа пред затварањем. Међутим, по мишљењу већине чланова Комисије, тема није добро обрађена, а новинарски стандарди нису поштовани у потпуности. То се, пре свега односи на изворе, који су, по правилу, анонимни, а да се у текстовима њихове тврдње ничим другим не поткрепљују. Такође, у текстовима нема „друге стране“, а посебан проблем је текст у којем нису објављени одговори који су затражени и добијени од школе.

Део чланова Комисије сматрао је, међутим, да Кодекс није прекршен, да је портал објавио деманти који им је достављен, те да је тиме пружена могућност другој страни да одговори на све тврдње из текстова.

Како је за одлуку да је прекршен Кодекс гласало седам чланова Комисије, није било прописане већине  од осам гласова, одлука није донета.

 

 

Београд, 28.2.2019.                                                                                        
Председавајући 
Стојан Марковић