Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Петар Јеремић против дневног листа Ало

Жалба решена: прекршај кодекса
Петар Јеремић
Ало
Штампано издање
15.04.2016.

Савет за штампу

Комисија за жалбе

Поштовани,

На основу члана 3, став 6 Пословника о раду Комисије за жалбе, подносим жалбу на медијске садржаје објављене у дневном листу Ало, и то:

„Јелена убијена у кући, па изнета у тепиху!?“, и „Тепих крије истину Јелениног убиства?!“, објављене 15. априла 2016. године;

„Јеленин муж ухваћен у лажи!“, објављен 21. априла 2016. године;

„Убицу траже међу седморо ближњих!“ и „Стеже се обруч око убице певачице“, објављене 22. априла 2016. године, као и

„Зоранов син био лудо заљубљен у маћеху?“, објављен 17. маја 2016. године.

Ово су само неки од примера у којима су, по мом мишљењу, прекршене одредбе Кодекса новинара Србије.

У текстовима се, као на могуће починиоце убиства, указује на чланове породице Марјановић, чиме је прекршена тачка 3 Поглавља IV Кодекса новинара Србије, која прописује обавезу поштовања претпоставке невиности.

Сматрам да су прекршене и тачке 1,2 и 5 Поглавља I које прописују истинитост извештавања, обавезу прављења разлике између претпоставки, нагађања и чињеница, као и забрану изношења неоснованих оптужби и клевета.

У свим текстовима медији се позивају на анонимне изворе, што би требало да буде изузетак, а не правило, чиме је прекршен члан 3 Поглавља VI Кодекса новинара Србије.

Такође, сматрам да су прекршени и чланови 1,2 и 3 Поглавља VII, које прописују обавезу поштовања права на приватност, достојанство и интегритет особа о којима се пише, забрану преношења спекулација и недовољно проверљивих ставова у извештавању о несрећама у којима има жртава, као и обавезу новинара да у оваквим случајевима прилагоде питања тако да одражавају дух саосећања и дискреције. У тексту „Зоранов син био лудо у маћеху“ прекршена је и тачка 4 Поглавља VII која прописује обавезу новинара да осигура да дете не буде угрожено због објављивања детаља који га јасно могу идентификовати.

Из мониторинга поштовања Кодекса новинара Србије који спроводим закључио сам да је у огромној већини текстова о овом случају прекршен Кодекс новинара србије, али као није могуће да се Комисија изјасни о свим текстовима, молим вас да донесете свој суд о наведеним.

Са поштовањем,

Петар Јеремић,

Члан Комисије за жалбе

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Невена Кривокапић, Милева Малешић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Марија Кордић, Филип Шварм, Тамара Скрозза, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 30.6. 2016. године, једногласно, доноси


ОДЛУКУ

Текстовима “Јелена убијена у кући, па изнета у тепиху!?”, “Тепих крије истину Јелениног убиства?!”, “Јеленин муж ухваћен у лажи”, “Убицу траже међу седморо ближњих!”, “Стеже се обруч око убице певачице” и “Зоранов син био лудо заљубљен у маћеху?”, објављеним 15, 21. и 22. априла и 17. маја 2016. године, дневни лист “Ало”

1. прекршио је тачке 1, 2 и 5 Одељка I (Истинитост извештавања) Кодекса новинара Србије о обавези новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије, да прави јасну разлику између чињеница које преноси, коменатра, претпоставки и нагађања, као и не објављује неосноване оптужбе, клевете и гласине,

2. прекршио је тачку 3 Одељка IV (Одговорност новинара), по којој је новинар дужан да поштује правило претпостваке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде, 

3. прекршио је тачку 3 Одељка VI (Однос према изворима информисања), по којој се кошишћење анонимних извора генерално не препоручује, осим уколико нема другог начина да се дође до информације од значаја за јавност,

4. прекршио је и тачке 1, 2 и 4 Одељка VII (Поштовање приватности), о обавези новара да поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише, да треба да избегава спекулације и преношење недовољно проверљивих ставова у извештавању о несрећама и трагедијама у којима има страдалих, као и да је обавезан да осигура да дете не буде угрожено или изложено ризику због објављивања његовог имена, фотографије или снимка са његовим ликом, кућом, заједницом у којој живи или препознатљивом околином.

Налаже се дневним листу “Ало” да ову одлуку Комисије објави најкасније пет дана од дана достављања одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Петар Јеремић, члан Комисије за жалбе Савета за штампу, поднео је жалбу на основу резултата мониторинга дневних новина, који спроводи за потребе Савета. Он је закључио да је у случају убиства певачице Јелене Марјановић у већини објављених текстова прекршен Кодекс новинара Србије, али, како Комисија не може да се изјашњава о десетинама објављених текстова, изабрао је четири, која сматра илустративним за све забележене прекршаје. Јеремић је навео да се у спорним текстовима као на могуће починице убиства указује на више чланова породице Марјановић, чиме је прекршена одредба Кодекса о обавези поштовања претпоставке невиности, као и одредба која не дозвољава изношење неоснованих оптужби и клевета. Јеремић је у жалби навео и да новинари не праве никакву разлику између преношења чињеница, претпоставки и нагађања, као и да су сви извори анонимни што је такође супротно Кодексу, који прописује да је то изузетак. Подносилац жалбе је указао и на то да новинари нису водили рачуна о томе да дете не сме бити угрожено тиме што ће на било који начи бити учињено препознатљивим.

Редакција листа “Ало” није одговорила на жалбу.

Чланови Комисије за жалбе закључили су да је реч само о делу од укупно више од 150 текстова које су дневне новине објавиле у току априла и маја у вези са истрагом о убиству Јелене Марјановић, те да је готово сваким текстом прекршено више тачака Кодекса. По оцени Комисије оваква медијска кампања у већини дневних новина је до сада незабележена и њоме су померене све границе професионалних стандарда: Текстови на које се поднета жалба односи само су део скандалозних написа, у којима медији нису водили рачуна ни о каквим етичким правилима струке, већ су, уместо полиције и тужилаштва, “водили истрагу о убиству”, “откривали” убице и њихове мотиве. Истина је да постоји интерес јавности да се убиство што пре реши, али то не значи да новинари треба да раде посао истражних органа, тужилашта и суда. При томе је нарочито неприхватљиво да медији, кршећи претпоставку невиности, из дана у дан оптужују више људи за убиство или саучесништво у злочину.У недостатку било каквих правих информација, преношене су најразличитија нагађања и спекулације, коришћени су готово искључиво анонимни извори, а супруг убијене жене и његова породица су оптуживани за најразличитије ствари, од којих многе немају никакве везе са убиством, нити постоји било какав јавни интерес за објављивање детеља из приватног живота те породице.

Комисија је посебно проблематичним оценила нарушавање приватности и достојанства деце, како ћерке покојне Јелене, тако и малолетног сина њеног мужа, чији ће животи, нажалост, заувек бити обележени оним што је о њима објављено. Комсија зато сматра да је оно што је “Ало” објавио у тексту “Зоранов син био лудо заљубљен у маћеху?” најтежи од свих наведених прекршаја Кодекса, будући да је реч о ничим доказивим спекулацијама које могу да упропасте живот још малолетног дечака.

 

Београд, 30.6.2016.

Председавајућа
Невена Кривокапић