Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Аутономни женски центар против листа Блиц

Жалба решена: прекршај кодекса
Аутономни женски центар
Блиц
Штампано издање и интернет
14.02.2016.

Комплетна жалба у прилогу

Ортачко адвокатско друштво СТОЈКОВИЋ

ул. Његошева 28а, Београд

тел. +381 11 2436 295, факс +381 11 3445 165

_______________________________________________________________________________

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе Савета за штампу

ОДГОВОР НА ЖАЛБУ

Пуномоћник издавачког друштва „Ringier Axel Springer“ doo, из Београда, ул. Жоржа Клемансоа бр. 19, по уредном пуномоћју које доставља у прилогу /1, благовремено се изјашњава на наводе подносиоца жалбе Аутономног женског центра поводом чланка објављеног у дневном листу „Блиц“ дана 14.02.2016. године под насловом „Жене убице на Балкану“ .

I Подносилац жалбе није активно легитимисано лице за подношење ове жалбе.

Подносилац жалбе није активно легитимисано лице у складу са Правилником о раду Комисије за жалбе.

Чланом 3. Пословника о раду Комисије за жалбе јасно је прописано које услове мора да испуњава жалба да би се по њој могло поступати и између осталог таксативно је наведено која лица су овлашћена да исту поднесу:

„ Да је жалба поднета од стране лица оштећеног објављеним садржајем, и то непосредно, односно преко заступника или преко пуномоћника тог лица, или да је жалба поднета од стране било ког члана Комисије, у ком случају се члан Комисије које је поднео жалбу изузима из поступка одлучивања по тој жалби. Ако се жалба односи на одређену групу лица или објављени садржај повређује права одређене групе лица, жалбу може поднети и организација која се бави заштитом људских права. Ако се објављени садржај односи на малолетну особу, да је жалбу поднео родитељ или други старалац као законски заступник малолетника, или да су родитељи дали писану сагласност трећем лицу да поднесе жалбу у име малолетника. “

Такође, будући да се подносилац жалбе као невладина организација сама декларише и дефинише као „феминистичка група жена“ чији принципи почивају на на феминистичким, оне немају слободу да говоре у име свих жена и не могу заступати права оних које категорично не подржавају феминистичке теорије и принципе.

Имајући у виду да се предметни текст не односи на подносиоца жалбе, нити подносилац жалбе спада ни у једну од категорија овлашћених лица у смислу горе цитираног члана, молимо Савет да ову жалбу одбаци као неосновану.

II Опреза ради, истичемо да је текст од 14.01.2016. објављен у потпуности у складу са Кодексом новинара Србије.

Објављени текст од 14.01.2016. године у дневном листу „Блиц“ под насловом „ Жене убице на Балкану“ , објављен је са дужном новинарском пажњом у складу са Кодексом новинара Србије. Aутор спорног текста, Ања Аджић је предметне информације само пренела веродостојно и потпуно, уз законом обавезну претходну проверу. Заиста није јасно по ком основу је подносилац жалбе поднео ову жалбу. Не само да није активно легитимисано лице за подношење исте, већ су жалбени разлози на којима заснива своје тврње крајње неразумљиви и неосновани. Предметни текст прате искључиво објективне и истините чињенице које су се догодиле као такве без присуства икаквог обележја дискриминације или мизогиније како подносилац жалбе у својој жалби неоправдано наводи. Из самог спорног текста је јасно видљива намера новинара да само истинито, објективно и потпуно информише јавност о једној надасве значајној теми која има карактер једног друштвено социјалног феномена. Поред ових чињеница, напомињемо Комисији за жалбу да низ других медија такође неретко извештава јавност о темама које прате и овај предметни текст, јер је несумњиво реч о информацијама које одликује једна актуелна садржина о којој јавност засигурно има оправдан интерес да буде заинтересована и обавештена.

IV Oбјављене информације у спорном тексту од 14.01.2016. године су

објављене у складу са одредбама члана 9. Закона о јавном информисању

и медијима.

Информације објављене у дневном листу „Блиц“ у тексту од 14.01.2016. године су објављене са дужном новинарском пажњом која је прокламована Законом о јавном информисању и медијима. Такође, предметне информације су пре самог објављивања у потпуности проверене и затим веродостојно пренете у медију.

На овај начин, аутор текста Ања Аджић је поступила и у складу са обавезом предвиђеном чланом 9. Закона о јавном информисању и медијима јер је информације добијене од својих извора потврдила и код извора у самом Министарству унутрашњих послова. На тај начин, предметне информације су потврђене од стране надлежног државног органа, из чега произилази да је и пажња новинара била примерена датим околностима. Аутор текста је врло јасно и недвосмислено пренела које од поменутих жена у самом тексту су осуђене за наведена кривична дела, као и пресуде и садржину истих, самих државних органа, судова који су их донели. У складу са наведеним, неосновани су жалбени наводи подносиоца ове жалбе у погледу покушаја да аутора спорног текста учине одговорном за кршење претпоставке невиности коју јасно, није учинила, сходно одредбама члана 73. Закона о јавном информисању и медијима. Поред тога, колектив Аутономног женског центра као подносиоца жалбе нема право да се позива на кршење претпоставке невиности јер није активно легитимисан у овом поступку у смислу одредаба члана 112. Закона о јавном информисању и медијима, у вези са чланом 73. Закона о јавном информисању и медијима.

III Новинари имају право да објаве своје мишљење и вредносне судове у

складу са Законом о јавном информисању.

Сходно одредбама члана 4. ставa 1. Закона о јавном информисању и медијима, јавно информисање је слободно и не подлеже цензури. С обзиром да само мишљење потиче и од једног од наших уважених и реномираних стручњака психолога за поменуту тему др. Небојше Јовановића, које је аутор текста Ања Аджић и верно пренела у складу са законом, исто је утемељено, односно новинари имају право да мисле на овај начин, с обзиром на чињенице које одликују саму тему.

• На овом становишту стоји и Европски суд за људска права према којем „чињенице и вредносни судови морају пажљиво разликовати јер се постојање првих може доказати, док тачност других не подлеже доказивању“ (Case of Ligens v. Austria), као и да „изрази које је подносилац представке употребио не могу а да се не тумаче као вредносни суд, чија веродостојност не подлеже доказу. Такви вредносни судови могу бити претерани у недостатку чињеничне основе“ (Пресуда Бодрожић против Србије, параграф 39).

Новинари не само да имају право на објављивање свог вредносног суда и мишљења у складу са националним и међународним законским стандардима, већ подносилац жалбе нема законско право, нити има основа да једном медију забрани објављивање сопственог мишљења јер није активно легитимисано лице у овом поступку и поменуто мишљење га не може на било који начин повредити. Подносиоцу жалбе спорни чланак може само да се лично не допада, али то свакако не представља оправдан разлог, нити законски основ за подношење ове жалбе.

У складу са горе наведеним, јасно је да објављеним текстом од дана 14.01.2016. године није прекршен Кодекс новинара Србије, нити Закон о јавном информисању и медијима, стога предлажемо да Комисија за жалбе Савета за штампу одбије жалбу предлагача као неосновану и тиме спречи неоправдано кршење права на слободу изражавања новинара и вршење недозвољеног притиска на исте у складу са ставом II Кодекса новинара Србије.

У Београду

24.02.2016.

„Ringier Axel Springer“ доо

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу И чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Стојан Марковић, Иван Цвејић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза, Марија Кордић, Петар Јеремић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 31.3. 2016. године, већином гласова, доноси


ОДЛУКУ


Текстом “Жене убице на Балкану: ређе убијају од мушкараца, али су њихови злочини монструознији”, објављеним 14. фебруара 2016. године, у штампаном и онлајн издању, дневни лист “Блиц”

1. прекршио је тачку 1 Одељка I (Истинитост извештавања) Кодекса новинара Србије, по којој је обавеза новинар да тачно, објективно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да зна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије,

2. прекршио је и тачку 3 Одељка V (Новинарска пажња), по којој је прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи:

Налаже се дневном листу „Блиц“ да ову одлуку објави у свом штампаном и онлајн издању у року од пет дана од дана достављања одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ


Жалбу Савету за штампу поднео је Аутономни женски центар, верујући да је текстом и његовом опремом прекршено више тачака Кодекса новинара Србије. Како је наведено у жалби, већ наслов не одговара садржају текста, јер је и психолог који је саговорник „Блица“ навео да нема много разлике између убистава које чине жене и оних када су убице мушкарци. Текст, истиче се, доноси преглед убистава које су починиле жене у последњих 11 година, а да притом не даје никакво поређење са убиствима која су починили мушкарци, чиме су и прећутане чињенице које могу битно да утичу на став јавности. У жалби је истакнуто и да је јасна намера ауторке текста и уредништва „Блица“ да се жене деградирају и дискриминишу, те су прекршене и одредбе Кодекса које се односе на забрану дискриминације. Такође, подносилац жалбе је навео да је прекршена и претпоставка невисности јер неке од жена о којима се пише нису осуђене, већ само осумњичене, као и да је Кодекс прекршен и употребом сексистичких фраза, попут „нежнији пол“.

У одговору на жалбу, адвокат листа „Блиц“ је најпре оспорио право невладине организације која се, како твди, „сама декларише као феминистичка група жена“, да поднесе жалбу, јер  нема слободу да говори у име свих жена и не може заступати права оних које не подржавају феминистичке теорије. Текст је, иначе, објављен у складу са Кодексом новинара и Законом о јавном информисању, јер је аутрка текста све податке из текста веродостојно пренела,уз претходну проверу у Министарству унутрашњих послова. Адвокат је навео и да новинари имају право да у складу са Законом објаве своје мишљење и вредносне судове.

Чланови Комисије нису прихватили тврдњу да Аутономни женски центар није овлашћен да поднесе жалбу, јер се феминистичке групе управо баве женским правима, без обзира да ли је свака жена поменута у тексту појединачно феминисткиња или није. Већина чланова Комисије оценила је да теза из наслова нема потврду у тексту, односно да се из доступних података не може закључити да жене убијају „ређе, а монструозније“, тим пре што у тексту не постоје никакви подаци о томе колико често и на који начин убијају мушкарци. По оцени чланова Комисије, текст није написан са дужном новинарском пажњом, подаци су углавном из неименованих извора и, чини се, насумично су изабрани.

Комисија није успела да усагласи ставове о прекршајима осталих одредби на које је подносилац жалбе указао, пре свега кад је реч о„мизогиној намери“, коју подносилац жалбе препознаје у овако обрађеној теми. Комисија није нашла ни довољно елемената за прекршај одредбе о обавези поштовања претпоставке невиности.

Због свега, тога, Комисија је са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да се прекршене одредбе које се односе на истинитост извештавања и новинарску пажњу и наложила „Блицу“ да ову одлуку објави.

 

Нови Сад, 31.3.2016.                                                                                  

Председавајући
Стојан Марковић