Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Глас Западне Србије против портала ОзонПрес

Комисија није успела да усагласи одлуку
Глас Западне Србије
ОзонПрес
Интернет
02.09.2016.

Глас западне Србије улаже жалбу против Озон преса, власника Стојана Марковића, председавајућег Савета за штампу, на текст „Ко о чему Гвозден о поштењу“ у којем се срачунато и без икаквог основа лицитира са поштењем власника Гласа западне Србије а то поткрепљује чињеницама које су нетачне непроверене и неистините, срачунате на дискредитацију медија и власника продукције, а текст је мотивисан личним односом а не чињеничним стањем…

Комплетна жалба у прилогу

Одговор у прилогу

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скроза, Петар Јеремић, Златко Чобовић, Јелена Спасић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 29.9.2016. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је “ОзонПрес”, текстом “Ко о чему Гвозден о поштењу”, објављеним 2. септембра 2016. године, прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. “За” одлуку да Кодекс није прекршен гласало је седам чланова Комисије, “против” није био нико,  док су три члана била “уздржана”, тако да није било потребне већине од осам гласова.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Портал “Глас западне Србије”, односно његов власник Гвозден Николић, поднео је жалбу због текста на порталу “ОзонПрес” којим се, како је навео “срачунато и без икаквог основа лицитира са поштењем власника ГЗС, а то поткрепљује чињеницама које су нетачне, непроверене и неистините” У жалби је, између осталог, наведено да није тачно да фирма која је власник портала није годинама плаћала закуп пословног простора, те да је од плаћања “побегла” гашењем. Он је уз жалбу приложио потписан уговор о закупу и потврду да је измирио све обавезе и навео да су прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, професионалну пажњу, обавезу консултовања више извора, као и обавезу објављивања одговора.

Директор “Озон Медиа д.о.о” Небојша Јовановић је у одговору на жалбу навео да су, пре објављивања текста, у складу са дужном новинарском пажњом, поставили питања и представнику “Абрашевића”, као закуподавцу и власнику ГЗС, као закупцу, простора. Одговори подносиоца жалбе објављени су интегрално, с тим што је он одбио да одговори колики је био месечни закуп, да ли је исплаћен потпуно и колико дуго је трајао закуп. Представник “Абрашевића” је рекао да јавног оглашавања за закуп није било, те да се редакција уселила да основу Николићевог приватног познанства, док се не “снађу”, без плаћања закупа. Он је приложио и копију стране из књиге у коју је уговор о закупу заведен, на основу које се може закључити да је документ накнадно унет, па и да је накнадно и састављен. Такође је навео и да је редакција ГЗС на ту адресу у АПР-у уписана два месеца раније него што је потписан уговор, указавши и на то да у заглављу пише да је уговор потписан са директором “Абрашевића”, а у потпису је иста особа председник Управног одбора.

Чланови Комисије нису имали јединствен став о томе треба ли ову и остале жалбе које је поднео портал “Глас западне Србије” или које су поднете на текстове објављене на том порталу уопште разматрати, с обзиром на то да је део њих оценио да је реч о покушају злоупотребе Комисије за жалбе у локалном медијском сукобу. Поједини чланови Комисије оценили су да никако не може бити случајно да су се све те жалбе нашле пред њима на истој седници, те да се не може занемарити контекст и одлучивати о прекршајима Кодекса новинара у конкретним текстовима, када је очигледно да је позадина сасвим другачија, и да, због тога, не желе да учествују у гласању. Остали чланови Комисије оценили су да се, без обзира на мотиве подносилаца, морају разматрати све жалбе које дођу пред Комисију.

Кад је реч о самом тексту, већина чланова Комисије сматрала је да подносиллац жалбе документацију о закупу обезбедио након што је текст објављен, али да Комисија не може да утврђује аутентичност докумената. Без обзира на то, по мишљењу већине чланова Комисије, подносилац жалбе је имао прилику да одговори на питања у вези са закупом, па не стоји тврдња да аутор текста није консултовао више извора, односно да није поступио у складу да новинарском пажњом. Комисија је сматрала да Кодекс није прекршен ни необјављивањем демантија, јер је подносилац обавештен да није написан у складу са законом.

Како су, међутим, три члана Комисије остала уздржана, није било потребних осам гласова за одлуку да Кодекс новинара није прекршен.


Београд, 29.9.2016.

Заменик председавајућег
Владимир Радомировић