Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Петар Јеремић против дневног листа Курир

Жалба решена: прекршај кодекса
Петар Јеремић
Курир
Штампано издање
10.04.2016.

Савет за штампу

Комисија за жалбе

Поштовани,

На основу члана 3 став 6 Пословника о раду Комисије за жалбе Савета за штампу, подосим жалбу на медијске садржаје објављене у дневним новинама Курир, и то:

„Полиција открила ко је убио Јелену“ и „Пронађен Јеленин убица, хапшење питање дана“ од 10. априла 2016. године,

„Јеленина ћерка видела убиство?“ и „Мала Јана рекла полицији: Догодило се нешто страшно“ од 12. априла 2016. године,

„Три члана породице умешана у убиство?!“ од 13. априла 2016. године,

„Породицу одали мобилни телефони лагали где су били за време убиства“ од 14. априла 2016. године и

„Јелена убијена у кући?!“ и „Јелена убијена у својој кући?! Свекар пао на полиграфу“ од 15. априла 2016. године.

Поменути текстови су само неки од примера којима је прекршен Кодекс новинара Србије, које се у случају извештавања о убиству Јелене Марјановић крше готово свакодневно, што ми је познато из мониторинга поштовања Кодекса у дневним штампаним медијима.

У поменутим текстовима прекршени су чланови 1,2 и 5 Поглавља I Кодекса новинара Србије, који прописују истинитост извештавања, обавезу прављења разлике између претпоставки, нагађања и чињеница, као и забрану неоснованог оптуживања и клевета.

Такође, у готово свим текстовима чланови породице Марјановић су означени, или се директно сугерише да су они починиоци или умешани у убиство, чиме је прекршен члан 3 Поглавља IV, који прописује обавезу поштовања претпоставке невиности.

Поменутим текстовима прекршени су и члан 2 Поглавља V и члан 3 Поглавља VI, који прописују да новинар мора водити рачуна да извор следи свој интерес, као и (зло)употребу анонимних извора.

Такође, сматрам да су прекршени и чланови 1,2 и 3 Поглавља VII који прописују обавезу поштовања права на приватност, достојанство и интегритет особа о којима се пише, забрану преношења спекулација и недовољно проверљивих ставова у извештавању о несрећама у којима има жртава, као и обавезу новинара да своја питања у оваквим случајевима прилагоде тако да одражавају дух саосећања и дискреције.

Како је практично и технички немогуће да се Комисија изјасни о свим текстовима о овом случају, у свим дневним штампаним и онлајн медијима, молим вас да донесете свој суд о изабраним текстовима.

Са поштовањем,

Петар Јеремић

Члан Комисије за жалбе

Одговор у прилогу

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Невена Кривокапић, Милева Малешић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Филип Шварм, Тамара Скроза, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 30.6. 2016. године, једногласно, доноси


ОДЛУКУ

Текстовима “Полиција открила ко је убио Јелену”, “Пронађен Јеленин убица, хапшење питање дана”, “Јеленина ћерка видела убиство?”, “Мала Јана рекла полицији: Догодило се нешто страшно”, “Три члана породице умешана у убиство?!”, “Породицу одали мобилни телефони, лагали где су били за време убиства” и “Јелена убијена у својој кући”, објављеним 10, 12, 13, 14. и 15. априла 2016. године, дневни лист “Курир”

1.прекршио је тачку 1, 2 и 5 Одељка I (Истинитост извештавања) Кодекса новинара Србије о обавези новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије, да прави јасну разлику између чињеница које преноси, коменатра, претпоставки и нагађања, као и да не објављује неосноване оптужбе, клевете и гласине,

2.прекршио је тачку 3 Одељка IV (Одговорност новинара), по којој је новинар дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде, 

3.прекршио је тачку 3 Одељка VI (Однос према изворима информисања), по којој је кошишћење анонимних извора генерално не препоручује, осим уколико нема другог начина да се дође до информације од значаја за јавност,

4. прекршио је и тачке 1, 2 и 4 Одељка VII (Поштовање приватности), о обавези новара да поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише, да треба да избегава спекулације и преношење недовољно проверљивих ставова у извештавању о несрећама и трагедијама у којима има страдалих, као и да је обавезан да осигура да дете не буде угрожено или изложено ризику због објављивања његовог имена, фотографије или снимка са његовим ликом, кућом, заједницом у којој живи или препознатљивом околином.

Налаже се дневним листу “Курир” да ову одлуку Комисије објави најкасније пет дана од дана достављања одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Петар Јеремић, члан Комисије за жалбе Савета за штампу, поднео је жалбу на основу резултата мониторинга дневних новина, који спроводи за потребе Савета. Он је закључио да је у случају убиства певачице Јелене Марјановић у већини објављених текстова прекршен Кодекс новинара Србије, али, како Комисија не може да се изјашњава о десетинама објављених текстова, изабрао је четири, која сматра илустративним за све забележене прекршаје. Јеремић је навео да се у спорним текстовима као на могуће починице убиства указује на више чланова породице Марјановић, чиме је прекршена одредба Кодекса о обавези поштовања претпоставке невиности, као и одредба која не дозвољава изношење неоснованих оптужби и клевета. Јеремић је у жалби навео и да новинари нису правили никакву разлику између преношења чињеница, претпоставки и нагађања, као и да су сви извори анонимни што је такође супротно Кодексу, који прописује да је то изузетак. Подносилац жалбе је указао и на то да новинари нису водили рачуна о томе да дете не сме бити угрожено тиме што ће на било који начи бити учињено препознатљивим.

У одговору на жалбу, директорка др Ивана Словић Крчединац навела је да су текстови објављени уз поштовање свих новинарских стандарда и начела, те да је у случају свирепог убиства Јелене Марјановић постојао и још постоји оправдан интерес јавности да буде информисана о свим чињеницама. Она је навела и да се чланови породице покојне Јелене Марјановић не означавају као починиоци, а да су све информације о полицијском задржавању, резултатима полиграфа и испитивању базних станица добијени из полицијских извора, а пренели су их и други медији. “Од новинара се не може захтевати утврђивање истине која би се подударила са судском.  У супротном, улога средстава јавног информисања, нарочито кад је реч о дневним новинама, у светлу броја и брзине протока информација у дневној штампи, била би потпуно бесмислена”, истиче се, између осталог, у одговору на жалбу и додаје да редакција “Курира” верује да је задатак и обавеза медија да писањем и извештавањем јавности изврши додатни притисак  на надлежне органе како убиство певачице Јелене Марјановићне би остало заборављено и нерешено.

Чланови Комисије за жалбе закључили су да је реч само о делу од укупно више од 150 текстова које су дневне новине објавиле у току априла и маја у вези са истрагом о убиству Јелене Марјановић, те да је готово сваким текстом прекршено више тачака Кодекса. По оцени Комисије оваква медијска кампања у већини дневних новина је до сада незабележена и њоме су померене све границе професионалних стандарда: Текстови на које се поднета жалба односи само су део скандалозних написа, у којима медији нису водили рачуна ни о каквим етичким правилима струке, већ су, уместо полиције и тужилаштва, “водили истрагу о убиству”, “откривали” убице и њихове мотиве. Истина је да постоји интерес јавности да се убиство што пре реши, али то не значи да новинари треба да раде посао истражних органа, тужилашта и суда. При томе је нарочито неприхватљиво да медији, кршећи претпоставку невиности, из дана у дан оптужују више људи за убиство или саучесништво у злочину.

У недостатку било каквих правих информација, преношене су најразличитја нагађања и спекулације, коришћени су готово искључиво анонимни извори, а супруг убијене жене и његова породица су оптуживани за најразличитије ствари, од којих многе немају никакве везе са убиством, нити постоји било какав јавни интерес за објављивање детаља из приватног живота породице.

Комисија је посебно проблематичним оценила нарушавање приватности и достојанства детета, ћерке покојне Јелене,чији ће живот, нажалост, заувек бити обележен оним што је о њој објављено. Комсија зато сматра да је оно што је “Курир” објавио у тексту “Мала Јана рекла полицији: Догодило се нешто страшно“ посебно тежак прекршај Кодекса.

Због свега тога, Комисија је једногласно одлучила да је “Курир” прекршио Кодекс новинара Србије и наложила листу да ову одлуку објави.

 

Београд, 30.6.2016.

Председавајућа
Невена Кривокапић