Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Душица Костић против дневног листа Српски телеграф

Комисија није успела да усагласи одлуку
Душица Костић
Српски телеграф
Штампано издање
15.04.2016.

Поштовани чланови Комисије за жалбе

Поштована госпођо Новаковић

Ја сам сестра трагично настрадалог 8. априла Горана Илића из села Кнежица код Ниша. Обраћамвам се не да би оправдала или подржала то што је мој брат урадио, већ да јавност сазна да у вашим извештавањима о тој трагедији није било истине и о “Кодексу новинара Србија” који нису били поштовани у овом случају.

• истинитост извештавања

• одговорност новинара

• новинарска пажња

• однос према изворима информација

• поштовање приватности

- заштита приватности

- злоупотреба незнања

- насилни садржаји

Обраћам вам се поводом текста у листу Српски телеграф од 15.04.2016.под насловом “Осветио се, јер су га осрамотили”. Тог 15. априла, а и раније поједини медији користећи нашу трагедију, а зарад сензационализма и у трци за што већим тиражом, мом покојном брату су приписивали најтеже и најгоре могуће епитете. Извештавали су благовремено, моја замерка и питање је: Да ли су информације биле потпуне и истините и да ли је јавност сазнала праву истину. Није, зато што су се слепо држали друге стране и слепо им веровали, они су их искорстили да би безочним, бестидним и бесрамним лажима оцрнили мог покојног брата, јер је једном од њих било у интересу да се не сазна “права истина”, која је јавна тајна у селу. Дали су себи за право да не поштују приватност и идентитет мог брата, па су уместо иницијала написали његово пуно име и презиме. Друга страна је толико безочно отишла у својим лажима да је вас колега дописник насео на те лажи. “Као велики пријатељи мог брата”, а да немају његову фотографију подметнули му фотографију другог човека, а он насео, зато ће ускоро на суд, ако ће, јер нам је посолио со на живу рану, написавши испод фотографије “монструм” и то недељу дана после трагедије, баш на сахрани мог брата. Претпостављам, да је дотични господин дописник онај исти који пише и за “Курир”, па ме не изненађују његове изјаве, с тим што је у Телеграфу отишао много даље у приписивању епитета мом покојном брату написавши испод туђе слике “монструм Горан Илић”. Да ли господин уопште зна шта знаци реч “монструм” и да ли он може самовољно и по свом нахођењу да неком приписује такав епитет, не поштујући новинарске кодексе. Замерка на текст и овде је дотични написао пуно име и презиме мог покојног брата и приписао му епитет “помахнитао”. Наслов текста “Осветио се јер су га осрамотили” у супротности је са суштином текста. У тексту су изнесене неосноване и непотврђене оптужбе, клевете, гласине, претпоставке и нагађања. Чиме је био осрамоћен да би се осветио? У тексту дотични не може да схвати зашто је насрнуо на њихову породицу, треба да пита своју жену. Друга страна је и овде износила безочне лажи, а господин Д.И. у Куриру пише да је мотив неузвраћена љубав, а у овом тексту неостварена љубав није узрок. Замерка зашто је у тексту поменуто име моје покојне мајке “бесомучна лаж да је она рекла то сто је дотични тврдио”. Као и у другим текстовима, па тако и овде нису могли, а да не потврде већ изречену лаж везану за пијанство. Највећа срамота за српске новине и новинарство и последња реченица у тексту “обилазио је потенцијалне зртве, које је имао на списку”. Дотични господин прогласио је мог покојног брата за серијског убицу, да би му приписао најгори и најтежи могући епитет испод туђе слике “монструм”. Захтевам од дотичног да ми под хитно достави тај списак, да би прочитала и сазнала ко су биле потенцијалне жртве. “СРАМОТА” за његову информацију зато што је он нема да је мој брат био такав каквим га је дотични описивао, да ли би му скоро цело село дошло на сахрану. Господа новинари, дају себи за право, да самовољно и по свом нахођењу неком приписују епитете, а да притом не размишљају о осећањима нас непосредно погођених особа том трагедијом.

За све вас, ваше колеге новинаре и целокупну необавештену јавност

Истина је: да мој брат, нити је био пијан, суманут, помахнитао и монструм, већ пребијен од стране брачног пара у њиховом дворишту непосредно пре трагедије. Постоје и сведоци који су чули његово дозивање: “упомоћ упомоћ, убише ме”. Током пребијања мог брата и међусобно су се повређивали, ударали су га чак и лопатом. Знали су да има проблем са кичмом и да не може да им пружи већи отпор, а кад се извукао рекао им је “е сад ће видите”. Знали су да су га теже повредили, знали су и да је отишао по оружје, зато се дотични пар сакрио у кућу, а на дворишту су остале девојка и баба. Комшиница је срела мог брата, видела да носи пушку, рекла му добро вече, он је отпоздравио, кад је стигла до улазних врата чула је његово дозивање:”изађи девојко” не мисливши на девојку која је већ у дворишту, већ на њену мајку која се сакрила у кући заједно с мужем и која је подједнако одговорна за трагедију која се десила. После пребијања у наставку беса и у тако афективном стању он је урадио то што није требало да уради. Да није било пожара, сигурно би било есхумације и обдукције.

Душица Костић

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Невена Кривокапић, Милева Малешић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скроза, Марија Кордић, Петар Јеремић, Филип Шварм, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 30.6.2016. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је “Српски телеграф”, објављивањем текста “Осветио се јер су га осрамотили”, 15. априла 2016. године прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. “За” одлуку да је Кодекс прекршен гласало је шест чланова Комисије, “против” су била три, док су два била “уздржана”, тако да није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Душица Костић, сестра настрадалог Горана Илића, поднела је жалбу Савету за штампу због начина на који је лист известио о трагедији у селу Кнежици код Ниша, у којој је њен брат убио једну, а ранио другу особу и потом се убио. Како је наведено у жалби, оваквим начином извештавања прекршено је више одредби Кодекса новинара Србије, с обзиром на то да, према мишљењу подносиоца жалбе, новинари нису објавили потпуне и истините информације, нити су саслушали другу страну. “Истина је да мој брат није био пијан, суманут, помахнитао и монструм, већ пребијен од стране брачног пара у њиховом дворишту непосредно пре трагедије. После пребијања у наставку беса и у тако афективном стању, он је урадио то што није требало да уради”, истиче се, између осталог у жалби. Она је навела и да је човек који се представља као “велики пријатељ” њеног брата дао редакцији погрешну фотографију, испод које је Српски телеграф” написао монструм. “Највећа срамота за српске новинаре и новинарство је и последња реченица у тексту “обилазио је потенцијалне жртве које је имао на списку”, навела је Душица Костић, истичући да је новинар њеног брата тиме прогласио за серијског убицу.

Редакција “Српског телеграфа” није одговорила на жалбу.

Чланови Комисије истакли су разумеју бол и љутњу сестре и других чланова породице настрадалог човека, те да је добро што су се обратили Савету за штампу. Међутим, по мишљењу дела чланова Комисије, ни у самом тексту жалбе није понуђено ништа што би указало да се није догодило оно што у тексту пише.

Спорном фотографијом, за коју подносилац жалбе тврди да је реч о погрешној особи, Комисија се није бавила, будући да је у овом случају оштећена особа са фотографије, која се није жалила Савету.

Остали чланови Комисије оценили су, ипак, да је свако улажење у позадину убиства проблематично, а у спорном тексту тога има. При томе су све спекулације засноване на изјави човека који је директно погођен - оца рањење девојке, па новинар никако није смео да му слепо верује, односно морао је да узме у обзир да се све можда и није догодило тако како је он описао. Такође, део чланова Комисије указао је и на то да наслов не одговара садржају текста.

Због свега овога, чланови Комисије остали су подељени у оцени да ли је “Српски телеграф” извештавањем о овом  случају прекршио Кодекс новинара Србије.

 

Београд, 30.6.2016.

Председавајућа
Невена Кривокапић