Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Глас западне Србије против портала Озонпрес

Комисија није успела да усагласи одлуку
Глас западне Србије
Озонпрес
Интернет
05.10.2016.

Комисији за жалбе Савета за штампу

Предмет:

Жалба – Глас западне Србије против Озонпрес Чачак

Поштовани, портал Озонпрес у последњем у серији неистинитих и тенденциозних текстова поново је изнео неистине паушалне оцене и клевете на рачун наше куће.

Наиме под насловом "Ко то тамо локмаши народни новац” овај медиј изнео је низ неистина чиме је повређен кодекс, поглавље V (новинарска пажња) став 1 и 2.

Заменом теза у тексту Политике жели да представи ГЗС, власника и новинара Политике као лажове.

Власник ГЗС Гвозден Николић одговорно тврди да је само једном за 7 година постојања Ча-видео (2013) из републичке касе намењене медијима добио само један пројекат од 300 000. Ча видео је угашен 2015. године. Глас западне Србије који је регистрован 2015. није ни једном прошао на конкурсу иако је имао озбиљне пројекте. Изјава у Политици управо је о томе говорила, не узимајући у обзир локалне пројекте. За то време, није прошао ни један конкурс Министарства културе да Озон на пример добије по један и два пројекта, у огромним износима. Истовремено на локалном нивоу у Чачку годинама уназад добијао је чак и веће износе од нас, а у последње две потпуно исти износ средстава.

ГЗС као медији послује на подручју западне Србије и покрива 20 општина. Као такав на локалном нивоу пролазио је на општинским и градским конкурсима, али никад нити је конкурисао нити добио средства у Новом Пазару како наводи овај медиј, што је лаж, и кршење кодекса!

Тврдња да смо на тим конкурсима добили 16,1 милион динара на нашу жалост је апсолутно нетачна, и предлажемо да је овај медиј поткрепи доказима, што ће у сваком случају морати на суду.

Такође, увредљиви коментари са понижавајућом садржином и селективно објављивање је такође прекршај кодекса. Као доказ да се селективно објављују је наш покушај који наравно није објављен (принт скрин достављен).

Сликовни приказ на порталу у којем је 580,190+300,000+... једнако 16,1 милион је сугестија читаоцима да смо превише узели новца, да смо лопови иако је све урађено по закону. Да је овај медиј хтео да докаже да смо заиста толико новца узели за информисање набројао би таксативно, када где и колико и тиме уверио читаоце да је то истина.

Само на тај начин прекршено је више одредби кодекса. Додатно кршење кодекса је и не узимање изјаве друге стране, што јасно говори о намерама.

Дакле више је него јасно да је кодекс али и закон апсолутно прекршен. На жалост власник овог медија који би требао управо о томе да води строго рачуна безочно гази по кодексу, уздајући се у поједине чланове Комисије да му неће, као и прошли пут изрећи меру, упркос драстичној повреди свих норми понашања, кршењу кодекса, новинарској етици и на крају закона о информисању.

Глас западне Србије

Жупана Страцимира 9/1 32000 Чачак

Пиб 109137310

Одговор на жалбу ГЗС против ОзонПреса на текст „Ко то тамо локмаши народни новац“

Оспоравамо наводе жалбе да је прекршен Кодекс новинара Србије у тексту „Ко то тамо локмаши народни новац“, по свим основама наведеним у жалби.

У изјави власника ГЗС коју је објавила Политика, а која је цитирана у нашем тексту, он врло јасно тврди да: ГЗС никада није добио ниједан динар из неког буџета по основу пројектног финансирања јавног информисања, јер у комисијама које одлучују седе људи који се на покварени начин договарају и новац деле између себе.

У жалби коју је поднео на наш текст, власник ГЗС оповргава самог себе тако што признаје да је ГЗС, ипак, „добио 300.000 динара из републичке касе намењене медијима“.

У нашем тексту нисмо се бавили истраживањем колико је ГЗС добио из републичког буџета по основу пројектног финансирања јавног информисања, већ како је у тексту и наведено колико је редакција ГЗС добила новца из буџетске касе по више основа: новац намењен пројектном финансирању у области јавног информисања, затим новац намењен субвенцијама за запошљавање као и новац за услуге по разним основама буџетским корисницима.

Намера је била да истражимо колико је власник једног медија, који тврди да је само сопственим радом, без ичије помоћи и *без захватања у буџетску касу* “набавио добру опрему и достигао строга правила посла којим се бави”, за разлику од других редакција које оцењује као “*безначајне портале који су обезбедили огромне своте новца из буџета*” захваљујући члановима Комисија који “*на покварен начин деле новац*” и “*појединим новинарским удружењима која организовано локмаше народни новац намењен информисању*”.

За нас је и даље нерешива загонетка која је тврдња власника ГЗС одговорна, како он каже, она коју је дао у изјави за Политику или она коју наводи у жалби, али то није тема нашег текста нити смо ми уопште доводили у питање одговорност власника ГЗС за изјаве које даје.

*У тексту смо се, као што је и наведено, бавили истраживањем колико је ГЗС, од свог настанка до сада, инкасирала од уплата директних и индиректних буџетских корисника, и на основу података добијених од надлежних државних органа тј. АПР и Министарства финансија *(што је делимично илуструвано и у самом тексту)* утврдили да је то укупно 16,1 милион динара, како је И наведено у тексту*.

У подацима које смо добили нису евидентирана средства која је ГЗС добио од Министарства културе и информисања по основу буџетског тј. пројектног финансирања јавног информисања, па ако сада узмемо као “одговорну” изјаву из жалбе власника ГЗС да је од Министарства ова редакција добила 300.000 динара, онда је *тачан податак* да смо *изнели нетачну информацију* да је од 2008-2015 године ГЗС инкасирао *16,1* милион буџетског новца, јер би *тачан износ* био *16,4* милиона.

Са друге стране узимајући у обзир већ поменуте изјаве власника ГЗС из Политике да „чланови Комисија на покварен начин деле новац за пројектно финансирање“ као и да „поједина новинарска удружења организовано локмаше народни новац намењен информисању”, а уз одговорну изјаву власника ГЗС да је та редакција ипак добила 300.000 на конкурсу Министарства и у светлу чињенице да је у време добијања тог новца власник ГЗС био члан УНС-а, налазимо да наш текст, *има одређених мањкавости у истраживачком приступу*, али кршења Кодекса свакако нема.

На околност да смо прекршили Кодекс навођењем нетачног податка да је ГЗС добио новац и од локалне самоуправе у Новом Пазару, из самог потписа фотографије очигледно је да се ради о ненамерној грешци јер на објављеном документу јасно пише да је у питању Нова Варош, а што смо на посту исправили и пре улагања жалбе ГЗС.

На околност да смо прекршили Кодекс необјављивањем коментара који је редакција ГЗС послала на текст који смо објавили, изјављујемо да такав коментар никада није стигао и да би га администратор портала свакако објавио, без обзира што га је редакција ГЗС потписала анонимно као Петар Чачак, те да се у овом случају ради о подметању власника ГЗС тј. о принтскрину коментара који је откуцан ради снимања принтскрина али није и одаслан.

У Чачку, 24.10.2016.

Озон Медиа д.о.о.

Небојша Јовановић, директор

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Слободан Стојићевић, Невена Кривокапић, Владо Мареш, Вера Баришић - Поповић, Тамара Скроза, Петар Јеремић, Златко Чобовић, Јелена Спасић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 27.10.2016. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је “ОзонПрес”, текстом “Ко то тамо локмаши народни новац”, објављеним 5. октобра 2016. године, прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. “За” одлуку да Кодекс није прекршен гласала су три члана Комисије, “против” је био један,  док је шест чланова било “уздржано”, тако да није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Портал “Глас западне Србије”, односно његов власник Гвозден Николић, поднео је жалбу због текста на порталу “ОзонПрес” верујући да су њиме прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања и новинарску пажњу, тачније да, замењујући тезе, портал покушава да изјаву коју је раније дао „Политици“ представи као неистинуту, а њега као лажова. Он је истакао да је потпуно нетачна тврдња из текста да је ГЗС на конкурсима за суфинансирање медијских пројеката добио укупно 16,1 милион динара, јер су из републичког буџета само једном добили 300 хиљада динара (не рачунајући конкурсе које су раписивале локалне самоуправе), као и да „Глас западне Србије“ никада није конкурисао, нити добио новац, у Новом Пазару, како се наводи у тексту. У жалби је, између осталог, наведено и да их „ОзонПрес“ није контактирао у вези са текстом, као и да није објављен коментар који су послали након што је текст објављен.

У одговору на жалбу, Небојша Јовановић, директор Озон Медиа д.о.о. нагласио је да је Николић сам демантовао своју тврдњу из „Политике“ да „још ниједном нису успели да обезбеде новац из неке буџетске касе“, наводећи у жалби да су добили 300 хиљада динара. Он је објаснио да се текст није бавио тиме колико је „Глас западне Србије“ добио из републичког буџета на конкурсима, већ колико су добили из буџетске касе по више основа: кроз пројектно финансирање, субвенције за запошљавање, услуге буџетским корисницима. Износ је утврђен на основу података из Министарства финансија и Агенције за привредне регистре. Кад је реч о средствима из Новог Пазара у питању је грешка, је је очигледно и из потписа испод фотографије да је конкурс био у Новој Вароши. Такође, коментар који наводно није објављен није ни послат редакцији „ОзонПреса“.

Чланови Комисије ни овога пута нису имали јединствен став о томе треба ли ову жалбу уопште разматрати, с обзиром на то да је део њих оценио да је реч о покушају злоупотребе Комисије за жалбе у локалном медијском сукобу. Од Комисије се очекује да утврди ко је у праву када је реч о додели буџетског новца, што излази из оквира њене надлежности. Такође, део чланова Комисије оценио је да ни једна ни друга страна нису понудиле чврсте доказе за своје тврдње, па би требало да се опредељују коме ће више веровати, а без стварне могућности да утврде шта је тачно.

Један члан Комисије је сматрао да је Кодекс прекршен јер је аутор текста морао да документује твдње да је „Глас западне Србије“ добио 16,1 милиона динара, односно да приложи документе добијене од надлежних државних органа, док су три члана оценила да Кодекс није прекршен, јер је неспорно да Николић у тексту у „Политици“ није говорио истину, као што се и тврди у тексту на порталу „ОзонПрес“.

Како је за одлуку да је Кодекс прекршен гласао један члан Комисије, три члана су гласала да није било прекршаја, а шест чланова је остало уздржано, није било потребне већине ни за једну одлуку.


Београд, 27.10.2016.

Заменик председавајућег
Слободан Стојићевић