Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Тим за сарадњу са медијима ОШ "Јожеф Атила" против ''Вечерњих новости''

Одбачена жалба
ОШ Јожеф Атила
novosti.rs
Штампано издање и интернет
23.01.2013.

Поштовани,

Сматрамо да у свакој професији постоји организација која часно и одговорно ради свој посао. Због тога се и обраћамо Вама. Тражимо од Вас да реагујете због тендециозних чланака о ОШ "Јожеф Атила" Нови Сад, који се дуже од годину дана, скоро свакодневно појављују у "Вечерњим новостима". Чланци су неистинити са намером да се уруши углед школе. Наше изјаве се или не објављују уопште, или се извлаче из контекста, секу и даје им се сасвим други смисао. Доживљавамо то као непрекидни прогон, омаложавање наше школе у целини од стране новинарке "Вечерњих новости" Нови Сад, Иване Брцан.

О нама се континуирано, дуже од годину дана, од стране наведене новинарке пласирају неистине. Новинарку не занимају чињенице. У својим чланцима мења време, место, мотив било ког наводног инцидента. Неки од њих се нису десили уопште, што смо више пута поновили у својим изјавама, о чему постоје и докази надлежних институција, али узалуд. Другима свесно даје димензију коју немају и то да би нас оптужила.

Молимо Вас, да због непрестане, при том неаргументоване хајке на нас, испитате одговорност и професионалност рада новинарке Иване Брцан из редакције "Вечерњих новости" Нови Сад.

Тим за сарадњу са медијима ОШ "Јожеф Атила", Нови Сад

Детаљнију анализу и посебно потписано задњу стране текста смо послали у прилогу.

Одговор Иване Брцан,новинар Дописништва Новости НОВИ САД поводом жалбе Тима за сарадњу са медијима ОШ "Јожеф Атила"

Поштовани,

Сваки пут када се догодио инцидент у ОШ „Јожеф Атила“, нас у „Новостима“ су обавестили родитељи чија деца иду у ову школу. Сваки пут сам, уредно позвала директора Драгана Утржана, који је дао изјаву. Ниједном није одбио да је да нити је рекао да је незадовољан оним што је објављено у претходном тексту.

Ипак, сваки пут је уредно, сутрадан, после објављивања чланка, на мејл наше редакције стизало „протестно писмо“ које није било потписано ничијим именом, презименом и функцијом, већ само с потписом „Тим за заштиту од насиља ОШ “Јожеф Атила““. У тим писмима (шаљемо их у прилогу), које они називају демантијима, нисмо успели ниједном да одгонетнемо на шта се конкретно у тексту жале. Ни у једном од тих писама нису постојали аргументи и конкретне чињенице за које они тврде да су погрешне и које желе да демантују.

Та писма су била ништа друго до изражај великог незадовољства што смо се усудили да објавимо да се у тој школи дешава нешто што не одаје позитивну слику о васпитно- просветној установи. У тим писмима се осим огорчености и незадовољства могле прочитати недвосмислено увредљиве и саркастичне реченице упућене мени као новинару. У тим увредљивим писмима анонимних запослених у ОШ „Јожеф Атила“ (које они називају демантијима) пише следеће: „што се тиче новинарке Иване Брцан, немамо још шта рећи осим да настави тако!Разумемо ми да је време кризе и да свако своју плату зарађује како уме или како мора“.

Анонимни запослени (ја лично и даље не знам да ли је потписаник тих редова директор или неко други) незадовољни су што „Новости“ увек прве добију информацију о инциденту у тој школи, а други медији их преносе. Имајући у виду трку са конкуренцијом, ова замерка нама може само да импонује.

Није тачно да изјаве које сам добила од директора „изврћем“ и „извлачим из контекста“, нити су се анонимни запослени потрудили да дају конретне примере и реченице које су извучене из контекста, да би поткрепили те своје тврдње.

У првом тексту (прилог број 1), изјава директора пренета је тачно и прецизно. Ипак, неколико дана после објављивања чланка, стигло је протестно писмо (прилог број 1а и 1б). После другог текста стигло је још једно протестно писмо (прилог број 2), а убрзо и упозорење (прилог број 2а).

Месец дана касније, три ученика су ушла кроз прозор у ученионицу на час немачког језика, о чему ме је обавестио колега-новинар чији син иде баш у тај разред и био је присутан током инцидента. Позвала сам директора, али је он био болестан и рекао ми да зовем његовог заменика, који ме је замолио да питања пошаљем мејлом (прилог број 3), што сам и урадила. Нико од њих двојице није ми ни споменуо незадовољство и протестна писма. Њихово саопштење (прилог број 3а) смо објавили у целости (прилог број 3б).

Сутрадан ме је позвала једна жена и рекла ми да ме зове по налогу председнице Школског одбора ОШ „Јожеф Атила“, Данијеле Сабо, и питала ме шта да ми понуди, а што ће мене задовољити, како бих се „примирила“ и престала да пишем о тој школи. Такву непристојну понуду сам са задовољством одбила и одмах о томе обавестила шефа Дописног одељења „Новости“ у Новом Саду.

Сутрадан је на моју приватну адресу стигао непотписан мејл из ове школе (прилог број 3ц ) у ком ме обавештавају да више неће одговарати на „понижавајућа и увредљива питања“ већ ће “заштиту потражити на суду“.

Игром случаја, свега три дана после тог мејла, једном ученику су у дворишту школу избијени зуби. Нажалост, нисмо ми имали прву ту информацију, већ „Новосадска телевизија“, што је мене нагнало да сутрадан добијем информацију више, због чега сам отишла да потражим породицу тог ученика. У разговору са њим, његовом браћом и оцем, сазнала сам све оно што је и објављено у последњем тексту (прилог број 4). Упутила сам им два мејла (прилог број 4а и 4б), на први су ми одговорили (прилог 4ц), а на други нису. Зато смо у тексту и написали да на поједина питања нисмо добили одговор.

Сматрам да су све њихове примедбе неосноване и непоткрепљене чињеницама, те да су искористили свој сајт www.јатила.еду.рс да би под категоријом „пресс“ (линк је хттп://www.јатила.еду.рс/пресс) деградирали мене као новинара (објављено је моје пуно име и презиме уз увреде и малициозне коментаре). То сам закључила јер под том категоријом не издају никаква друга саопштења осим оног што се тиче текстова које сам писала и објавила у „Новостима“. Сматрам да је то повреда мојих права, кроз злоупотребу званичне интернет странице једне образовне установе и молим Савет за штампу да затражи уклањање садржаја увредљивог карактера, поготово зато што нико из школе, званично именом и презименом, иза њих не стоји.

Сматрам важним напоменути и следеће чињенице – у текстовима су ми саговорници родитељи, који дају своје иницијале и због деце која похађају ту школу не желе пуним именом и презименом да иду у јавност. Међутим, чак и када родитељ иде именом и презименом (као што је то случај оца чије је дете је добило батине или оног оца који је доплатио новац за школско обезбеђење), управи школе те не одговара. По њиховом, додуше, анонимном мишљењу, сви лажу и сви желе да науде директору и управи, и ни не доводе у обзир могућност да заправо само желе добро за своју децу.

Жао ми је што у тој школи не схватају озбиљно проблем вршњачког насиља (а евидентно је да га има), уместо да понесу део договорности они се ограђују и то, крајње непримереним изјавама, као што је она да је дечак добио батина, али је у том омемтну био неоправдано одсутан са часа. У конфузном допису који је послат Савету за штампу, у једној реченици стоји да „прегледавањем снимака безбедносних камера утврђено је да су виновници инцидената ушли кроз капију за теретна возила без икаквог наоружања“, а већ у следећој реченици ту тврдњу поричу изјавом да се „инцидент десио у мртвом углу безбедносних камера“. Несувисла је и прва реченица у допису Савету, где пише „не поричемо ниједан инцидент“, а касније их кроз допис, напрасно поричу.

Такође, мислим да је важно напоменути да тврдња како „континуирано више од годину дана и готово свакодневно“ пишем негативне текстове о поменутој школи нема везе с истином, с обзиром на то да сам први текст и прву њихово протестно писмо добила у децембру прошле године. Све пређашње инциденте у тој школи писала је колегиница Љиљана Прерадовић, на које из школе нису имали примедбе.

Волела бих када би директор, управа школе и Тим за борбу против насиља схватили да мени (па ни другим медијима) није намера да „тенденциозно нарушавамо углед школе“, него просто схватамо страх и незадовољство родитеља, настваника и ђака који у тој школи проводе по осам и више сати дневно.

Напоменула бих још да директор Драган Утржан, има највише пријава упућених просветној инспекцији, које су против њега поднели и родитељи и наставници (иѕвор: просветна инспекција и синдикат просветних радника Независнот).

*Напомена: У разматрању жалбе и мог одговора на њу, молим изузеће члана комисије Александра Ђивуљског, за ког објективно сумњам да због лично анимозитета који има према мени као бившем „непослушном“ раднику, не може са дистанце да сагледа чињенична стања. У то сам се уверила читајући записник са седнице из новембра месеца када се у претходној жалби, слепо водио потребом да ме казни, чиме је (а пише у његовим изјавама са седнице) и сам прекршио кодекс професије.

О овоме сам писмом већ раније обавестила Савет за штампу.

Срдачно,

Ивана Брцан

На основу члана 24. Статута Савета за штампу и чланова 10. и 11. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Александар Ђивуљскиј, Небојша Спаић, Зоран Ивошевић, Филип Шварм, Предраг Аздејковић и Божо Прелевић, на седници одржаној 28.2.2013. године једногласно доноси

ОДЛУКУ

Одбације се поднесак који је упутио Тим за сарадњу са медијима Основне школе „Јожеф Атила” из Новог Сада, који се односи на текстове објављене у „Вечерњим новостима” од децембра 2012. до фебруара 2013. године. Поднесак се одбације јер нема карактер акта којим се покреће поступак пред Комисијом за жалбе, као и зато што је његов подносилац непознат.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Тим за сарадњу са медијима ОШ  „Јожеф Атила” обратио се Комисији за жалбе због више тестова о инцидентима у тој школи које су „Новости” објавиле од децембра 2012. до фебруара 2013. године. Поднесак је достављен у форми анализе објављених текстова, којим се оспоравају одређени наводи новинара и изнете оцене. Уз поднесак су приложена и саопштења, односно протестна писма која је тај тим раније слао аутору текстова.

Како из достављеног материјала није јасно које одредбе Кодекса новинара Србије су, по мишљењу подносиоца, прекршене спорним текстовима, већ су само изнете оцене квалитета рада новинара, Комисија је закључила да поднесак не испуњава услове да се о њему расправља као о жалби поднетој због повреде Кодекса новинара.

Такође, поднесак је провобитно потписан само са „Тим за сарадњу са медијима”, а накнадно је достављена непотписана сагласност директора школе. Комисија из тога није могла да закључи да ли се са подошењем тужбе сагласила особа која је овлашћена да представља школу или не, што је још један разлог да се поднесак одбаци. 

Због свега наведеног, Комиисја је, након расправе, једногласно одлучила да поднесак не разматра.

Београд, 28.2.2013.                                                 Председавајућа Комисије

                                                                                       Тамара Скрозза