Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Душица Костић против дневног листа Курир

Комисија није успела да усагласи одлуку
Душица Костић
Курир
Штампано издање и интернет
10.04.2016.

Поштовани чланови Комисије за жалбе

Поштована госпођо Новаковић

Ја сам сестра трагично настрадалог 8. априла Горана Илића из села Кнежица код Ниша. Обраћам вам се не да би оправдала или подржала то што је мој брат урадио, већ да јавност сазна да у вашим извештавањима о тој трагедији није било истине и о “Кодексу новинара Србија” који нису били поштовани у овом случају.

• истинитост извештавања

• одговорност новинара

• новинарска пажња

• однос према изворима информација

• поштовање приватности

- заштита приватности

- злоупотреба незнања

- насилни садржаји

Обраћам вам се поводом текста у листу „Курир“ од 10.04.2016. под насловом “Убио комшиницу па се спалио: Отео сам пушку, хтео је све да нас побије!” Тог 10. априла, а и касније поједини медији, користећи нашу трагедију, а зарад сензационализма и у трци за што већим тиражом мом покојном брату су приписивали најтеже и најгоре могуће епитете. Ја сам жена средњег образовања, а ви сте школовани, паметни и умни људи па ми реците: “Да ли је било професионализма И етичких норми код вашег колеге дописника из Ниша, који је извештавао о овој трагедији?”. Извештавали су благовремено, моја замерка И питање је: “Да ли су информације биле потпуне и истините и да ли је јавност сазнала праву истину? Није зато што су се слепо држали друге стране и слепо им веровали, они су њих искористили да би безочним, бестидним и бесрамним лажима оцрнили мог брата, јер је једном од њих било у интересу да се не сазна “права истина” која је јавна тајна у селу. Дали су себи за право да не поштују приватност и идентитет мог брата, па су уместо иницијала написали његово пуно име и презиме, па и његов брачни статус који нема никакве везе са овом трагедијом. Замерка на текст и поднаслове је да су и моја деца поменута. Поднаслов “Последње речи убице дођите у село да ме сахраните”, поручио Илиц сестрићима, а потом пуцао у себе и бацио се у пламен у својој колиби. Ова информација се коси са логиком здравог разума да се неко убије, па да се баци у пламен. На крају текста претпоставка, да се убио па подметнуо пожар, да ли уопште овде има логике и здравог разума. На почетку текста је ушао у запаљену брвнару и пуцао себи у главу из пушке. Да ли је дотични био очевидац, па зна све ове детаље или само нагађа. Замерка на текст и поднаслов “Малтретирао оца”, где је мој отац поменут пуним именом и презименом, у контексту рекла-казала или су ову информацију добили од надлежних истражних органа или за њих важи она стара “кадија те тужи, кадија ти суди”. Замерка на текст и поднаслов “Неузвраћена љубав, Горан био заљубљен у Милицу?” Питам се само,као што се и дотични господин новинар пита, откуд му идеја да мог брата доведе у везу са девојком и можда ово, можда оно, можда је он више знао о љубавном животу мог брата, мораћу да га питам. Даље у тексту дотична је изјавила да јој је жао што га није упуцала, требала је себе да упуца, зато што је и она подједнако одговорна за ову трагедију. Даље у тексту дотична је бесрамно и бестидно лагала да је мој брат био пијан, што је њој било у интересу да се не сазна права истина. Отишли су толико далеко у свом извештавању да су мом покојном брату приписали епитет “Помахнитао”. Да је мој покојни брат био такав каквим сте га ви из појединих медија описивали: Да ли би му скоро цело село дошло на сахрану? Господа новинари дају себи за право да самовољно и по свом нахођењу неком приписују епитете, а да притом не размишљају о осећањима нас непосредно погођених особа том трагедијом.

За све вас, ваше колеге новинаре и целокупну необавештену јавност

Истина је: да мој брат, нити је био пијан, суманут, помахнитао и монструм, већ пребијен од стране брачног пара у њиховом дворишту непосредно пре трагедије. Постоје и сведоци који су чули његово дозивање: “упомоћ упомоћ, убише ме”. Током пребијања мога брата и међусобно су се повређивали, ударали су га чак и лопатом. Знали су да има проблем са кичмом и да не може да им пружи већи отпор, а кад се извукао рекао им је “е сад ће видите”. Знали су да су га теже повредили, знали су и да је отишао по оружје, зато се дотични пар сакрио у кућу, а на дворишту су остале девојка и баба. Комшиница је срела мог брата, видела да носи пушку, рекла му добро вече, он је отпоздравио, кад је стигла до улазних врата чула је његово дозивање:”изађи девојко” не мисливши на девојку која је већ у дворишту, већ на њену мајку која се сакрила у кући заједно с мужем и која је подједнако одговорна за трагедију која се десила. После пребијања у наставку беса и у тако афективном стању он је урадио то што није требало да уради. Да није било пожара, сигурно би било есхумације и обдукције.

Душица Костић

Одговор у прилогу

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Невена Кривокапић, Милева Малешић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скроза, Петар Јеремић, Филип Шварм, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 30.6.2016. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је “Курир”, објављивањем текста “Убио комшиницу па се спалио:  Отео сам му пушку, хтео је све да нас побије!”, 10.априла 2016. године прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. “За” одлуку да је Кодекс прекршен гласало је пет чланова Комисије, “против” су била три, док су два била “уздржана”, тако да није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Душица Костић, сестра настрадалог Горана Илића, поднела је жалбу Савету за штампу због начина на који је лист известио о трагедији у селу Кнежица код Ниша, у којој је њен брат убио једну, ранио другу особу и потом се убио. Како је наведено у жалби, оваквим начином извештавања прекршено је више одредби Кодекса новинара Србије, с обзиром на то да, према мишљењу подносиоца. новинари нису објавили потпуне и истините информације, нити су саслушали другу страну, а њеном брату су приписивани епитети “помахнитао”,”пијан” , “насилник”.  Сем што је наведено пуно име и презиме њеног брата, приватност породице нарушена је, како је истакла, и тиме што су поменута и њена деца и отац. “Истина је да мој брат није био пијан, суманут, помахнитао и монструм, већ пребијен од стране брачног пара у њиховом дворишту непосредно пре трагедије. После пребијања у наставку беса и у тако афективном стању, он је урадио то што није требало да уради”, истиче се, између осталог у жалби.

У одговору на жалбу директорка “Курира” др Ивана Словић Крчединац навела је да је текст написан уз поштовање свих професионалних стандарда и начела, те да је новинар све информације добио на лицу места, кроз разговор са очевицима и из релевантних извора из истраге и Клиничког центра. “Поштујући правило ‘да се чује и друга страна’, покушали смо да добијемо и изјаву од оца пок. Илића, који је изјавио да о томе не зна ништа и да са пок. сином није био у добрим односима”,истиче се, између осталог. У одговору на жалбу наглашава се и да су неосновани и у потпуности нетачни наводи подносиоца жалбе да су “и њена деца поменута”, јер се нигде у тексту не помињу имена, нити иницијали или фотографије деце подносиоца жалбе. Др Словић Крчединац је додала и да “Курир” није пок.Илићу приписивао никакаве епитете, већ се новинар суздржао од личних коментара и вредносних судова и верно пренео изјаве сведока и мештана.

Чланови Комисије истакли су да разумеју бол и љутњу сестре и других чланова породице настрадалог човека, те да је добро што су се обратили Савету за штампу. Међутим, по мишљењу дела чланова Комисије, ни у самом тексту жалбе није понуђено ништа што би указало да се није догодило оно што у тексту пише. Новинар је вероватно имао јако мало времена да напише извештај о овом догађају и известио је на основу података са лица места, изјава очевидаца и полиције. Сам новинар не спекулише о мотивима злочина ван онога што говоре сведоци. У тексту јесте наведено  пуно име и презиме брата Душице Костић, али будући да је особа, нажалост, преминула, то не може да јој нанесе штету, док у тексту нису наведени никакви подаци који би могли да открију идентитет чланова породице – сестре или њене деце.

Остали чланови Комисије оценили су, ипак, да је свако улажење у позадину убиства проблематично, а у спорном тексту тога има. При томе су све спекулације засноване на изјавама људи који су директно погођени, па новинар никако није смео да им слепо верује, односно морао је да узме у обзир да се све можда и није договдило тако како су описали.

Због свега овога, чланови Комисије остали су подељени у оцени да ли је “Курир” извештавањем о овом случају прекршио Кодекс новинара Србије.

 

Београд, 30.6.2016.

Председавајућа
Невена Кривокапић