Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Душица Костић против дневног листа Вечерње новости

Комисија није успела да усагласи одлуку
Душица Костић
Вечерње новости
Штампано издање и интернет
09.04.2016.

Поштовани чланови Комисије за жалбе

Поштована госпођо Новаковић

Ја сам сестра трагично настрадалог 8. априла Горана Илића из села Кнежица код Ниша. Обраћамвам се не да би оправдала или подржала то што је мој брат урадио, већ да јавност сазна да у вашим извештавањима о тој трагедији није било истине и о “Кодексу новинара Србија” који нису били поштовани у овом случају.

• истинитост извештавања

• одговорност новинара

• новинарска пажња

• однос према изворима информација

• поштовање приватности

- заштита приватности

- злоупотреба незнања

- насилни садржаји

Обраћам вам се поводом текста од 10.04.2016. у листу Вечерње новости, под насловом “Стравични пир пијаног комшије”.

Тог 10. априла, а и касније поједини медији користећи нашу трагедију, а зарад сензационализма и у трци за што већим тиражом мом покојном брату су приписивали најтеже и најгоре могући епитети. Ја сам жена средњег образовања, а ви сте школовани, паметни и умни људи па ми реците: “Да ли је било професионализма и етичких норми код вашег колеге дописника из Ниша, који је извештавао о овој трагедији?”. Извештавали су благовремено, моја замерка и питање је: “Да ли су информације биле потпуне и истините и да ли је јавност сазнала праву истину? Није зато што сте су слепо држали друге стране и слепо им веровали, они су их искористили да би безочним, бестидним и бесрамним лажима оцрнили мог брата, јер је једном од њих било у интересу да се не сазна “права истина” која је јавна тајна у селу. Дали су себи за право да не поштују приватност и идентитет мог брата, па су уместо иницијала написали његово пуно име и презиме.

Поднаслов “Пиво пре злочина” - дотични је изјавио више од 30 година сам му помагао као најрођенијем, безочна лаж, питам се само чиме је он помагао мог брата? Искористили су његову изјаву везану за пиво и дотичне у тексту, која је бесрамно и бестидно лагала, да је мој брат био пијан, што је њој било у интересу, па су придружили њиховим лажима написавши наслов “Стравични пир пијаног комшије”, што је далеко од здравог разума и праве истине.

Замерка на текст је да су у њему поменута и моја деца, као и мој отац у контексту рекла-казала или су ову информацију добили од надлежних истражних органа или за њих важи она стара “кадија те тужи, кадија ти суди”. Даље у тексту дотична каже да је мој брат викао кад је упао с ножем у двориште, како онда дотични није чуо ту вику, а чуо је њено запомагање - безочна лаж. Господа новинари дају себи за право да самовољно и по свом нахођењу неком приписују епитете, а да притом не размишљају о осећањима нас непосредно погођених особа том трагедијом. Да су имали професионалца на терену, он би се сигурно потрудио да чује обе стране и сазна праву истину. Не би написао поднаслов “мотив однео у гроб” и не би написао “опкољен убица запалио брвнару и пуцао у себе”.

За све вас, ваше колеге новинаре и целокупну необавештену јавност

Истина је: да мој брат, нити је био пијан, суманут, помахнитао и монструм, већ пребијен од стране брачног пара у њиховом дворишту непосредно пре трагедије. Постоје и сведоци који су чули његово дозивање: “упомоћ упомоћ, убише ме”. Током пребијања мог брата и међусобно су се повређивали, ударали су га чак и лопатом. Знали су да има проблем са кичмом и да не може да им пружи већи отпор, а кад се извукао рекао им је “е сад ће видите”. Знали су да су га теже повредили, знали су и да је отишао по оружје, зато се дотични пар сакрио у кућу, а на дворишту су остале девојка и баба. Комшиница је срела мог брата, видела да носи пушку, рекла му добро вече, он је отпоздравио, кад је стигла до улазних врата чула је његово дозивање:”изађи девојко” не мисливши на девојку која је већ у дворишту, већ на њену мајку која се сакрила у кући заједно с мужем и која је подједнако одговорна за трагедију која се десила. После пребијања у наставку беса и у тако афективном стању он је урадио то што није требало да уради. Да није било пожара, сигурно би било есхумације и обдукције.

Душица Костић

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Невена Кривокапић, Милева Малешић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скроза, Петар Јеремић, Филип Шварм, Марија Кордић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 30.6.2016. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је су “Вечерње новости”, објављивањем текста “Ниш: Стравични пир пијаног комшије”, 10. априла 2016. године, прекршиле одредбе Кодекса новинара Србије. “За” одлуку да је Кодекс прекршен гласало је пет чланова Комисије, “против” су била четири, док су два била “уздржана”, тако да није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Душица Костић, сестра настрадалог Горана Илића, поднела је жалбу Савету за штампу због начина на који је лист известио о трагедији у селу Кнежици код Ниша, у којој је њен брат убио једну, а ранио другу особу и потом се убио. Како је наведено у жалби, оваквим начином извештавања прекршено је више одредби Кодекса новинара Србије, с обзиром на то да, према мишљењу подносиоца. новинари нису објавили потпуне и истините информације, нити су саслушали другу страну, а њеном брату су приписивани епитети “помахнитао”,”пијан” , “насилник”.  Сем што је наведено пуно име и презиме њеног брата, приватност породице нарушена је, како је истакла, и тиме што су поменута и њена деца и отац. “Истина је даа мој брат није био пијан, суманут, помахнитао и монструм, већ пребијен од стране брачног пара у њиховом дворишту непосредно пре трагедије. После пребијања у наставку беса и у тако афективном стању, он је урадио то што није требало да уради”, истиче се, између осталог у жалби.

Редакција “Вечерњих новости” није одговорила на жалбу.

Чланови Комисије истакли су да разумеју бол и љутњу сестре и других чланова породице настрадалог човека, те да је добро што су се обратили Савету за штампу. Међутим, по мишљењу дела чланова Комисије, ни у самој жалби није понуђено ништа што би указало да се није догодило оно што у тексту пише. Новинар је вероватно имао јако мало времена да напише извештај о овом догађају и известио је на основу података са лица места, изјава очевидаца и полиције. Сам новинар не спекулише о мотивима злочина ван онога што говоре сведоци. У тексту јесте наведено пуно име и презиме брата Душице Костић, али будући да је особа, нажалост, преминула, то не може да јој нанесе штету, У тексту нису наведни никакви подаци који би могли да открију идентитет чланова породице – сестре или њене деце.

Остали чланови Комисије оценили су, ипак, да је свако улажење у позадину убиства проблематично, а у спорном тексту тога има. При томе су све спекулације засноване на изјавама људи који су директно погођени, па новинар никако није смео да им слепо верује, односно морао је да узме у обзир да се све можда и није догодило тако како су описали. Такође, за један број чланова Комисије био је споран и наслов текста у којем се нагађање представља као чињеница.

 

Београд, 30.6.2016.

Председавајућа
Невена Кривокапић