Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Ненад Чанак против дневног листа "Курир"

Жалба решена: прекршај кодекса
Ненад Чанак
"Курир"
Штампано издање и интернет
11.05.2013.

Нови Сад, 13. 05. 2013.

Савету за штампу

Поштовани,

У недељу 12. маја, наводне новине "Курир" су објавиле да сам ја био сарадник Државне безбедности Слободана Милошевића, истичући притом да сам „заврбован“ због тога што ми је брат „алкохоличар и коцкар“, а све се то сазнало на некој вечери пре десетак година.

Кад год се дешава нешто око Косова, акценат се моментално пребацује на Војводину. Навикнут да то гласило на мој рачун износи бестијалне лажи, или води наручене кампање, већ неко време ни не одговорам на њихове измишљотине.

То сам рекао и својим сарадницима.

Јер, из наводног „Курира“ не зову да би писали истину него да би избегли тужбу и имали оправдање да су покушали да ме контактирају. Ако, којим случајем, добију коментар стрпаће га у текст, али тако да се не мења форма и наслов који су већ написали. Ово вам пишем на основу искуства јер је наводни „Курир“, током претходних година о мени писао свашта.

Прејудицирали су моју кривицу у појединим случајевима што је, колико знам, супротно новинарском кодексу. Објављивали су небулозе од наводних извора у новосадској Градској кући, где су сада на власти моји политички противници, да сам, наводно, пре петнаест година, наводно, "пијан просуо пиће на клавир који ни до данас због тога не ради"?!

Је ли то поштовање обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања?

Објављивали су лажи да претим сепаратизмом, само зато што сам питао „Када ћемо ми доћи на ред да расправимо питање Војводине, без хипотеке и тапије Косова”.

Када би моје страначке колеге прозбориле о децентрализацији полиције наслов је “СРАМОТА: Чанкови јастребови траже полицију Војводине”.

Је ли и то независно новинарство?

Називали су ме дебелом свињом што је, колико могу да проценим, говор мржње који обично претходи и грубљим насртајима. То сигурно не приличи независним новинарима који негују културу јавне речи.

Објављивали су намештене и глупе анкете, исмевали мој изглед и инвалидитет, спрдали се са више него неукусним проценама мојих сексуалних потенцијала.

Све време сам ћутао и трпео.

Као јавна личност, свестан сам да су моја права на приватност сужена.

Јавност сигурно има права да зна и медији сигурно имају право на критику. Могу да разумем да јавност може да занима да ли сам уписао школу за кувара и да ли сам имао јединицу из владања на полугодишту у средњој школи.

Али, ко ће да критикује наводне медије и оне који под маском новинарства објављују неосноване оптужбе, клевете и гласине? Где је граница иживљавања над јавним личностима и њиховим породицама? Чиме је рецимо мој брат заслужио да се нађе у овом тексту?

Новинар, пише у Кодексу, не сме слепо да верује извору информација. Новинар мора да води рачуна о томе да извори информација често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагођавају своје исказе тим интересима. Новинар.

Да ли заиста верујете да „Курир“ то ради? Уз дужно поштовање према часним појединцима каквих, надам се, чак и у том листу има.

У неколико наврата сам подносио тужбе против „Курира“.

Неке су у процесу, а неке сам спорове и добио, али моји правни заступници не могу да их наплате јер „Курир” користи сва правна средства да то избегне. Курир сигурно није једини који ради овакве ствари и сличних примера има и у још неким „таблоидима”.

Ако сам до сада некако и могао да ћутим, чињеница да је у најновијој пропагандној бљувотини дубоко увређена и моја породица, превршила је сваку меру.

Позивам вас да опоменете „Курир“ и својим ауторитетом и утицајем зауставите ово бестијално дивљање лажима, етикетирање политичких противника и свих других који се нађу на удару „таблоида“ попут „Курира“, јер нас речник и мржња који промовишу корак по корак из дана у дан брутално враћају у деведесете или чак тридесете године прошлог века.

Тих деведесетих година сам од Милошевићевих пропагандиста зарадио етикете издајника, страног плаћеника и слично, јер сам водио антиратне демонстрације и залагао се за очување војвођанских специфичности, супротстављао прогону мањина и тражио враћање војвођанске аутономије.

Тих деведесетих година, када су Милошевићеви политички противници ризиковали главе, ја сам се против њега борио, хапшен сам небројено пута, присилно мобилисан и послат на фронт, а био сам и један од ретких који никада није сео на Милошевићев канабе. Поносан сам на то што сам био и један од оних који су Милошевића послали у Хаг, верујући да је то једини пут да се заустави сваковрсно пропадање ове земље.

Не знам где су у то доба били уредници „Курира“, али по начину рада, очито су у то време извршавали задатке или учили занат управо код Милошевићевих пропагандиста.

Очекујем вашу најоштрију реакцију и што хитнији одговор.

С поштовањем,

Председник

Лиге социјалдемократа Војводине

Ненад Чанак

Нема одговора

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Тамара Скрозза, Филип Шварм, Божо Прелевић, Зоран Ивошевић, Небојша Спаић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Александар Ђивуљскиј, Љиљана Смајловић, Предраг Аздејковић и Владо Мареш, на седници одржаној 3.6. 2013. године, једногласно доноси

ОДЛУКУ

Да је текстовима ”Најбоље чувана тајна: Ненад Чанак био Милошевићев шпијун” објављеним 11.5. 2013. и ”Чанак сам признао да га је врбовао ДБ”, објављеним 30.5.2013. године дневни лист „Курир” прекршио Кодекс новинара Србије и то тачке 1. и 5. Одељка I (Iстинитост извештавања), које прописују обавезу новинара да ”објективно, тачно и  благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујућу право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новнарске професије, односно забрањују новинарима ”објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина”.

Налаже се дневном листу „Курир“ да ову одлуку Комисије објави најкасније у трећем броју од дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ 

Ненад Чанак, председник Лиге социјалдемократа Војводине поднео је жалбу на текстове објављене у штампаном и онлајн издању “Курира”, сматрајући да је Кодекс новинара прекршен објављивањем неистините информације да је био сарадник Државне безбедности Слободана Милошевића и да је заврбован због тога што му је брат био алкохоличар и коцкар. “Као јавна личност, свестан сам да су моја права на приватност сужена. ;Могу да разумем да јавност може да занима да ли сам уписао школу за кувара и да ли сам имао јединицу из владања на полугодишту у средњој школи. Али, где је граница иживљавања над јавним личностима и њиховим породицама? Чиме је, рецимо, мој брат заслужио да се нађе у овом тексту”, навео је између осталог Ненад Чанак.

Комисији за жалбе достављено је и више од двадесет других текстова објављених у листу “Курир” у последњих осам месеци, којима је подносилац жалбе желео да илуструје да тај лист континуирано објављује лажи, неосноване оптужбе и увреде на његов рачун. “Објављивали су небулозе да сам, наводно, пре 15 година, наводно пијан, у Градској кући просуо пиће по клавиру који ни до данас због тога не ради. Називали су ме дебелом свињом, што је колико могу да проценим говор мржње који обично претходи и грубљим насртајима. Објављивали су намештене и глупе анкете, исмевали мој изглед и инвалидитет..” истакао је Чанак. Чланови Комисије су упознати са овим текстовима, али они нису били предмет одлучивања о томе да ли је “Курир” прекршио Кодекс, пошто се жалба није односила на њих.

У допуни жалбе достављеној Савету 30.5. 2013. подносилац је објаснио да је, упркос томе што је Владимир Беба Поповић, који је у првом тексту поменут као неко ко је знао да је Чанак био сарадник ДБ-а и то сапштио и другима на састанку одржаном пре десетак година, у међувремену демантовао те тврдње, “Курир” поново објавио исту причу. Овога пута позвао се  на изјаву бившег функционера ДХСС Александра Стефановића да је то чуо од Владана Батића. Стеановићеве тврдње демантовали су актери наводног састанка на којем је то речено, а “Курир” је дан касније то објавио “скривено”, у пар редова у углу осме стране .   

Редакција “Курира” није Комисији за жалбе доставила одговор на наводе из жалбе, а чланови Комисије су у току расправе истакли да је “Курир” објављивањем спорних текстова, изнео веома озбиљне оптужбе без икаквих доказа и без кредибилних извора, чиме је прекршио правила професионалног, објективног и непристрасног извештавања. Оптужујући Чанка да је био “шпијун Државне безбедности”, “Курир” је прекршио професионалне норме које забрањују објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина.

По оцени чланова Комисије, текстови у “Куриру” у супротности су, не само са појединачним одредбама Кодекса новинара Србије, већ и са елементарним етичким стандардима. У овом случају, како је оцењено, реч је о класичном примеру, “хајке” која се, без икаквог основа, води против једне особе. Овакво понашање медија.чланови Комисије сматрају апсолутно недопустивим, због чега су једногласно одлучили да је лист „Курир” прекршио одредбе Кодекса новинара Србије и наложили уредништву листа да ову одлуку објави.

 Београд, 3.6. 2013.                                                                 Председавајућа Комисији

                                                                                                         Тамара Скрозза