Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Мрежа Жене против насиља против листа Печат

Жалба решена: прекршај кодекса
Мрежа Жене против насиља
Печат
Интернет
09.09.2016.

Комплетна жалба у прилогу

Одговор Савету за штампу

Поштована Александра Несторов,

Имам непријатну дужност да се браним од онога што ми се неоправдано приписује. У мом тексту у часопису „Печат“ (број 436) под насловом „Васкрсли титоизам или како се обрачунати с 'непријатељима'“ нисам имао намеру да било кога повредим на полној, родној, етничкој, расној или социјалној основи. Моја критика неженствености у корист женствености имала је за циљ управо истицање права и особености женског пола. Превидео сам, међутим, да је то сада застарело схватање, те да је на друштвеној сцени присутно много шире разумевање женске/људске природе. Моја намера је била указивање на могућност враћања лепшег пола својој природној одређености, а ту заблуду ми не треба узети за зло.

Вама сам захвалан што сте ми указали на ограниченост неких мојих изнесених ставова, који нипошто не смеју да буду лични.

С поштовањем,

Дејан Ђорић

ликовни критичар

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Стојан Марковић, Невена Кривокапић, Петар Јеремић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скроза, Јелена Спасић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља, Златко Чобовић и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 29.9. 2016. године, једногласно изриче


ЈАВНУ ОПОМЕНУ

Текстом “Васкрсли титоизам или како се обрачунати са непријатељима”, објављеним 9. септембра 2016. године, магазин “Печат”

1. прекршио је тачку 1 Одељка IV (Одговорност новинара) Кодекса новинара Србије, о обавези новинара да се супротстави свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње или подстицање насиља,

2. прекршио је и тачку 4 Одељка V (Новинарска пажња), по којој новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и треба да учини све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Мрежа Жене против насиља поднела је жалбу због дела текста, у којем се, између осталог, каже да је већина наших кустоскиња “физички непривлачна, ‘бабастог стајлинга’ и мушкобањаста”, да “интелектуалке, као и феминисткиње, желе да у први план ставе своје умне способности, да се такмиче са мушкарцима, па је њихова женственост прва на удару”, да “затомњују жену и мајку у себи и око себе”. У жалби је наглашено да је овакав начин извештавања у супротности не само са тачкама Кодекса које забрањују дискриминиацију, већ и са духом тог документа и професионалним стандардима који налажу истинито и објектвино извештавање у јавном интересу. “Представљање у контексту њихове ‘женствености’ и објашњавање њихових поступака тезама о начину на који живе, облаче се и понашају, није ни истинито, ни објективно, а овде је једино у служби различитих политичких интереса”, наводи се у жалби.

Ликовни критичар Дејан Ђорић, аутор спорног текста, у одговору на жалбу навео је, између осталог” да има непријатну дужност да се брани од нечега што му се неоправдано приписује, истичући да није имао намеру да било кога повреди. “Моја критика неженствености у корист женствености имала је за циљ управо истицање права и особености женског пола. Превидео сам, међутим, да је то застарело схватање, те да је на друштвеној сцени присутно много шире разумевање женске/људске природе”, објаснио је аутор текста.

Чланови Комисије за жалбе оценили су је да је текст увредљив за жене и да их деградира, сводећи их на “изглед” и искључиво на “традиционалне” улоге, које има аутор текста додељује. Део текста на који се поднослац жалбе жалио, несумњиво је, по мишљењу Комисије, дискриминаторан, а посебно је споран део у којем се, као на негативну појаву, указује на то да жене желе да се такмиче са мушкарцима. Комисија подсећа да Кодекс новинара Србије забрањује сваку дискриминацију, укључујући и родну, односно да је новинарска професија неспојива са ширењем било које врсте: полних, родних, етичких, расних, социјалних или верских стереотипа. Кодексом је прецизирано и да предрасуде које новинари приватно имају не смеју да буду објављене ни у каквом контексту, ни отворено, ни прикривено. У овом случају, аутор текста је, по оцени Комисије, отворено објавио своје предрасуде и изнео неприхватљиве дискриминаторне ставове. Због тога је једногласно одлучила да изрекне јавну опомену.


Београд, 29.9.2016.

Председавајући
Стојан Марковић