Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Божидар Митровић против недељника "НИН"

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Божидар Митровић
"НИН"
Штампано издање
11.10.2012.

На основу члана 24. Статута Савета за штампу, молим вас да утврдите да ли су и у ком степену - објављивањем текста „КОЛО-форнија-стара српска земља“ на страници 67 часописа НИН број 3223 од дана 11.10.2012. - главни и одговорни уредник НИНа Небојша Спаић, и спољни сарадник – есејиста Милета Продановић прекршили одредбе Кодекса новинара Србије, и то :

I ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА

1. Обавеза новинара је да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије.

2. Новинар је дужан, када је то неопходно, да консултује што више извора и да им омогући да изнесу свој став.

3. Са новинарством неспојиви су објављивање неоснованих оптужби, клевета.....

II - НЕЗАВИСНОСТ ОД ПРИТИСАКА

1. Новинар треба да се супротстави сваком притиску на слободно обављање професије, као и сваком виду цензуре. Новинар задатке прима само од надлежних уредника.

2. Са новинарством је неспојиво примање мита за објављивање, прикривање или спречавање прикупљања и објављивања информација. Новинар не сме одлагати објављивање битних информација, осим због неопходне провере тачности.

3. Економски и политички интереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику, на начин који би имао за последицу нетачно, необјективно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности.

4. Новинар се не може присилити на изражавање мишљења противно његовој савести.

III - ОДГОВОРНОСТ НОВИНАРА

1. …… Новинар се мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње ………………

2. ……

3. Новинар негује културу и етику јавне речи, поштује право на одговор, извињење и исправку и дужан је да благовремено објави одговарајућу исправку.

НИН, главни уредник и новинар и есејиста Милета Продановић извештавајући са изложбе НЕПРЕКИДНОСТ УМЕТНОСТИ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ починили су следеће повреде Кодекса новинара Србије:

У НИНу од 11. октобра 2012. НИН поново иступа против Међународне научне конференције НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ са чланком објављеним на стр. 67, са очигледно нарученим чланком, не код било кога, већ код Милете Продановића, који је супруг директорке Музеја града Београда Даницe Јововић Продановић, те је есеј непотпуни приказ околности које нису могле бити непознате Милети Продановићу, обзиром да је супруг директорке Музеја града Београда.

Из чланка је очигледно да Милета Продановић, вероватно боље слика него што пише!? Његов текст је од уредништва НИНа оцењен као ЕСЕЈ, иако је есеј: комбинација научног приказа и сопственог суда о БИТНОЈ ДРУШТВЕНОЈ ПОЈАВИ.

Међународна научна конференција НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ и изложба НЕПРЕКИДНОСТ УМЕТНОСТИ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ заиста јесу БИТНЕ ДРУШТВЕНЕ ПОЈАВЕ али у тексту "КОЛО-форнија стара српска земља" нема ни један ред који би се могао оквалификовати - да тежи научности. Због тога овај текст вређања и говора мржње не може никако да се окарактерише као есеј.

Ако је очигледно да Милета Продановић, супруг директорке Музеја града Београда, Даницe Јововић Продановић, боље слика него што пише - поставља се питање: зашто су "Стубови културе" бившег Министра културе Предрага Марковића објављиваљи такве "есеје" у књигама, како наводи НИН или је и то везано са директорским местом у Музеју града Београда.

Зашто је Милети Продановићу било потребно да се ставља у службу Рингијеру и НИНу и да напада изложбу НЕПРЕКИДНОСТ УМЕТНОСТИ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ када смо Музеју града Београда и његовој супрузи Даници Јововић Продановић понудили да Музеј града Београда изложи експонате Музеја града Београда на изложби НЕПРЕКИДНОСТ УМЕТНОСТИ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ да би грађани видели експонате Винче. Или је НИН инструмент Музеја града Београда у обрачуну са организаторима Међународне научне конференције и Изложбе НЕПРЕКИДНОСТ УМЕТНОСТИ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ.

Уместо да одобри излагање артефаката Винче из колекције коју Музеј града Београда чува али нема свој изложбени простор (што је носенс сам по себи) на састанку који одржан у Музеју града Београда код директорке Музеја града Београда Даницe Јововић Продановић између осталог је речено господину Слободану Добрићу, потпредседнику Удружења за очување и неговање Винчанског Неолита и Божидару Митровићу да Музеј града Београда наводно нема слободне експонате које може да покаже на изложби НЕПРЕКИДНОСТ УМЕТНОСТИ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ јер су отворили нову поставку на арх. локалитету Винча. Али су се одмах исправили да нисам добро разумео ове разлоге, јер сам их обавестио да ако је то разлог због чега неће да изложе своје експонате на изложби НЕПРЕКИДНОСТ УМЕТНОСТИ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ да ћу одмах поднети кривичну пријаву да се утврди где су експонати Музеја града Београда.

А ето сада нас супруг директорке Музеја града Београда Даницe Јововић Продановић Милета Продановић јавно напада у НИНу да изложба НЕПРЕКИДНОСТ УМЕТНОСТИ ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ није на нивоу иако је заборавио да обавести јавност зашто је Музеј града Београда одбио да покаже своје експонате који дуго година, кривицом његове супруге нису нигде били изложени.

Аутор есеја је такође морао известити читаоце НИНа да је Србија ратификовала Конвенцију Уједињених нација за заштиту нематеријалног културног наслеђа земаља Европе и Северне Америке, која је усвојена на Конференцији Организације Уједињених нација по питањима образовања, науке и културе УНЕСКО 17. октобра 2003. године и да је обавеза свих субјеката, па и Београдског универзитета и СВИХ ЗВАНИЧНИХ ТЕЛА у Србији, да штите песме српског народа као нематеријално културно благо, па и оне које су посвећене заласку Сунца каква је и песма:

"Запојала моба девојака

Зајди, зајди Ти

јарко Сунце

да изгреје јасна месечина

месечина ноћна ладовина

да дожњемо нашу росну жетву

да дожњемо жито раженицу

Зајде, зајде и то јарко Сунце

....."!!!

Да су есејиста М. Продановић и НИН контактирали организаторе Конференције и изложбу и музичку поставку на Калемегдану, коју је напао есејиста Милета Продановић је могао сазнати да је у одабиру песама које су изведене у Београду 21. септембра 2012. од 18 часова до заласка Сунца у 18:37 минута учествовала др Мирјана Закић, етномузиколог Факултета музичких уметности Универзитета уметности у Београду, а песме су изводили Светлана Стевић-Вукосављевић, Александра Тодоровић, етномузиколози, Љуба Манасијевић, композитор и појац, Милинко Ивановић, фрулаш, Милан Ковачевић, гуслар и Никола Јекнић, гуслари.

Да су есејиста Милета Продановић и НИН поштовали Кодекс новинара Србије добили би од организатора разјашњење да ми говоримо о континуитету културе и уметности и не бавимо се религијом, осим као делом непрекидности културе.

Да су есејиста Милета Продановић и НИН поштовали Кодекс новинара Србије не би могли да инпутирају организаторима да је сала Ректората за рад секција Међународне научне Конференције уступљена на основу молбе Математичког факултета (за шта нису навели извор већ нечије рекла казала из Министарства) већ би могли да прецизно објаве да је то учињено на основу договора Др Јасмине Вујић, професора Калифорнијског универзитета у Берклију, копредседника Научног одбора Међународне научне конференције НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ и проф. Др Бранка Ковачевића, ректора Универзитета у Београду,

НиН и овај есејиста не би могли да понижавају организаторе несувислим компарацијама са промашеним механичарима, Монти Пајтоном и Аланом Фордом, да су обелоданили из којих разлога Милета Продановић није навео да је супрут директорке Музеја града Београда којојој је понуђено учешће у изложби.

НиН и овај есејиста да су консултовали познаније права и КУЛТУРЕ и међународних конвенција не би неговање српског нематеријалног културног блага називали – паганском праксом.

НИН и Рингијер морају да упуте писано извињење овим, на понос српске и светске културе, извођачима и свим организаторима Међународне научне конференције НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАКУЕ и пратећих културолошких манифестација којима су демонстрани остаци те првобитне културе у нематеријалном културном благу, које се мора штити и по Конвенцији усвојеној од стране УНЕСКО.

Извођење песама можете погледати на

http://www.youtube.com/watch?v=v0ZHfx68VCo&feature=youtu.be

или

http://www.arsmedija.rs/

Заиста Милети Продановићу нико овиме не брани да износи сопствени суд и чак да користи непримерене своме позиву погрде да је нека изложба ПАПАЗЈАНИЈА али то не треба и не сме да чини ако је било чиме заинтересован, да као муж директорке Музеја града Београда нанесе по сваку цену штету и изложби и организаторима Научне конференције и пратећих манифестација а његова зла воља се види не само када је у питању уметност, где се у његову компетенцију може поверовати, него и када је у питању наука и универзитет о чему очигледно нема довољно изграђене представе и информације.

Могуће је да ће и Рингијер и друга средства информисања Швајцарске у Србији наћи за потребно да обавесте Швјацарску научну и јавносту опште о овој научној конференцији и пратећим манифестацијама.

Молио бих Савет за штампу да, као установу од јавног интереса, не нарушава члан 10 Устава Србије и да не преводи мој текст исписан у складу са мојим правима да се користим у Србији АЗБУКОМ на окупациони „фонт“ ЛАТИНА, што сте неосновано већ учинили са мојом претходном жалбом на незаконита дејства НИНа.

Божидар Митрович, доктор правних наука, Адвокат , Председник Организационог одбора Међународне научне конференције НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ и пратећих манифестација и аутор концепта Конференције и пратећих манифестација

Нема одговора

На основу члана 24. Статута Савета за штампу и чланова 10. и 11. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Тамара Скрозза, Божо Прелевић, Лиљана Смајловић, Петар Јеремић, Предраг Аздејковић, Стојан Марковић и Александар Ђивуљскиј на седници одржаној 29.11. 2012. године, једногласно доноси

ОДЛУКУ

да текстом „КОЛО-форнија, стара српска земља“, објављеним у штампаном издању листа 11.10.2012. године, недељник "НИН" није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Комисији је жалбу поднео др Божидар Митровић, председник Организационог одбора Међународне научне конференције „На изворишту културе и науке“, тврдећи да је "НИН" објављивањем текста колумнисте листа Милете Продановића, прекршио више тачака Кодекса новинара Србије из одељака: Истинитост извештавања, Независност од притисака и Одговорност новинара.

Подносилац жалбе је навео да су лист, његов главни уредник и аутор текста (есеја), „извештавајући са изложбе Непрекидност уметности Лепоенског вира и Винче“, поново иступили против конференције „На изворишту културе и науке“ „очигледно нарученим чланком“ који потписује „супруг директорке Музеја града Београда Милета Продановић“. Спорни текст, у којем по мишљењу поносиоца жалбе, нема никаквих елемената научности да би се могао сматрати есејом, представља непотпуни приказ „околности које нису могле бити непознате Продановићу, с обзиром да је супруг директорке“.

"НИН" није одоговорио на наводе подосиоца жалбе, а чланови Комисије за жалбе су оценили да изношењем свог мишљења о научним дометима изложбе „Непрекидност уметности Лепенског вира и Винче“ аутор текста није није повредио обавезу истинитог извештавања. Објављени текст није извештај са догађаја, већ ауторов лични став о изложби. Како је и самом опремом текста јасно назначено да није реч о извештају, већ о есеју, испоштована је одредба Кодекса новинара Србије да се мора направити јасна разлика између чињеница које се преносе и коментара, који дозвољавају аутору да слободно износи своје ставове. Комисији такође нису пружени никакви докази да је аутор текста био присиљен или изложен било каквим притисцима да објави овакав текст, па је Комисија једногласно закључила да Кодекс новинара није прекршен ни по овом основу

Београд, 29.11.2012.                                                              Председавајућа Комисији

                                                                                                        Тамара Скрозза