Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Центар за права детета против дневног листа "Блиц"

Жалба решена: прекршај кодекса
Др Ивана Стевановић, председница Центра за права детета
"Блиц"
Интернет
19.03.2013.

Поштовани,

у име удружења грађана Центра за права детета обраћам вам се са притужбом због написа и фотографија објављених у дневном листу БЛИЦ ("Претукли младића на смрт јер нису хтели да се њихова рођака уда за њега" - 19.03.2013; "У Бечеју сахрањен Ервин Билицки, отац скочио у гроб за убијеним сином" - 20.03.2013; "Наш Ервин је пребијен на смрта" - 21.03.2013) којим сматрамо да су повређена основна правила етичког новинарства прописана Кодексом новинара Србије у члану 3. тач. 4. и 5, односно право на приватност гарантовано чланом 16. Конвенције о правима детета коју је Република Србија потписала и ратификовала.

С тим у вези указујемо и да је Законом о јавном информисању прописано низ одредаба које се односе на заштиту права малолетника. Тако члан 41. јасно прописује да се у јавним гласилима мора посебно водити рачуна да садржај јавног гласила и начин дистрибуције не нашкоде моралном, интелектуалном, емотивном или социјалном развоју малолетника. У том смислу законодавац предвиђа да садржај јавног гласила који је такав да може угрозити развој малолетника буде унапред јасно и видно означен као такав и дистрибуиран на начин за који је најмање вероватно да ће га малолетник користити. Члан 41. став 3. такође прописује да се малолетник не сме учинити препознатљивим у информацији која је подесна да повреди његово право или интерес. Ова одредба је у складу са чланом 16. Конвенције о правима детета којим се штити право на приватност детета, његове породице, дома и преписке.

Имајући наведено у виду сматрамо недопустивим, да се и поред сагласности родитеља, на насловној страни једног од најчитанијих дневних листова објављује фотографија дечака у мртвачком ковчегу и да је као таква штетна за емотивни и социјални развој малолетника гарантован Законом о јавном информисању, као и начин на који су у поменута три чланка јавности, па самим тим и малолетницима, дистрибуиране информације о конкретном догађају. Желимо да укажемо да потпуно разумемо бол родитеља који су сматрали да чином дозволе да се фотографија објави чине за свог мртвога сина да истина што пре буде утврђена али је у том смислу поступак уредништва Блица мишљења смо "жесток покушај манипулације" о којој пише господин Менсур Шачић али управо родитеља овог дечака и јавности. Такође желимо посебно да подсетимо да жртви, као друштво и јавност, дугујемо достојанство, поготово у ситуацији кад је већ мртва.

Овим путем желимо и да апелујемо на све медије да у области рада и извештавања о малолетним лицима не сме бити сензационализма. Потпуно смо свесни да овакви написи могу довести до повећања тиража, гледаности али и оставити огромне последице по друштво у целине - те молимо медије да се баве "истраживачким новинарством", а не истрагом. За истрагу постоје у Србији органи за који су то овлашћени поготово у ситуацији када су и жртва и особа за коју се сумња да је учинила кривично дело малолетни. Такође Савет за штампу молим да у оквиру својих надлежности предузме одговарајуће кораке и да реагује на овакве и сличне написе, а све новинаре позивамо да не допусте да сензационализам победи професионалност у извештавању, посебну када се извештава о малолетним лицима - лицима до навршене 18. године живота.

С поштовањем,

Др Ивана Стевановић, председница Центра за права детета

21. 03. 2013. 19:01х | Менсур Шачић

КОМЕНТАР МЕНСУРА ШАЧИЋА, УРЕДНИКА ХРОНИКЕ У "БЛИЦУ"

Због чега смо објавили фотографију убијеног тинејџера

Шта је горе и неодговорније: објавити слику мртвог тинејџера Ервина Билицког, на чијем се лицу прецизно чита како је брутално пребијен и убијен, или сакрити ту фотографију од читалаца, сачувати је у архиви која није за објављивање и пристати на немушта саопштења полиције која у случају његове смрти није искључивала ни могућност да је седамнаестогодишњак пао, ударио главом о плочник и удавио се у уличној бари.

Менсур Шачић

На жесток покушај манипулације здравим разумом, морало се одговорити жестоким аргументом. А у случају Ервина Билицког, момчића који је у глуво доба ноћи насмрт пребијен, најјачи доказ, суров али делотворан, била је фотографија којом је редакција располагала.

Новинари рано науче да новински текст није доказ, али да новинска фотографија јесте.

Ако новине имају фотографију као доказ да млади Ервин није страдао тако што се саплео и пао у барицу, онда су, истине ради, дужне да тај доказ изложе суду јавности. И да тако шокирају јавност и да натерају оне којима је то посао да истраже и открију ко је и зашто убио једног тинејџера, да не допусте да се случај заташка.

Да ли је на испиту била и професионална етика, из које новинари и уредници „Блица“ сваког дана полажу испит? Наравно да јесте! Била је на једном од најтежих испита.

Професионална етика нам је драга, али дража нам је истина. Да ли би по нашем етичком кодексу могла да буде објављена најпознатија антиратна фотографија на којој амерички војник пуца вијетнамском детету у главу.

Новинари „Блица“ у међувремену су открили да је Билицког претукао вођа групе скинса. Билицки је Ром и само због тога је могао да буде мета напада.

Живот уме да буде суровији од било какве новинске слике, а никакав кодекс неће нас спасити насиља, хулигана, скинса и убица, ако не дођу под удар закона. Због тога су уредници „Блица“ објавили слику недужне жртве.на првој страни.

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Тамара Скрозза, Филип Шварм, Божо Прелевић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Александар Ђивуљскиј, Љиљана Смајловић и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 4.4. 2013. године, већином гласова (седам „ за“, један „ против“) доноси

ОДЛУКУ

Да је фотогафијом уз текст „Наш Ервин је претучен на смрт“, објављеном 21.3.2013. године, дневни лист „Блиц“  прекршио Кодекс новинара Србије и то тачке 4. и 5. Одељка III (Одговорност новинара) које новинарима забрањују да „користе непримерене, узнемиравајуће, порнографске и друге садржаје који могу имати штетан утицај на децу“, односно по којима су новинари дужни да „поштују и штите права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група“, као и да је насловима „ Претукли младића на смрт јер нису хтели да се њихова рођака уда за њега“, објављеним 19.3.2013. и „Пијани дечак од 14 година убио Ервина Билицког“, објављеним 21.3.2013. „Блиц“ прекршио одредбу 3, одељка III Кодекса новинара Србије, по којој су новинари „дужни да поштују правило претпоставке невиности и не смеју никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде“, и одредбу 2, одељка IV (Новинарска пажња), по којој новинари „не смеју слепо да верују извору информацја“, односно „морају да воде рачуна о томе да извори информација често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагодјавају своје исказе тим интересима“.

Налаже се дневном листу „Блиц“ да ову одлуку Комисије објави у року од три дана од дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ 

Жалбу на текстове и фотографије објављене у „ Блицу” 19, 20. и 21. 3. 2013. године поднео је Центар за права детета, односно директорка Центра Ивана Стевановић, сматрајући да су повређене одредбе 4. и 5. Одељка III Кодекса новинара Србије, али и одредбе Закона о јавном информисању које се односе на заштиту малолетника, као и Конвенција о правима детета.

„Сматрамо недопустивим да се, и поред сагласности родитеља, на насловној страни једног од најчитанијих дневних листова објављује фотографија дечака у мртвачком ковчегу, …као и начин на који су у поменута три чланка јавности, па самим тим и малолетницима, дистрибуиране информације о конкретним догађају. Желимо посебно да укажемо да потпуно разумемо бол родитеља који су сматрали да чином дозволе да се фотографија објави чине за свог мртвог сина да истина буде што пре утврђена, али је у том смислу поступак уредништва „Блица”, мишљења смо ‘жесток покушај манипулације’ о којој пише господин Менсур Шаћић, али управо овог дечака и јавности”, наведено је, између осталог у жалби.

Одговор на жалбу у име редакције доставио је адвокат Душан М. Стојковић, који је затражио да се жалба одбаци јер не испуњава услове прописане Пословником о раду Комисије за жалбе, пошто подносилац жалбе није лично оштећен објављеним садржајем, нема сагласност родитеља малолетника за подношење жалбе, а није наведен ни матични број правног лица које подноси жалбу.

Кад је реч о самом садржају жалбе, адвокат је истакао да повреде Кодекса новинара нема у објављеним текстовима, односно фотографијама, као и да је објављивање оваквих садржаја дозвољено  Законом о јавном информисању и да је у складу са Конвенцијом о правима детета. По његовој оцени, у овом случају долазе у сукоб дужност новинара да заштити децу од садржаја који могу имати штетан утицај на њих и  да штити и поштује права и достојанство деце са дужношћу новинара да истинито извештава (став 1. тачка I Кодекса), да не прећуткује чињенице које могу битно утицати на став јавности о неком догађају (став 4, тачка III) и дужношћу да истражује све околности и чињенице о догађајима који су од интереса за јавност (став 5, тачка I Кодекса). „У овом случају претеже дужност новинара из чланова 1, 4. и 5. Кодекса, јер се ради о извештавању о догађају у којем је малолетник преминуо од последица насиља и наношења тешких телесних повреда и да је молба родитеља била да се објави предметна фотографија као доказ да је младић био сурово испребијан, а не да је преминуо од последица дављења у бари. Према том,е мотив за објављивање био је да се овај случај не заташка и да се апелуе на правосудне органе који треба да спроведу правичан кривични постипак против лица која су починила овај злочин”, наведено је, између осталог, у одговору на жалбу.

Адвокат је, у прилог овим тврдњама, доставио и коментар уредника Хронике у листу „Блиц” Менсура Шачића у којем се на сличан начин објашњавају мотиви за објављивање спорне фотографије. Адвокат Стојковић је такође навео да новинари нису известили јавност о овоме догађају и да нису објавли спрону фотографију и поред захтева родитеља „могло би се основано сматрати да је постојала намера да се од јавности сакрије права истине о догађају, што је противно Кодексу”.

Комисија за жалбе није прихватила захтев да се жалба одбаци јер не испуњава формалне услове, позивајући се на своју досадашну праксу да разматра жалбе које у име неке мањинске или угрожене групе подесе невладина организација која је регистрована за заштиту права те групе, у овом случају деце. Комисија је у досадашњем раду у два случаја разматрала жалбе које су невладине организације подносиле у име ромске мањине, односно ЛГБТ популације, те би одбацивањем жалбе организације која је регистрована за заштиту права детета управо због угрожавања права све деце, направила преседан у односу на досадашнии рад и тиме ставила у наравноправан положај и подносиоца жалбе и сам лист „Блиц” у односу претходе подносиоце жалбе, односно листове на које су се односиле. Центар за права детета је као правно лице имао обавезу да у жалби наведе матични број, што није урадио, али је генерални секретар тај податак утврдио увидом у регистар Агенције за привредне регисте, због чега од подносиоца жалбе није затражено да накнадно допуни жалбу овим податком. Комисија свакако сматра да ово не може бити разлог за одбацивање жалбе.

Комисија за жалбе се овом приликом није изјашњавала о евентуалним повредама Закона о јавном информисању и Конвенције о правима детета, јер је у њеној надлежности само утврђивање кршења Кодекса новинара Србије, због чега нису ни разматрани делови ни жалбе, ни одговора на жалбу који се односе на друге акте.

Разматрајући да ли је спорном фотографијом прекршен Кодекс новинара Србије, Комисија је, уз пуно разумевање за бол породице и њихову жељу да докажу да им је син убијен, већином гласова оценила да се објављивање на насловној страни и без икаквог упозорења фотографије које изазива шок, у овом случају не може оправдати јавним интересом, односно жељом редакције да докаже да је младић убијен и да надлежни органи не раде добро свој посао. По оцени већине чланова Комисије, за тако драматичним чином није било разлога, јер фотографија заправо доказује оно што нико ни не спори – да је младић ужасно претучен. Такође, фотографију не прати никаква озбиљнија анализа догађаја, разговори са надлежним органима или било шта из чега би се могло закључити да државни органи не раде добро свој посао, већ се то закључује само из делова обдукционог записника и тврдње оца дечака да ће случај бити заташкан. Објављивање фотографије било би, по оцени Комисије, разумљиво да је „Блиц” претходно искористио сва друга средства да укаже на проблем, што се у овом случају није десило.

Комисија је, мада то није био предмет жалбе, такође закључила да је „Блиц” прекршио Кодекс новинара Србије и објављивањем наслова „Пијани дечак од 14 година убио Ервина Билицког” и „Претукли младића на смрт јер нису хтели да се њихова рођака уда за њега”, зато што није поштовао обавезу новинара да никога не сме прогласити кривим до изрицања судске пресуде. Оваквим насловима се за исти догађај више људи унапред проглашава убицама.

Због свега наведеног, Комисија је са седам гласова „за” и једним „против” одлучила да је лист „Блиц” прекршио одредбе Кодекса новинара Србије и наложио уредништву листа да ову одлуку објави.

Београд, 4.4.2013.                                                  Председавајућа Комисији

                                                                                          Тамара Скрозза