Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Удружење грађана Егал против портала Пешчаник

Жалба решена: прекршај кодекса
Удружење грађана Егал
Пешчаник
Интернет
19.06.2017.

Поштована Комисијо за жалбе,

Интернет портал "Пешчаник" је 19. јуна објавио текст "Ана у шећерној вуни или трагедија државне службенице" Бобана Стојановића. У тексту Бобан Стојановић износи низ неистина, полуинформација, или српски речено, лажи о паради "Понос Србије" чији је један од организатора Удружење грађана "Егал", које законски заступам.

Одмах сутрадан сам послала деманти позивајући се на 83. и 84. члан Закона о јавном информисању и медијима, али до данас деманти није објављен, осим што је текст у међувремену преведен на енглески и поново објављен.

Сматрамо да је необјављивањем демантија интернет портал "Пешчаник" прекршио Кодекс новинара Србије.

Срдачан поздрав,

Весна Зорић

Удружење грађана "Егал"

Матични број: 28063857

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Владо Мареш, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Љиљана Смајловић, Невена Кривокапић, Тамара Скроза, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић, Миленко Васовић и Војкан Костић, на седници одржаној 27.7. 2017. године, већином гласова, изриче


ЈАВНУ ОПОМЕНУ

Необјављивањем одговора на текст “Ана у шећерној вуни или трагедија државне службенице“, објављеним 19. јуна 2017. године, портал „Пешчаник“ прекршио је тачку 6 Одељка IV (Одговорност новинара) Кодекса новинара Србије, о обавези новинара да негује етику и културу јавне речи, поштује право на одговор, извињење и исправку и дужан је да благовремено објави одговарјућу исправку.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Удружење Егал поднело је жалбу Савету за штампу сматрајући да је „Пешчаник“ прекршио Кодекс новинара Србије тиме што није објавио њихов одговор на текст Бобана Стојановића у којем је, како је истакнуто у жалби, изнето низ неиситина, пулуинформација и лажи о паради „Понос Србије“, чији је један од организатора Удружење грађана Егал. Подносилац жалбе је навео да је одговор (уз позивање на чланове 83 и 84 Закона о јавном информисању и медијима) послат преко обрасца на сајту „Пешчаника“, који је једини доступан канал комуникације са редакцијом, те да су одговор организовано делили и на друштвеним мрежама, на којима су уреднице портала веома активне,  уз помињање „Пешчаника“, због чега верују да су морале бити упознате са тим да им је упућен деманти.

Уреднице „Пешчаника“ нису желеле да формално одговарају на жалбу, сматрајући да, пошто „Пешчаник“ није прихватио надлежност Савета за штампу, Савет о жалби не би требало ни да одлучује, а да свако коме је тај портал ускратио право на одговор или неко друго право треба да се обрати суду. У неформалној комуникацији су истакле да им Егал никада није ни послао одговор, који,, иначе не испуњава услове из члана 83 Закона по коме треба да буде тако написан да се у њему тврди да је одређена информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета. Текст одоговора који је достављен Савету у њавећој мери се бави аутором текста, а у делу који бави самим текстом односи се на мишљење, а не на чињенице.

Чланови Комисије су оценили да је тешко са сигурношћу утврдити да ли је одговор заиста послат, али да одговорност за то сносе и уреднице „Пешчаника“ које се одлучиле да комуникацију са читаоцима сведу на контакт формулар на сајту, због чега је било коме ко шаље допис редакцији тешко да докаже да га је заиста послао. Комисија не може да се изјашњава на основу тога коме више верује, подоносиоцу жалбе или редакцији, али сматра да у овом случају и није од пресудног значаја да ли је „Пешчаник“ примио одговор или је за њега сазнао након што је Егал поднео жалбу Савету за штампу.

Уреднице „Пешчаника“ могле су да одговор објаве и након што им је достављен уз жалбу, али је и из њихових неформалних дописа јасно да то нису желеле да учине, позивајући се на то да деманти није у складу са Законом о јавном информисању и медијима. Комисија за жалбе Савета за штампу не одлучује о поштовању закона, већ Кодекса новинара Србије, који прописује да новинар мора да поштује етику и културу јавне речи и право на одговор. Текст који је „Пешчаник“ објавио односи се на чланови удружења Егал, делом је увредљив за њих и Комисија зато сматра да је редакција имала обавезу да им пружи могућност да на то одговоре. Уколико текст који је достављен из било ког разлога сматра неприхватљивих, редакција је требало да затражи од удружења Егал да га измени како би могао да буде објављен. Уместо тога, уреднице инсистирају на томе да одговор не испуњава законске услове и упућују подносиоце на суд. Будући да Комисија за жалбе не одлучује о правним, већ о етичким питањима, сматра да „Пешчаник“ није поступио у складу са стандардима професије који подразумевају омогућавање права на одговор и неговање културе дијалога.

Због свега тога, Комисија је са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је „Пешчаник“ прекршио Кодекс новинара Србије.


Београд, 27.7.2017.

Председавајући
Владо Мареш