Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Владо Мареш против дневног листа Вечерње новости

Жалба решена: прекршај кодекса
Владо Мареш
Вечерње новости
Штампано издање и интернет
26.02.2016.

КОМИСИЈИ ЗА ЖАЛБЕ САВЕТА ЗА ШТАМПУ

ЖАЛБА НА ТЕКСТ “ВИШЕ ОД НЕТРПЕЉИВОСТИ” ОБЈАВЉЕН 26. ФЕБРУАРА У ДНЕВНИМ НОВИНАМА “ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ”

ПОДНОСИЛАЦ ЖАЛБЕ: Владо Мареш, члан Комисије

Линк на текст http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:592945-Vise-od-netrpeljivosti

Молим Комисију за жалбе Савета за штампу да процени да ли су текстом ’Више од нетрпељивости’ аутора Ратка Дмитровића, Вечерње Новости прекршиле Кодекс новинара Србије.

По мом мишљењу, у последњем пасусу текста прекршени су члан 1 Поглавља IV и члан 4 Поглавља V, који се односе на одговорност новинара и на новинарску пажњу.

У тачки 1 Поглавља IV каже се ‘Новинарска професија неспојива је са ширењем било које врсте: полних, родних, етничких, расних, социјалних, или верских стереотипа. Предрасуде које новинари приватно имају, не смеју да буду емитоване или објављене ни у каквом контексту, ни отворено, ни прикривено’.

У тачки 4 Поглавља V каже се ‘Новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, измедју осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу’.

Иако је у питању коментар/колумна, у којем аутори слободно износе своје ставове, то свакако не подразумева дискриминацију и ширење мржње према људима друге вере или нације.

Последњи пасус Дмитровићевог текста садржи јасно уочљиву, злослутну и претећу поруку да људи несрпске националности имају да пазе шта ће и где да кажу. У том смислу, наслов је одговарајући. У тексту се осећа више од нетрпељивости према Јеврејима - којима се спочитава наводни "дуг" који имају према Србима, што их обавезује и на одређени начин понашања.

Комисији за жалбе

Одговор Ратка Дмитровића на жалу Владе Мареша

Свака појава може се објаснити и тумачити једино и само у оквиру у којем је регистрована. Извлачење из датог оквира, у овом случају целовитости једне колумне, додавање слободне интерпретације, тумачење шта је неко мислио, отвара могућност примене метода кардинала Ришељеа; „Дајте ми било коју реченицу из било које књиге и послаћу аутора на вешала“.

Подносилац жалбе на моју колумну „Више од нетрпељивости“ Владо Мареш, игнорише 90 одсто текста, из њега извлачи последњу реченицу, чита из ње оно чега тамо нема и на основу тога доноси пресуду. Све остало у тексту подносиоца не интересује а без тога, осталог, не би било ни те наводно спорне реченице. Идемо редом.

Повод за моју колумну је иступ писца Филипа Давида на додели годишње награде Народне библиотеке Србије. Тада се, познато је, Филип Давид „оградио“ од председника Србије, Томислава Николића, због-казао је Давид- политике коју је Николић водио 90-их година.

Само онима који овај догађај посматрају кроз визуру политичког става, прецизније негативног односа према Николићу као политичару, чин Филипа Давида може да буде симпатичан, безазлен, оправдан....Али само у том случају.

За мене је -а ваљда имам право на мишљење- чин Филипа Давида у Народној библиотеци једна од тежих увреда коју је неко последњих година нанео Србији, њеним институцијама, али и Србима као народу. Зашто? Зато што је Николић председник државе Србије, зато што Срби као народ немају другог председника, осим овог који је изабран на тајним, легитимним изборима. И који је, наравно, председник свих грађана Србије. Право на другачије мишљење не подразумева и право на церемонијално омаловажавање председника Србије.

Оно што је Филип Давид урадио према председнику Србије није забележено у савременој Европи. Не може се поштовати функција председника државе а истовремено вређати, омаловажавати човека који је на тој функцији. Функција председника државе није намештај, лустер, тепих у кабинету. Без живог човека, с именом и презименом, функција ништа не значи а не може се поштовати то ништа.

Шта значи оградити се од политике коју је Николић водио деведесетих. Од чега се то Давид оградио? Шта је Николић био деведесетих? Председник Србије? Не. Кључни човек који је доносио одлуке од националног и државног значаја? Не. Господар живота и смрти? Јавна личност пресудног друштвеног ауторитета? Ништа од тога. Шта онда смета Филипу Давиду? То што се Николић, у Скупштини Србије, са снажним изборним легитимитетом-уз све грешке, разуме се- залагао за чврсту, српску политику, за физичку заштиту Срба у Хрватској и Босни, да им се не понови судбина из Другог светског рата. Да ли је то спорно Филипу Давиду. Ако није то, шта је друго. Морају ли сви да воде политику „Београдског круга“ кога је 1990. године основао Филип Давид. Морамо ли сви да мислимо као Филип Давид? Ако не мислимо као он да ли смо аутоматски српски националисти, антисемите, фашисти, нацисти?

Ако је оно што је у Народној библиотеци урадио Филип Давид само критика појединца званог Томислав Николић, ако није антисрбизам, зашто моје подсећање на податак који је сам Филип Давид до сада неколико пута јавно изнео- није критика појединца него нетрпељивост према Јеврејима, као што каже подносилац жалбе, Мареш.

Где ја у тексту, у Вечерњим новостима, спомињем Јевреје и Филипа Давида као Јеврејина? Нигде. Ја анализирам став појединца, понављам, појединца, Мареш тог појединца претвара у колективитет.

Зна ли Мареш, и разни мареши, шта садржајно значи појам антисемитизам, шта у процесу, конотацијама, контекстима? Зна ли уопште нешто о Јеврејима, њиховој историји у Европи, Балкану, Србији? Не зна, није ни чуо, сигуран сам, колико је Јевреја било у јуришним одредима Српске војске у Балканским ратовима (имам њихова имена и фотографије). Да ли је чуо за Станислава Винавера? Он би, Винавер, по критеријумима српских демократа, другосрбијанаца, нунсоваца, данас био етикетиран као српски фашиста. Већег Србина од Винавера, чистокрвног Јеврејина, није било. Зна ли Мареш ко је написао једну од најлепших песама посвећених Србији? Ко је творац синтагме „небеска Србија“? Онај ко све то зна- а моја маленкост, ето, зна- не може да буде против Јевреја. Напротив. Филип Давид је ту потпуно неважан.

Написао бих исто оно што сам написао да је неко друге националности; Бугарин, Италијан, Хрват, Албанац, Мађар, Словенац...са истим детаљем у биографији, омаловажавао и вређао председника Србије. Немам с тим ни најмањи проблем. Држим се грађанског принципа да смо сви исти?

Остављајући на страну новинарство и колумнистичку слободу, на коју могу али нећу да се позовем, имам ли ја као грађанин право да будем увређен кад неко јавно омаловажава председника моје државе? Ако имам, а ваљда имам, логична је додатна дилема; имам ли право да изнесем став о том омаловажавању. Или тај став треба да усклађујем с податком које је националности онај који је омаловажио председника моје државе.

По којој се то семантици, логици, примедба Филипу Давиду претвара у увреду Јеврејима а јавно ниподаштавање Томислава Николића није увреда Србима? Види ли Владо Мареш ,и његови истомишљеници, да су упали у замку коју су мени покушали да наместе.

Поновићу питање; како то да је критика Томислава Николића (кроз ограђивање) критика само Томислава Николића а не и народа из којег Николић потиче, док је критика Филипа Давида аутоматски критика народа из којег Давид потиче?

Београд 21.032016 Ратко Дмитровић

П.С.

Скрећем пажњу члановима Комисије за жалбе да обавезно прочитају ауторски текст нашег чувеног и највећег живог архитекте, Михајла Митровића, објављен поводом случаја у Народној бибнлиотеци, у Политици, од 12. марта ове године. Према критеријуму који у својој жалби успоставља Владо Мареш, очекујем да он, можда још неко из Савета за штампу, хитно поднесу кривичну пријаву против архитекте Митровића и од надлежних институција затраже његово хапшење а све због критике коју је Митровић упутио Филипу Давиду. Још једном, обавезно прочитати.

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Стојан Марковић, Иван Цвејић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза, Марија Кордић, Петар Јеремић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 31.3. 2016. године, већином гласова, доноси


ОДЛУКУ


Текстом “Више од нетрпељивости”, објављеним 26. фебруара 2016. године, у онлајн издању листа, дневни лист “Вечерње новости”

1. прекршио је тачку 1 Одељка IV (Одговорност новинара) Кодекса новинара Србије, по којој новинар мора да се супротстави свима који крше људска права или се залажу за било коју врсу дискриминације, говор мржње и подстицање насиља,

2. прекршио је и тачку 4 Одељка V (Новинарска пажња), по којој новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и да учини све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

Налаже се дневном листу „Вечерње новости“ да ову одлуку објави у свом онлајн издању у року од пет дана од дана достављања одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ


Жалбу Савету за штампу поднео је Владо Мареш, члан Комисије за жалбе, који је сматрао да су одбреде Кодекса новнара о забрани дискриминације прекршене последњим пасусом коментара главног и одговорног уредника Ратка Дмитровића. Он је навео да последњи пасус „садржи јасно уочљиву, злослутну и претећу поруку да људи несрпске националности имају да пазе шта ће и где да кажу“ и да, иако је реч о коментару у којем аутор слободно износи своје ставове, то свакако не подразумева дискриминацију и ширење мржње према људима друге вере или нације“.

У одговору на жалбу, Ратко Дмитровић је навео да је подносилац жалбе игнорисао 90 одсто текста  колумне и извукао само последњу реченицу  из које чита оно чега тамо нема и „на основу тога доноси пресуду“. Он је објаснио да је повод за колумну био иступ писца Филипа Давида на додели годишње награде Народне библиотеке Србије, на којем се „оградио“ од Томислава Николића, председника Србије, због политике коју је водио деведесетих. Такав потез оценио је незабележеним у савременој Европи, истичући да, ако то није „антисрбизам“, него само критика појединца Томислава Николића, зашто његов текст није критика појединца Филипа Давида него нетрпељивост према Јеврејима. „Где ја у тексту спомињем Јевреје и Филипа Давида као Јеврејина? Нигде. Ја анализирам став појединца, понављам, појединца, Мареш тог појединца претвара у колективитет“, каже се, између осталог, у одговору на жалбу.

Чланови Комисије за жалбе оценили су да, без обзира на то што се у тексту нигде не наводи да је Филип Давид Јеврејин, послата му је јасна порука да мора да води рачуна шта говори и како се понаша према српском председнику. Истицањем податка да су Срби Филипа Давида и његову породицу чували и сачували за време Другог светског рата, писцу се указује на то да је нешто дужан Србима (који су му спасили живот) и да због тога мора да пази шта говори. . Аутор колумне идентификује председника Србије са спрским народом (што потврђује и у одговору на жалбу када каже да је реч о једној од тежих увреда коју је неко последњих година нанео Србима као народу) и практично поручује да неко ко није Србин нема право на критику председника, јер тиме показује непоштовање према већинском народу и држави у којој живи.

Због тога је Комисија са осам гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да су „Вечерње новости“ прекршиле Кодекс новинара Србије и наложила листу да одлуку објави.

 

Нови Сад, 31.3.2016.


Председавајући
Стојан Марковић