Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Славиша Лекић против дневног листа Политика I

Комисија није успела да усагласи одлуку
Славиша Лекић
Политика
Интернет
06.12.2015.

У тексту "Портрет без рама: Мицин таја", писаном у маниру најгорег таблоида, аутор Бојан Билбија је између осталог констатовао:

"Лекић тврди да већ скоро две деценије има 37 година, јер је време за њега стало 1996, кад је био муж познате новинарке и касније уреднице РТС-а Бојане Лекић."

Како никад и нигде нисам изрекао будалаштину да већ скоро две деценије имам 37 година "јер је време за мене стало 1996, кад сам био муж познате новинарке и касније уреднице РТС-а Бојане Лекић" сматрам да су аутор и "Политика" прекршили тачку 1 Одељка I (ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА) Кодекса новинара Србије о обавеза новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије и тачку 5 истог Одељка која гласи: "Са новинарством су неспојиви објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина, као и измишљених писама или писама чији аутор није познат или његов идентитет није проверљив."

Срдачан поздрав,

Славиша Лекић

Одговор на жалбу С. Лекића Савету за штампу

У тексту „Проблем са човеком који нема проблема са својом прошлошћу“, ауторке Тамаре Скроззе, објављеном у недељнику Време (бр. 1290, од 24.09.2015.), Славиша Лекић је изјавио: „Ја већ 19 година имам 37 година. Од 1996. одбијам да бројим даље од 37. године“.

Из наведеног цитата је очигледно да С. Лекић јесте изјавио „будалаштину“ како већ скоро две деценије има 37 година, јер 19 година и јесу скоро две деценије. Истинитост извештавања није нигде повређена у тексту „Мицин таја“, јер он то јесте изјавио, као што су истините и све друге чињенице наведене у овом тексту. Такође је истинито је да је он 1996. био муж Бојане Лекић, новинарке и касније уреднице РТС-а.

С обзиром на то да је у мом тексту била реч о парафразирању, а не о цитирању, и да текст припада жанру коментара, знаци навода нису били неопходни, а парафразирани делови јасно су одвојени зарезима од коментаторског дела. То се види и у првом пасусу текста, где се такође парафразирају Лекићеве речи без наводника. Да је била реч о прецизном цитату, а не о парафразирању, били би употребљени наводници, као што се може видети у другом пасусу текста.

У мом тексту ни на који начин није прекршена обавеза новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије – имајући у виду да су све чињенице тачне, проверене из више извора и неспорне.

Исто тако, и из истог разлога, неоснована је тврња да је прекршена тачка Кодекса која гласи: „Са новинарством су неспојиви објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина, као и измишљених писама или писама чији аутор није познат или његов идентитет није проверљив“, јер у тексту нема ни једне гласине, оптужбе, клевете, измишљотине и писама непознатих аутора.

На крају, разочаран изостанком праве новинарске полемике са Лекићем, могу да констатујем да је неодговорна и нетачна његова тврдња да је текст „Мицин таја“ писан „у маниру најгорег таблоида“. Јер, да јесте, онда га у тексту који му се толико не свиђа, не бих назвао врхунским новинаром, већ макар – бившом првом дамом српског новинарства. Мада, с обзиром на то да већ има много више од 37 година, може да прође и као тужи-баба.

С поштовањем,

Бојан Билбија, новинар „Политике“

10.03.16.

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Стојан Марковић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић, Марија Кордић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 31.3.2016. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је „Политика “, објављивањем текста “Портрет без рама: Мицин таја”, 6. децембра 2015. године, прекршила одредбе Кодекса новинара Србије. „За“ одлуку да Кодекс није прекршен гласало је седам чланова Комисије, један је био “против”, а два “уздржана”, тако да за одлуку није било потребне већине од осам гласова.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ


Славиша Лекић је поднео жалбу Савету за штампу јер је, аутор спорног текста, између осталог, констатовао: “Лекић тврди да већ скоро две деценије има 37 година, јер је време за њега стало 1996. године, кад је био муж познате новинарке и касније уреднице РТС-а Бојане Лекић”. Лекић тврди да никад и нигде није изрекао такву “будалаштину”, те сматра да су због тога повређене две одредбе Кодекса новинара из поглавља Истинитост извештавања.

У одговору на жалбу, аутор текста Бојан Билбија навео да је Лекић у тексту који је септембра 2015. године објављен у „Времену“ рекао „Ја већ 19 година имам 37 година. Од 1996. године одбијам да бројим даље од 37. године“, тако да истинитост извештавања није повређена ни овим ни било чим другим, јер су све наведене чињенице истините. „С обзиром на то да је у мом тексту била реч о парафразирању, а не о цитирању, и да текст припада жанру коментара, знаци навода нису били неопходни, а парафразирани делови јасно су одвојени зарезима од коментаторског дела“, истиче се, између осталог, у одговору на жалбу.

Већина чланова Комисија оценила је да Кодекс новинара није прекршен, односно да текст не садржи нетачне податке. Будући да је реч о коментару, односно о тексту који дозвољава слободније изражавање, аутор је парафразирао Лекића, користећи изјаву коју је заиста дао. Они су оценили и да ништа у тексту није увредљиво по подносиоца жалбе, те да се не чини да је аутор имао такву намеру. Подносилац жалбе имао је право да, уколико сматра да је оно што је рекао нетачно пренето, односно интерпретирано, затражи од „Политике“ објављивање одговора, односно реаговања, што није урадио.

Један члан Комисије сматрао је да Кодекс јесте прекршен, јер је коментар увредљив за Лекића. Исти став имала су и два члана Комисије која су била уздржана, тврдећи да у тексту, иситина, нема нетачних информација, али да је Славиша Лекић, као неко ко има дугу и успешну новинарску каријеру,  могао бити повређен тиме што се, између редова, сугерише да је познат само као бивши муж Бојане Лекић.

Како је, према Статуту Савета за штампу и Пословнику о раду Комисије за жалбе потребно да се „за“ сваку одлуку изјасни осам чланова Комисије, одлука у овом случају није донета, јер је седам чланова Комисије гласало за то да „Политика“ није прекршила Кодекс новинара Србије.

 

Нови Сад, 31.3.2016.

Председавајући
Стојан Марковић