Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Љиљана Милицановић против дневног листа Блиц

Жалба решена: прекршај кодекса
Љиљана Милицановић
Блиц
Штампано издање и интернет
12.01.2016.

Комплетна жалба у прилогу

Ортачко адвокатско друштво СТОЈКОВИЋ

ул. Његошева 28а, Београд

тел. +381 11 2436 295, факс +381 11 3445 165

_____________________________________________________________________

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе Савета за штампу

ОДГОВОР НА ЖАЛБУ

Пуномоћник издавачког друштва „Ringier Axel Springer“ doo, из Београда, ул. Жоржа Клемансоа бр. 19, по уредном пуномоћју које доставља у прилогу /1, благовремено се изјашњава на наводе подносиоца жалбе г-ђе Љиљане Милицановић.

I Жалба је неоснована у складу са чланом 3. Пословника о раду

Комисије за жалбу, стога молимо Комисију за жалбе Савета за штампу

да исту одбаци.

Предметна жалба није основана, у складу са чланом 3. Пословника о раду Комисије за жалбе Савета за штампу, у коме се наводи да се поднета жалба мора односити на садржај који је објављен у медијима у штампаном и електронском издању. Један од спорних текстова поводом ког је ова жалба поднета није никада био објављен у медију „Блиц“. Реч је како тврди подносилац жалбе, о наведеном тексту од 18.01.2016. године под насловом „Председниче, зашто сте лопову смањили казну“. Г-ђа Милицановић у својој поднетој жалби такође није доставила штампани приказ као доказ, о постојању спорног текста на коме заснива своје жалбене разлоге, већ само штампани приказ текста од 12.01.2016. године, објављеног под насловом „Бони и Клајд из Неготина.“

II Подносилац жалбе није активно легитимисано лице за подношење ове жалбе.

Подносилац жалбе није активно легитимисано лице у складу са Правилником о раду Комисије за жалбе. У предметној жалби није на адекватан начин означено име и презиме подносиоца и његови лични подаци, који су Пословником о раду Комисије за жалбе строго прописани као обавезни, а то су: адреса за пријем поште, односно електронска адреса као услови за поступање по истој према Правилнику о раду Комисије за жалбе у члану 3.

Такође, чланом 3. Пословника о раду Комисије за жалбе јасно је прописано које услове мора да испуњава жалба да би се по њој могло поступати, те је између осталог таксативно наведено која лица су овлашћена да исту поднесу:

„да је жалба поднета од стране лица оштећеног објављеним садржајем, и то непосредно, односно преко заступника или преко пуномоћника тог лица, или да је жалба поднета од стране било ког члана Комисије, у ком случају се члан Комисије које је поднео жалбу изузима из поступка одлучивања по тој жалби. Ако се жалба односи на одређену групу лица или објављени садржај повређује права одређене групе лица, жалбу може поднети и организација која се бави заштитом људских права. Ако се објављени садржај односи на малолетну особу, да је жалбу поднео родитељ или други старалац као законски заступник малолетника, или да су родитељи дали писану сагласност трећем лицу да поднесе жалбу у име малолетника.“

Имајући у виду да се предметни текст не односи на подносиоца жалбе, нити подносилац жалбе спада ни у једну од категорија овлашћених лица у смислу горе цитираног члана, нити су експлицитно означени његово име, презиме, нити адресе за пријем поште и писмена у самој жалби, молимо Савет да ову жалбу одбаци као неуредну.

III Опреза ради, истичемо да је текст од 12.01.2016. године, објављен под насловом „Бони и Клајд из Неготина“ објављен у складу са Кодексом новинара Србије.

Објављени текст од 12.01.2016. године у дневном листу „Блиц“ под насловом „Бони и Клајд из Неготина“, објављен је са дужном новинарском пажњом у складу са Кодексом новинара Србије. Aутори спорног текста су предметне информације пренели веродостојно и потпуно, уз законом обавезну претходну проверу. Напомињемо Комисији за жалбе Савета за штампу да у складу са ставом IV Кодекса новинара Србије, новинар није дужан да открије свој извор информације, већ је дужан да поштује његов захтев за анонимношћу што је у овом случају и учинио.

IV Oбјављене информације у спорном тексту од 12.01.2016. године су

објављене у складу са одредбама члана 9. Закона о јавном информисању

и медијима.

Информације објављене у дневном листу „Блиц“ у тексту од 12.01.2016. године су објављене са дужном новинарском пажњом која је прокламована Законом о јавном информисању и медијима. Такође, предметне информације су пре самог објављивања у потпуности проверене и затим веродостојно пренете у медију.

На овај начин, аутори текста су поступили и у складу са обавезом предвиђеном чланом 9. Закона о јавном информисању и медијима јер су информације добијене од својих извора потврдили и код извора у самом Министарству унутрашњих послова. На тај начин, предметне информације су потврђене од стране надлежног државног органа, из чега произилази да је и пажња новинара била примерена датим околностима. Самом том чињеницом, дневни лист „Блиц“ не може бити одговоран по законском основу у складу са одредбама члана 116. Закона о јавном информисању и медијима.

IV Поменути текст објављен 12.01.2016. године у медију „Блиц“ садржи информације о којима јавност има оправдани интерес да буде обавештена.

Објављене информације у једнином објављеном тексту од 12.01.2016. године у дневном листу „Блиц“ су информације о којима јавност има оправдан интерес да зна, с обзиром на чињеницу да је реч о утицајној личности, супругу г-ђе Милицановић која је поднела ову жалбу, Драгану Милицановићу и његовом повлашћеном положају и злоупотреби истог. Јавност је дужна да зна да господин Милицановић који је извршио низ кривичних дела осуђен на три године затвора, злоупотребљава свој положај и избегава издржавање кривичне казне на коју је осуђен, што га чини повлашћеним у односу на остала осуђена лица у Републици Србији која се налазе у истој или сличној ситуацији.

Кодексом новинара Србије у ставу I прописана је дужност новинара да јавност обавештавају о информацијама и догађајима за које јавност има оправдан интерес да зна :

„ Обавеза је новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије. “

Такође, чланом 5. Закона о јавном информисању и медијима, прописано је :

„Путем медија објављују се информације, идеје и мишљења о појавама, догађајима и личностима о којима јавност има оправдан интерес да зна, без обзира на начин на који су прибављене информације, у складу са одредбама овог закона.

Свако има право да истинито, потпуно и благовремено буде обавештен о питањима од јавног значаја и средства јавног обавештавања су дужна да то право поштују.“

Имајући у виду да је реч о информацијама за које постоји оправдан интерес јавности да за њих зна, као и постојање чињенице да је објављивање таквих информација не само право, већ и дужност новинара, сматрамо да је жалба подносиоца неоснована, те да је као такву треба и одбити.

У складу са горе наведеним, објављеним текстом од 12.01.2016. године није прекршен Кодекс новинара Србије, нити Закон о јавном информисању и медијима, стога предлажемо да Комисија за жалбе Савета за штампу одбије жалбу предлагача као неосновану и тиме спречи неоправдано кршење права на слободу изражавања новинара и вршење недозвољеног притиска на исте у складу са ставом II Кодекса новинара Србије. Такође, и право грађана Републике Србије да буду обавештени о информацијама од значаја за јавност.

“Ringier Axel Springer” doo

У Београду,

22.02.2016.

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Невена Кривокапић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скрозза, Марија Кордић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 26.2. 2016. године, већином гласова доноси


ОДЛУКУ


Текстом “Бони И Клајд из Неготина – брачни пар се шегачи са државом”, објављеним 12. јануара 2016. у штампаном и онлајн издању и текстом “Председниче, зашто сте лопову смањили казну”, објављеним 18. јануара 2016. у штампаном издању, дневни лист “Блиц”

1. прекршио је тачке 2. и 4.  Одељка I (Истинитост извештавања) Кодекса новинара Србије, о обавези новинара да прави јасну разлику између чињеница које преноси, коментара, претпоставки и нагађања, као и да је дужан да, када је то неопходно, консултује што више извора и омогући им да изнесу свој став,

2. прекршио је И тачку 1. Одељка V (Новинарска пажња)по којој је новинар обавезан да приступа послу са дужном професионалном пажњом.

Налаже се листу “Блиц” да одлуку Комисије објави у свом штампаном и онлајн издању у року од пет дана од дана достављања одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ


Адвокати Љиљане Милицановић поднели су жалбу, наводећи да су текстовима пласиране бројне неутемељене и лажне информације. Посебно се истиче да новинари пре објављивања текста нису уопште контактирали Милицановић, док је неутемељеним наводима у тексту створена лажна слика да је она користила своју позицију у ХЕ “Ђердап 2“а би, са својим супругом, прибављала “противправну имовинску корист“. Такође, без доказа се тврди да је она, уступајући просторије фирме Канцеларији за алтентативне санкције, омогућила свом супругу да буде премешетен у други затвор, односно у отворено одељење. У жалби се истиче и да је сам наслов “Бони и Клајд“тенеденциозан и злонамеран, а да су објављеним текстовима озбиљно нарушен част и углед Љиљане Милицановић. Адвокати су навели и да су од “Блица“тражили да јој се исплати надокнаде на име нематеријалне штете, али да је адвокат редакције одговорио да је захтев неоснован, те да један од два спорна текста није ни објављен у том листу.

Да текст “Председниче, зашто сте лопову смањили казну “није објављен у “Блицу“адвокат тог листа навео је и у одговору на жалбу Савету за штампу. Други текст објављен је, како је, истакнуто, у складу са Кодексом и са дужном пажњом. Прикупљене информације су пренете веродостојно, уз претходну проверу, те да је реч о инфомацијама о којима јавност има оправдан интерес да зна да “господинМилицановић, који је извршио низ кривичних дела и осуђен је на три године затвора, злоупотребљава свој положај и избегава издржавање кривичне казне“,каже се, између осталог, у одговору на жалбу.

Комисија је утврдила да је и други текст, супротно тврдњама адвоката “Блица“објављен 18.јануара 2016. године у издању за “унутрашњост“, али не и у београдском издању. Оба текста су, по мишљењу чланова Комисије, написана непрофесионално и без поштовања правила етичког Кодекса. Информације за које није наведен никакав извор, нису додатно проверене, нити су пружени било какви докази за изнете тврдње. Новинари нису ни покушали да ступе у контакт са особама на које се текст односи и да име пруже прилику да на било шта одговоре. Текстови су написани без дужне новинарске пажње и без икаквог обзира према људима о којима се пише.

Део чланова Комисије указао је да подносилац жалбе није покушао да искористи право на деманти, већ је одмах тражио финансијску надокнаду, што не сматра добром праксом. Комисија препоручује свима који се сматрају повређеним нечим што је о њима објављено да се пре обраћања Савету за штампу или суду, обрате редакцијама са захтевом за објављивање одговора. Ово, међутим, није обавеза оштећених и Комисија, приликом разматрања жалбе, не може то узети као нешто што умањује тежину жалбе.

Комисија је зато, са десет гласова “за“ и једним “уздржаним“, одлучила да је  “Блиц“прекршио Кодекс и наложила листу да ову одлуку објави.

 

Београд, 26.2.2016.                                                                          


Председавајућа
Невена Кривокапић