Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Пиштаљка против дневног листа Курир

Комисија није успела да усагласи одлуку
Владимир Радомировић
Курир
Штампано издање
21.01.2016.

Поштовани,

упућујем вам жалбу на дневни лист „Курир: најутицајније дневне новине на Балкану“ због текстова објављених 21. јануара, 22. јануара и 6. фебруара 2016. године.

Овим чланцима, уредништво „Курира“ и новинари тог листа прекршили су неколико одредаба Кодекса новинара Србије:

- нису тачно и благовремено известили о догађајима од интереса за јавност (глава I, став 1)

- одложили су објављивање битних информација (глава II, став 1)

- плагирали су туђе информације (глава IV, став 2) и

- нису навели извор информације (глава IX, став 1)

„Пиштаљка“ је 30. марта 2015. године објавила текст под насловом „Председник општине Земун се обогатио за пола године“, о чињеници да се имовина функционера Српске напредне странке Дејана Матића драстично увећала за врло кратко време на функцији. Информација о објављеном тексту одмах је електронском поштом послата већини редакцији, укључујући и „Курир“ (доказ у прилогу), а вест је истог дана пренела агенција ФоНет (у прилогу).

Десет месеци касније (!) „Курир“ у броју од четвртка, 21. јануара 2016. године на насловној страни и странама 2 и 3 под опремом „А ви како сте? Вучићев шофер за шест месеци постао милионер!“ и „Вучићев шофер за шест месеци купио две куће и хектаре земље“, објављује текст који је у свему преписан чланак „Пиштаљке“ од 30. марта 2015. године. Чак је и „Куриров“ наслов готово идентичан „Пиштаљкином“.

Истог дана (21. јануара) главни и одговорни уредник „Пиштаљке“ Владимир Радомировић у директном контакту тражи од главног уредника „Курира“ Ратка Фемића да објави исправку и извињење због очигледног плагијата. У наредном броју, 22. јануара, у тексту под насловом „Истрага о богатству Вучићевог шофера!“, „Курир“ наводи да је „Пиштаљка“ писала о имовини председника општине Земун, али не објављује исправку и извињење.

Радомировић поново, овог пута имејлом, 28. јануара тражи од главног уредника „Курира“ Фемића да објави исправку и извињење, али се он и „Курир“ поново оглушују о захтев да поступе у складу за Кодексом новинара Србије.

Да „Курир: најутицајније дневне новине на Балкану“ свесно и намерно крши етичке норме присвајајући туђа истраживања, јасно је показано у броју од 6. фебруара, у којем „Курир“ поново тврди да је први „обелоданио имовинску карту“ Дејана Матића.

Стога Комисији за жалбе Савета за штампу предлажем да одлучи да је „Курир“ прекршио наведене одредбе Кодекса новинара Србије. Такође, предлажем Комисији за жалбе да од „Курира“ затражи одговор на питање зашто је и по чијем налогу од својих читалаца пуних десет месеци крио податак о наглом увећању имовине Дејана Матића.

Савет за штампу

Комисији за жалбе

Одговор на тужбу Владимира Радомировића, уредника портала Пиштаљка

Поштовани чланови Комисије,

Тужбу Владимира Радомировића, уредника портала Пиштаљка коју је поднео против Курира, у потпуности треба одбацити као неосновану.

1. Радоморивић се жали да Курир није благовремено известио о догађајима од интереса јавности (глава I, став 1) и да је наш лист одложио објављивање битних информација (глава II, став 1).

Као одговорни уредник Курира, немам намеру да Владимиру Радомировићу, уреднику једног портала, полажем рачуне о уређивачкој политици најтиражнијег дневног листа у земљи. Да је господин Радоморивић поднео жалбу као члан Комисије за жалбе, на шта је имао право, његово питање бих сматрала умесним. Он то, међутим, није учинио, већ је жалбу поднео као уредник портала, што морам да кажем, сматрам врхунским безобразлуком и дрским мешањем у пословање листа који уређујем.

Ипак, из поштовања према Савету за штампу, вољна сам да објасним зашто је информација о имовинској карти бившег Вучићевог возача и бившег председника општине Земун, објављена тек 21. јануара 2016. године.

Наиме, тих дана је интернетом кружило потресно писмо младе жене, блогерке Миљане Барјактаревић, упућено премијеру Србије Александру Вучићу у којем она објашњава своје разлоге зашто је решила да напусти земљу. Како је то био данима најчитанији и најшерованији текст на интернету, тражила сам начин како да у стилу Курира обрадимо тему "одлива мозгова". Дала сам налог новинарима да нађу најфлагрантнији пример какви људи у Србији успевају, како би се видело шта је мотив, зашто се људи одлучују да одлазе из земље. Новинарка је на интернету, ако се не варам, на сајту Земунских новина, нашла причу о Матићу и од тога смо кренули. Како би текст и насловна страна били прилагођени концепту таблоида као што је Курир, осмислила сам да тема буде обрађена из делова. Да један део буде потресно писмо блогерке, један текст у тексту подаци о исељавању образованих људи из Србије, трећи део да да још неколико примера људи који захваљујући странци добро живе, а да се у основном тексту само обради прича о Вучићевом возачу и његовом муњевитом богаћењу, како би читаоцима прича била питка и пријемчива, а не сувопарна. Да сам уредник у Данасу или у Блицу, текст бих вероватно уредила на класичан начин, али будући да уређујем Курир, јасно је зашто сам се определила за овакав приступ. Дакле, тако је настао текст, и зато је објављен у тренутку у којем је објављен.

Дакле, нема ни говора о одлагању објављивања битних информација, како у својој жалби тврди господин Радоморивић.

Узгред буди речено, информације о Вучићевом возачу истог дана када и Пиштаљка (30. марта 2015. године), пренео је једино још сајт Телепромтпер. Ову причу објавиле су још једино Земунске новине и то тек 8. јуна 2015 године и сајт Опозиционар 12. јуна 2015. године, али Радоморовић њих није тужио за кршење Кодекса. На крају да додам, од штампаних медија, једино је Курир објавио овај текст. Те информације није објавио ни дневни лист Политика, ни Вечерње новости, ни Информер, ни Ало, ни Блиц, који дакле, ако се држимо аргументације господина Радоморивића, ево већ пуних годину дана, свакодневно, крше Кодекс новинара, али их он, међутим, није тужио.

2. Радоморивић, даље, у својој жалби тврди да је Курир прекршио Кодекс новинара "плагирајући туђе информације" (глава IV, став 2), што такође није тачно.

Као што сам већ рекла, основну информацију новинарка је нашла на сајту Земунских новина и то је била полазна тачка. Погледала је имовинску карту Дејана Матића, што су јавно доступни подаци на сајту Агенције за приватизацију, анализирала податке и направила свој ауторски текст. Текстови Пиштаљке и Курира ни у чему не личе један на други, осим што баратају истим информацијама, јер су подаци преузети са истог извора.

Да нема ни говора о плагирању, за шта нас оптужује господин Радоморивић, показује и то што смо основну информацију допунили и својим саговорницима који су покушали да објасне овај феномен (како се неко обогати у Србији за 6 месеци) и да укажу на могуће последице. У тексту су, наиме, наведене и изјаве аналитичара Ђорђа Вукадиновића и председника Коалиције за надзор јавних финансија Драгана Добрашиновића, који су за овај случај релевантни саговорници. У шини изнад текста, додата је и изјава Андријана Лемута, бившег студентског активисте који објашњава зашто млади не виде перспективу у Србији, као и вест који образовани људи најчешће одлазе из Србије (у питању су лекари). Да се не понављам, то је све једна целина, дакле нема ни говора о плагирању.

Радоморовић чак тврди да је Курир у плагирању отишао толико далеко да смо чак, наводно, преписали и наслов. На то могу да кажем да господин Радоморовић има или озбиљан проблем са видом, или проблем са карактером, јер наслови на његовом сајту и у Куриру ни приближно нису исти.

Конкретно: На сајту Пиштаљке наслов је "Председник општине Земун се обогатио за пола године", док је на насловној страни Курира наслов "Вучићев кофер за шест месеци постао милионер", а на самом тексту наслов гласи "Вучићев шофер за шест месеци купио две куће и хектаре земље".

3. Што се тиче притужбе господина Радоморивића да нисмо објавили извор са којег смо преузели основну информацију, ту је, на жалост у праву. Управо зато, одмах након што је упутио (прилично дрску) поруку главном уреднику Ратку Фемићу, ја сам га лично позвала и извинила му се због грешке која је заиста била ненамерна, објаснила му како је до тога дошло (да је новинарка видела текст на Земунским новинама). Током разговора, извинила сам му се неколико пута, заиста врло искрено, јер нам се на жалост, немаром, већ једном десило да текст са Пиштаљке не буде потписан, и то му сама нагласила. Рачунала сам на његову колегијалност и лепо васпитање, те му предочила да ћемо већ сутрадан, у наставку текста, објавити принтскрин Пиштаљке и напоменути да су они већ о томе писали пре Курира. Уз слику стоји и потпис: "Већ га истраживали... Питање Матићеве имовине покренуо сајт Пиштаљка у марту 2015.".

То смо и урадили, и као одговорни уредник проценила сам да је то довољно, да нема разлога да се и писмено извињавам Радоморивићу и да се преко мере посипам пепелом. Сматрам да је Курир испао коректан.

Радоморивћ, међутим, није. У самој тужби против Курира, он је написао врло дрску лаж (извињавам се, немам блажи израз) да смо се 6. фебруара "похвалили" да смо ми први писали о Дејану Матићу. То је асполутна неистина (погледајте принт скрин бр. 4) Нигде у тексту, али ни на једном једином месту не пише да је Курир о њему први писао. Пиће једино да је Матић поднео оставку после две недеље од како је Курир објавио текст о њему. Дакле, ниједном речју нисмо рекли да смо први о томе писали, већ да је остао без функције због нашег текста. А то су чињенице.

На крају, пошто је господин Радоморивић дао себи за право да тражи од мене објашњење по чијем налогу нисам раније објавила текст о Вучићевом возачу, и ја ћу свој одговор завршити питањем.

Тражим од господина Радоморивића да објасни по чијем је налогу и зашто тек сад, два месеца након објављивања спорног текста, упутио Комисији за жалбе тужбу против Курира, зашто то није урадио раније, већ тек после фебруарске седнице на којој је лист Политика осуђен за кршење Кодекса, а на чијем је челу Љиљана Смајловић, председница УНС чији је он представник у Савету за штампу.

С поштовањем

Марија Кордић

Одговорни уредник Курира

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Стојан Марковић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић, Златко Чобовић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 31.3.2016. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је „Курир” прекршио Кодекс новинара Србије објављивањем текстова “Вучићев шофер за шест месеци постао милионер”, “Истрага о богатству Вучићевог шофера”  и “Вучићев шофер поднео оставку у Земуну”, 21 и 22. јануара и 6. фебруара 2016. године „За“ одлуку да је Кодекс није прекршен гласало је шест чланова Комисије, док су два члана била “против”, тако да за одлуку није било потребне већине од осам гласова.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ


Жалбу Савету за штампу поднео је главни и одговорни уредник портала “Пиштаљка” Владимир Радомировић, сматрајући да је објављивањем спорних текстова “Курир” прекршио неколико одредби Кодекса новинара Србије, јер нису тачно и благовремено известили о догађајима од интереса за јавност, одложили су објављивање битних информација, плагирали су туђе информације и нису навели извор информација. Он је навео да је текст о председнику општине Земун, чија се имовина драстично увећала за шест месеци, објавио 30, марта прошле године, да би “Курир” исти текст, “преписан чланак ‘Пиштаљке’ објавио девет месеци касније, не наводећи извор.

У одговору на жалбу, одговорна уредница “Курира” Марија Кордић навела је, између осталог, да је одлука о томе када ће се нешто објавити ствар уређивачке политике, те да такво питање уредника једног портала сматра врхунским безобразлуком и дрским мешањем у пословање листа” који уређује. Она је објаснила да је новинарка “Курира” причу о председнику општине Земун пронашла у “Земунским новинама”, а текст написала на основу информација о имовинском стању доступних на сајту Агенције за борбу против корупције, анализирала их и направила свој ауторски текст. Одговорна уредница је признала да је примедба да нису навели извор из којег су преузели основну информацију тачна, али да се и лично због тога извинила уреднику “Пиштаљке”, као и да је наредног дана “Курир” навео да је “Пиштаљка” већ писала о овом случају.

Већина чланова Комисије оценила је да прекршаја Кодекса није било, јер је “Курир”, одмах након реаговања “Пиштаљке”, објавио да је тај портал раније истраживао исту тему, а уредници су се извинили уреднику портала. По њиховом мишљењу, у овом случају није реч ни о дословном преписивању текста, већ је преузета тема којом се “Пиштаљка” бавила. Иста тема обрађена је на нешто другачији начин, тачније употребљени су и подаци до којих је дошла “Пиштаљка”, али су позвани и други саговорници.

Два члана Комисије сматрала су да је Кодекс новинара прекршен, јер је “Курир” једноставно ископирао податке до којих је “Пиштаљка” дошла новинарским истраживањем, а да није ни поменут извор из којег су подаци преузети. Каснија комуникација међу уредницима није ни од каквог значаја за утврђивање повреде Кодекса, тим пре што портал “Пиштаљка” није први пут у ситуацији да му други медији неовлашћено преузимају чланке.

Како је, према Статуту Савета за штампу и Пословнику о раду Комисије за жалбе потребно да се „за“ сваку одлуку изјасни осам чланова Комисије, одлука у овом случају није донета, јер је шест чланова Комисије гласало за то да „Курир“ није прекршио Кодекс новинара Србије, а два члана да јесте.

 

Нови Сад, 31.3.2016.                                                                                     

Председавајући
Стојан Марковић