Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Драгољуб Зиндовић против портала Глас западне Србије

Комисија није успела да усагласи одлуку
Драгољуб Зиндовић
Глас западне Србије
Интернет
01.07.2016.

Комплетна жалба у прилогу

Комплетан одговор у прилогу

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Стојан Марковић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скроза, Петар Јеремић, Златко Чобовић, Јелена Спасић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 29.9.2016. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је “Глас западне Србије”, текстом “Службени аутомобил нестао са паркинга – нико не зна где је већ десет дана”, објављеним 1. јула 2016. године, прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. “За” одлуку да је Кодекс прекршен гласало је седам чланова Комисије, “против” је био један,  док су три члана била “уздржана”, тако да није било потребне већине од осам гласова.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Драгољуб Зиндовић, председник Скупштине општине Пријепоље, поднео је жалбу Савету за штампу због текста у којем се спекулише да је слупао службени аутомобил, док је, без возача, био приватно у Београду. Прича је објављена, како тврди, само на основу анонимног извора, без икакве провере, чак и код возача. Текст је објављен упркос томе што је “Курир”, који је нешто раније објавио сличну вест, на свом порталу то демантовао. Он је признао да је одбио да разговара са новинарима “Гласа западне Србије”, који су га позвали након објављивања текста, али додаје да је вет свакако могла да се провери у општини или саобраћајној полицији. Зиндовић је у жалби указао да су прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, новинарску пажњу, као и на поштовање приватности, додајући да је његова породица била озбиљно забринута због онога што је објављено, те да су га пријатељи и рођаци данима звали да питају колико је повређен.

У одговору на жалбу, редакција “Гласа западне Србије” навела је да су им возач и секретарица председника општине посведочили да он често својевољно користи службени аутомобил, па је тако било и овога пута. Како је наведено, ГЗС нигде, па ни у наслову, није тврдио да је Зиндовић разбио аутомобил, као и да је нетачно да су га позвали тек по објављивању текста. Вест је, наводи се, прво објавио “Санџак Хабер”, па је преузео “Курир”, а новинари ГЗС су од 11 до 15 сати покушавали да од Зиндовића добију изјаву, а када им се коначно јавио, уз псовке је прекинуо везу. Када је “Курир” после подне повукао вест и објавио деманти, ГЗС га је преузео и објавио у оквиру текста.

Чланови Комисије нису имали јединствен став о томе треба ли две жалбе које су поднете на “Глас западне Србије”, као и друге две које је поднео тај портал уопште разматрати, с обзиром на то да је део њих оценио да је реч о покушају злоупотребе Комисије за жалбе у локалном медијском сукобу. Поједини чланови Комисије закључили су да никако не може бити случајно да су се све те жалбе нашле пред њима на истој седници, те да се не може занемарити контекст и одлучивати о прекршајима Кодекса новинара у конкретним текстовима када је очигледно да је позадина сасвим другачија и да, због тога, не желе да учествују у гласању. Остали чланови Комисије оценили су да се, без обзира на мотиве подносилаца, морају разматрати све жалбе које дођу пред Комисију.

Већина чланова Комисије сматрала је да овим текстом јесте прекршен Кодекс новинара Србије, јер је цео заснован на спекулацијама и нагађањим и искључиво на анонимним изорима, који уопште нису проверени. Већ сам наслов текста је проблематичан, пошто се тврди да нико не зна где је аутомобил, иако је у оквиру текста објављен деманти из “Курира” са сликом аутомобила. Такође, када је већ демантована вест да је аутомобил разбијен, ГЗС је могао да повуче текст, а не да деманти објави у антрфилеу као “другу страну”.

Комисија, међутим, и понашање председника СО Зиндовића сматра неприхватљивим, јер као општински фунционер има обавезу да комуницира са новинарима, а нарочито нема права да их касније оптужује да су му узнемирили чланове породице, када је имао прилику да демантује све спекулације о судару.

Међутим, како је за одлуку да је Кодекс прекршен гласало седам чланова Комисије, један да није, а три члана су остала уздржана, Комисија није могла да донесе одлуку јер није било потребне већине од осам гласова.


Београд, 29.9.2016.

Председавајући
Стојан Марковић