Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

РТВ Врање против „Новина Врањских“

Комисија није успела да усагласи одлуку
РТВ Врање
„Новине Врањске“
Штампано издање
03.03.2016.

Комплетна жалба у прилогу

ПРЕДМЕТ: Одговор на жалбу Радио телевизије Врање против недељника Врањске поднете Савету за штампу 17.5.2016. на коментар под насловом „Радио у контејнеру“ аутора Радомана Ирића у рубрици „Живот није чудо“ објављеног 3.3.2016. у нашим новинама

Подносилац: Никола Лазић, заменик главног и одговорног уредника недељника Врањске

Поштовани,

Као оперативни уредник у Врањским уважио сам аргументацију аутора пре објављивања текста, као и сведочења његових саговорника из РТВ Врање, који су непосредно упознати са догађајем који је тема колумне, а чије изјаве вам преносим. Осим тога, у прилогу вам достављам потврду из Историјског архива „31.јануар“ у Врању из кога се види да РТВ овој институцији од 1980. године, дакле од када је почела са радом па до данас, за 36 година, није доставила никакву архивску грађу на трајно чување, што је врло индикативан податак у контексту нашег коментара и жалбе РТВ Врање против Врањских.

Осим тога, скрећем пажњу на један детаљ из жалбе. Наиме, подносилац у једном делу признаје да „архива у РТВ Врање није сјајно сређена“!

Према изјавама више запослених (од којих су неки у последњих годину дана напустили РТВ Врање), неоспорно је да је из архиве РТВ Врање, бачено или је на други начин нестало много писаних текстова из радијских емисија, укоричених текстова из информативних емисија, студијских и магнетофонских радијских трака, ВХС и ТВ касета непроцењиве вредности. Колико тачно је тог архивског материјала бачено у контејнер поред зграде у којој је смештена РТВ Врање, никада прецизно неће бити утврђено.

На основу грубих података очевидаца - доскора запослених у РТВ, из архивске грађе Радио Врања недостаје:

1. На стотине радијских дневника од 1980 године, (текстови и снимци);

2. Преко 70 документарних портрет емисија „Добар дан, како сте“, о великанима врањског краја;

3. Преко стотину документарних емисија „Врање у времену“ (и текстова који су их пратили) о знаменитим људидма, историјским догађајима, топонимима, легендама... (траке и текстови);

4. Преко стотину емисија „Три тачке...“ (недељни ангажовани коментар) који је јавност дизао на ноге почетком осамдесетих година;

5. Преко 200 емисија „Спортски понедељак“ - извештаји са спортских терена претходног викенда, (траке и текстови)

6. Око 50 емисија „Бригадири, здраво“ о Савезној радној акцији „Врање“ (траке и текстови)...

7. Циклус од најмање десет серијала интерног наградног конкурса за најбоља годишња радијска остварења, посебно победничке емисије са тих конкурса које су ишле на Фестивал удружених радио станица Србије.

8. Негде до 1985. године, било је укоричено преко 1.000 прилога, куцаних на формату А5, који су послати Радио Београду, Првом и Другом програму и Удруженим радио станицама Србије;

9. ... потом бројне шпице емисија, радијски џинглови, рекламе... са гласом првог спикера Радио Врања, Војкана Николића, па живих радијских преноса утакмица „Динама“ и преноса Скупштине општине Врање...

Од ТВ документације која је чувана на ВХС и студијским касетама извесно је да недостају делови или следећи цели серијали:

1. Серијал од око 70 ТВ емисија „Огњиште“ новинарке Стојане Радојловић;

2. „Трагови прошлости“, серијал емисија новинарке Зорице Стојановић о настанку познатих врањских песама;

3. Двогодишњи серијал емисија из културе под називом „Путевима културе“ новинарке Славице Цаце Цветковић;

4. Серијал од око 150емисија „У здравом телу…“ такође аутора новинарке Стојане Радојловић;

5. Серијал путописних репортажа „На старим стазама“ о људима и догађајима у Врању и врањском крају, аутора Владимира Ранђеловића;

6. Не зна се где су и колико недостаје путописних репортажа новинара Србољуба Николића;

7. Млада новинарка Маја Мишковић Марковић имала је серијал ауторских емисија под називом „Од Адо Ш“. И о њиховој судбини ништа се не зна;

8. Вишегодишњи серијал ТВ репортажа о селу и пољопривреди, аутора Владимира Ранђеловића;

9. Серијал конкурсних ТВ емисија, посебно оне победничке, које су ишле на фестивале и представљале ТВ Врање;

10. ТВ дневници од основања телевизије септембра 1995. године;

11. Уништен је огроман број ВХС касета од 180 минута на којима је било право благо забележемо од 1995. када је почела Телевизија, па ту негде до 1990. године;

12. За сва времена је оскрнављена документација о НАТО бомбардовању (траке и текстови). Људи који су радили тамо кажу „дабогда да је сачувано 10 тог материјала“;

13. Од 30 „Светосавских недеља“ сачувани су снимци само о три ове манифестације;

14. ...да се онда претпоставити колико је уништених ТВ дневника и других редовних и повремених ТВ емисија.

Срђан Милосављевић, технички уредник новина Слободна реч, која је делила просторије са РТВ, сведок је бацања дела архивске грађе РТВ у контејнер поред зграде, а на основу тог сведочења новинар Радоман Ирић је даље разговарао са неколицином новинара РТВ чије изјаве вам преносим. Милосављевић је посведочио да је до бацања архивске грађе, догађаја чији је сведок, дошло “пре десетак година”, док је медиј у коме је радио постојао, а колеги Ирићу је о томе испричао пре објављивања текста у нашим новинама. Такође напомињем да је сведок бацања архивске грађе и један бивши новинар и уредник на РТВ, који се сада налази на јавној функцији, што је разлог што у овом моменту не могу да наведем његово име, али ћемо то учинити уколико Савез за штампу то затражи.

Даље у одговору на жалбу преносимо изјаве бивших радника РТВ на основу којих је написан коментар:

Стојана Радојловић: Знам да у архиви недостају делови емисија из мојих серијала „Огњиште“ и „У здравом телу…“. Када сам пре пензионисања прошле године затражила да видим где се чувају моје емисије, добила сам од колега одговор да су претпостављени наредили да се оне баце. Милсим да је разлог томе чињеница да са бившом фирмом водим судски спор.

Владимир Ранђеловић: Ја сам одавно у пензији, али све оно што сам у међувремену чуо од колега о чувању архиве, не служи на част онима који данас тамо раде. Мислим да би данас требало наћи могућности да се оде тамо и сними каква је ситуација, па да се пронађе и сачува оно што се данас може сачувати. Јер не почиње историја РТВ Врања од оних који су данас тамо.

Зорица Стојановић: Тамо много тога недостаје. Прво и основно, нестала им је књига – регистар архивског материјала. Да ли су и њу бацили или ју је неко украо, није ми јасно, али је велика штета.

Оно што мене највише боли јесте да је уништен огроман снимљени материјал о НАТО бомбардовању. Нема ни мојих годишњих емисија које смо емитовали у знак сећања на жртве бомбардовања у Врању и Пчињском округу.

Следеће, највише снимљеног материјала је уништено оног тренутка када су уништене ВХС касете. На њима је било „записано“ златно доба те телевизије. Тога на жалост данас нема.

И последње, чак и велики део архиве која се данас чува, чува се у влажним просторијама и условима који нису за чување архивске грађе.

Славица Цветковић: Поуздано се зна, а то сви тамо у фирми знају, да је доста архиве уништено, бачено склоњено, шта знам све, али нема је. Недостаје много емисија које су драгоцене. Осим мојих емисија, ја не могу прецизно да говорим о емисијама других колега, али је извесно да и њихових емисија нема. Где су те емисије и те траке, то би морали да знају неки који су и данас у тој фирми.

Небојша Димчић: Поуздано се зна да су бачене многе емисије, многе репортаже блага вредне. Не знам које то наредио и зашто, али много снимљеног материјала недостаје. То је велика штета.

На основу наведене аргументације новинара Радомана Ирића, изјава саговорника које ми је предочио, одлучио сам да коментар пустим у новине сматрајући да, с обзиром да се ради о коментару а не о тексту, није потребно звати саговорнике из РТВ јер у коментару, осим тога, нису цитиране ни навођене изјаве његових извора.

Скренуо бих пажњу на још један детаљ. Наиме, садашњи директор РТВ у време уништавања дела архиве, до кога је, према изјави сведока, дошло „пре десетак година“, не само да се није налазио на том положају, већ није ни радио у РТВ. Због тога сматрам да је превасходно у његовом интересу данас да јавност сазна за овај догађај, уместо да подноси тужбу скрећући истој тој јавности пажњу са теме, а све то без икакве аргументације и доказа који би оповргли изјаве саговорника колеге Ирића на основу којих је написао коментар

На крају, напоменуо бих и да се Врањске, за ове 22 године колико постоје, воде кодексима професије, строго поштују Кодекс новинара и законске норме, а то је био случај и у тексу Радио у контејнеру, који је предмет жалбе.

С поштовањем

У Врању 26.6.2016 Никола Лазић, заменик гл и одг уредника Врањских

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Невена Кривокапић, Милева Малешић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скроза, Петар Јеремић, Филип Шварм, Марија Кордић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 30.6.2016. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је су “Новине Врањске”, објављивањем текста “Радио у контејнеру” 3. марта 2016. године прекршиле одредбе Кодекса новинара Србије. “За” одлуку да је Кодекс прекршен гласала су два члана Комисије, “против” је био један, док је осам чланова било уздржано, тако да није било потребне већине ни за једну одлуку.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Нинослав Смиљковић, вршилац дужности ЈП РТВ Врање поднео је жалбу због ауторског текста Радомана Ирића, којим је, како наводи, погазио основне постулате новинарства и нанео ненадокнадиву штету угледу Радио телевизије Врање, као и да поједини делови текста садрже и говор мржње, будући да Ирић људе који раде у телевизији назива злочинцима и идиотима. Како се иситче у жалби, Ирић твди да је фоно и писана архива настала осамдесетих година прошлог века у радију уништена и бачена у контејнер, а да се није потрудио ни да позове било кога из РТВ Врање како би проверио ту информацију. Подносилац жалбе сматра да су спорним текстом прекршене одредбе Кодекса новинара из поглавља Иситинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. “На крају желим да укажем да архива Радио Врања није сјајно сређена, али постоји и веома се пажљиво чува. Ми смо дубоко убеђени да треба да будемо поносни што припадамо медију чија се традиција мери деценијама, па смо опрему која више од пет година није у употреби, средили и од ње направили сталну изложбу у холу наше куће”, наглашава се, између осталог, у жалби.

У одговору на жалбу, Никола Лазић, заменик главног и одговорног уредника “Врањских” навео је да је као оперативни уредник уважио аргументацију аутора пре објављивања текста, као и сведочања његових саговорника из РТВ Врање. Он је доставио потврду из Историјског архива “31. јануар” у Врању, из којег се види да од 1980. године, та институција  није примила од РТВ Врање никакву архивску грађу на чување. Лазић истиче да и сам директор “признаје” да архива РТВ Врање није сјајно сређена и наводи да на основу грубих података бивших запослених у РТВ из архивске грађе недостаје материал који је побројан у укупно 23 ставке. У одговору на жалбу преносе се и изјаве бивших запослених који говоре о томе да је део архиве уништен “пре десетак година”, у време када актуелни директор није уопште радио у тој медијској кући.

Већина чланова Комисије за жалбе је оценила да им је веома тешко да процене ко је у овом случају у праву, односно да ли је део архиве уништен онако како се наводи у тексту, или је сва сачувана, како тврди директор, односно да им је тешко да се изјасне само на основу тога коме више верују. Редакција “Врањских” пружила је неке доказе за тврдње изнете у тексту, мада је, по оцени дела чланова Комисије, проблем у томе што се тек у одговору на жалбу наводи шта све, по њиховим сазнањима, недостање у архиви РТВ-а, док се у самом тексту не нуде никакве прецизније информације. Ипак, по њиховој оцени, пропусти у тексту нису били довољно велики да би се изјаснили да је Кодекс прекршен, док несумњиво постоји јавни интерес да се о овом проблему пише.

Два члана Комисије сматрала су да Кодекс јесте прекршен, пре свега употребом неприхватљивих термина “идиоти”, “медијски варвари”, “злочинци”. Други члан Комисије је нагласио и да верује да аутор није проверио информације које је имао, да у тексту износи нагађања, те да неприхватљивим сматра и то што редакција “Врањских” није прихватила позив РТВ-а да се новинар лично увери да архива није уништена.

Због свега тога, Комисија није успела да донесе одлуку о томе да ли је Кодекс прекршен за коју је потребно да гласа најмање осам чланова Комисије.

 

Београд, 30.6.2016.


Председавајућа
Невена Кривокапић