Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Сузана Алар против дневних листова Курир и Ало

Жалба решена: прекршај кодекса
Сузана Алар
Курир и Ало
Интернет
03.11.2015.

Поштовани,

У прилогу Вам достављам линкове ка текстовима „Професорка ухваћена у лажи, слика на фејсбуку је моја, али нису груди“, објављена у дневном листу Курир 03.11.2015. године, „Нове шок слике – професорка клечи у чамцу ђак је мази“, објављена у дневном листу Курир 04.11.2015; као и на текст „Ученик - Наставница зове на дружење после часова“, који је објављен у дневном листу АЛО 04.11. 2015, због повреда Кодекса новинара Србије у тачкама 1, 2,4,5 Поглавља I, као и тачки 1 поглавља VII.

Фотографије и текстови који су објављени нанели су ми велику моралну штету, повредили моје право на приватност и нарушили душевни мир мене и моје породице. Претпостављам да су фотографије узете из мог телефона који сам пре неког времена изгубила, и да су касније фото монтажом дорађене.

Одговорно тврдим да су текстови злонамерни, да су наводи објављени без икакве провере и представљени као чињенице. Најгнуснија лаж, да сам фотографисана у чамцу са учеником, демантована је у дневном листу Информер наводима родбине мог покојног супруга, који именом и презименом, тврди да се ради о детету брата мог супруга, и да је фотографија настала током игре (текст у прилогу).

Поменути текстови су практично преписани са сајта локалне ТВ Инфо плус, која их је објавила 30. октобра и 4. новембра 2015. године. Нико од новинара Курира и листа Ало ме није контактирао да провери наводе тврдњи које су пренели, а које су у потпуности неистините.

Једино ме је контактирала новинарка поменуте телевизије, али ни у том тексту нису моје речи пренете коректно.

Молим вас, да у складу са вашим овлашћењима, донесете одлуку да је поменутим текстовима прекршен Кодекс новинара Србије, чиме бисте ми бар донекле, ублажили штету коју су ми нанеле ваше неодговорне колеге.

Срдачан поздрав,

Сузана Алар, Врање

Савет за штампу

Комисија за жалбе

Одговор на жабу Сузане Алар против Курира

Текстовима Курира на које се жали Сузана Алар ("Професорка ухваћена у лажи, слике су моје али не и груди" и "Нове шок слике - професорка клечи у чамцу док је ђак мази") ни на који начин није прекршен Кодекс новинара Србије.

Наиме, сви подаци изнети у тексту су тачни и проверени из више извора. Текст је радио дописник из Врања, који као становник тог града познаје релеватне саговорнике код којих је проверио причу пре него што је написао текст. Причу је додатно проверавала и уредница политичке рубрике (иако је текст објављен на рубрици друштво) јер је и она из Врања, па је упозната са ситуацијом. Дакле, из више извора смо добили потврду за изнете чињенице: да је спорна фотографија преплавила друштвене мреже ђака из Врања, да је на фотографији професорка, као и то да је "јавна тајна" да је професорка у граду позната по аферама са сопственим ђацима (што, наравно, нисмо објавили).

Није тачна тврдња госпође Алар да је новинар ниједном није звао за изјаву. Дописник из Врања Александар Давинић позвао ју је сваки пут и коректно, од речи до речи, пренео све што је она имала да каже. Морам да нагласим да је у сваком тексту позвана и институција у којој она ради за званичан коментар. Дакле, текстови ни на који начин нису злонамерни, будући да смо изнели и ставове људи који је бране и да смо се држали основних начела новинарске професије - да у сваком тексту, осим незваничних извора који би нам потврдили причу, позвали и што више релевантних саговорника.

У прилогу вам шаљем, као доказ који ће вам, верујем, појаснити целу ујдурму. У питању је први текст о сумњивој фотографији, на којој смо, у складу са новинарском праксом, блуровали лице професорке, нисмо навели њено име, и пренели целу изјаву коју је она дала нашем дописнику Александру Давинићу. Видећете у тексту да она јасно каже да је "фотографија њена", али да "не зна како је доспела на друштвене мреже", те да "свако може да има такве фотографије, али оне не треба да буду јавно приказане".

Цитирам даље текст:

"Она је нагласила да је изгубила телефон и да је у њему чувала такве фотографије:

- Оне су мо`да тако доспеле до ученика. Ја их нисам сама слала њима."

Госпођа Алар није се жалила на овај текст из Курира иако би, по њеној процени, подједнако могао да јој нанесе душевну бол и моралну штету. Тај текст је намерно изоставила зато што је у њему цитирана њена изјава у којој признаје да је фотографија аутентична и њена.

Када је текст изашао у Куриру, 2. новембра, портали и остале дневне новине заинтересовале су се за ту причу, те је она у новим изјавама напрасно променила плочу и почела да тврди да је фотографија обична фотомонтажа.

Курир је то у свом тектсу и пренео, односно, поново је позвао за нову изјаву, али је у тексту с правом подсећано на сасвим различиту изјаву коју нам је дала дан пре. Будући да је она овога пута дозволила да се објави њено име и презиме, објавили смо и њену фотографију, а спорну фотографију смо поново блуровали. При том, морам да нагласим да је Курирова фото служба проценила да није реч о фотомонтажи. Дакле, сви новинарски стандарди су у сваком погледу поштовани.

Што се тиче текста у којој се професорка појављује да младићем у чамцу у пози коју би, свако нормалан, описао као ласцивну, односно да алудира на сексуални однос, из више незваничних извора смо у Врању добили потврду да је реч о ученику. И тада смо је позвали за изјаву, али она ту фотографију није желела да коментарише. Свако ко има нећаке или сестриће, а ја могу да говорим и у своје име, сигурна сам да не поседује овакве фотографије са својим млађим рођацима.

Госпођа Алар позива се на писање Информера, у којем нека рођака из Кикинде тврди да је у питању Сузанин синовац. Имајући у виду турбулентне односе између Информера и Курира, мислим да нема потребе да објашњавам да се та изјава заиста не може сматрати релевантним доказом, посебно имајући у виду чињеницу да изјаву даје особа блиска Аларовој, те да има мотив да је брани, да не употребим и неку јачу реч.

Марија Кордић

Одговорни уредник Курира

АЛО


На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу И чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Стојан Марковић, Владо Мареш, Иван Цвејић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић,Владимир Радомировић, Марија Кордић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 28.1. 2016. године, већином гласова доноси


ОДЛУКУ

Текстом “Ученик: наставница зове на дружење после часова!”, објављеним 4. новембра 2015. године, дневни лист „Ало” 

1. прекршио је тачку 5 Одељка I (Истинитост извештавања) Кодекса новинара Србије, по којој је са новинарством неспојиво објављивање неоснованих оптужби, клевета И гласина,

2. прекршио је и тачку 1 Одељка VII (Поштовање приватности), по којој је новинар обавезан да поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише,

3. прекршио је и тачку 1 Одељка VIII (Коришћење часних средстава), о обавези новинара да се у прикупљању информација, фотографија, докумената, звучних и видео записа користи само часним средствима.

Налаже се дневном листу “Ало” да одлуку Комисије објави у онлајн и штампаном издању у року од пет дана од дана пријема одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Сузана Алар поднела је жалбу Савету за штампу, наводећи да су јој објављене фотографије и текст нанели велику моралну штету, повредили јој право на приватност и нарушили душевни мир њене породице. Како претпоставља, спорне фотографије су преузете из мобилног телефона који је надавно изгубила и касније дорађене фотомонтажом. “Одговорно тврдим да су текстови злонамерни, да су наводи објављени без икакве провере и представљени као чињенице. Поменути текстови су практично преписани са сајта локалне ТВинфоплус. Нико од новинара листа “Ало” ме није контактирао да провери тврдње које су пренели, а које су потпуно неистините”, истиче се, између осталог, у жалби.

Редакција листа “Ало” није одговорила на жалбу.

Чланови Комисије за жалбе оценили су да објављивање форографија и откривање идентитета особе која је на њима, без обзира на то да ли су слике аутентичне или је реч о фотомонтажи, представља озбиљну повреду права на приватност. Кодекс новинара прецизира да новинар мора да буде свестан моћи медија, односно могућих последица по особу чији идентитет открива, као и да посебно мора имати у виду тежину могућих последица у случају евентуалне погрешне претпоставке у извештавању. У овом случају, по оцени чланова Комисије, чак и да је заиста реч о фотографијама које су биле у мобилном телефону, недопустиво је њихово објављивање, утолико пре што, по мишљењу Комисије, не постоји никакав јавни интерес којим би се то могло бранити. Уз објављивање приватних фотографија без дозволе иоткривање идентитета особе са фотографије, лист је прекршио Кодекс и тиме што је, без ограде и без стварног разлога, пренео трачеве који се наводно препричавају у Врању о професоркиним везама са ученицима. Редакција је, такође супротно Кодексу, злоупотребила и малолетног ученика који наводно зна да “професорка воли да позива на дружење после часова”.

Због свега тога, Комисија је сад девет гласова “за” и једним “против” одлучила да је “Ало” прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. 


КУРИР


На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу И чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Владо Мареш, Иван Цвејић, Стојан Марковић, Златко Чобовић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић,Владимир Радомировић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 28.1. 2016. године, једногласно доноси


ОДЛУКУ

Текстовима “Професорка ухваћена у лажи: Слика на фејсбуку је моја, али груди нису“ И Нове шок слике: професорка клечи у чамцу, ђак је мази“, објављеним 3. и 4. новембра 2015. године, дневни лист „Курир” 

1. прекршио је тачку 5 Одељка I (Истинитост извештавања), Кодекса новинара Србије, по којој  је са новинарством неспојиво објављивање неоснованих оптужби, клевета и гласина,

2. прекршио је и тачку 1 Одељка VII (Поштовање приватности), по којој је новинар обавезан да поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише, 

3. прекршио је и тачку 1 Одељка VIII (Коришћење часних средстава), о обавези новинара да се у прикупљању информација, фотографија, докумената, звучних и видео записа користи само часним средствима.

Налаже се дневном листу “Курир” да одлуку Комисије објави у онлајн и штампаном издању у року од пет дана од дана пријема одлуке.


ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Сузана Алар поднела је жалбу Савету за штампу, наводећи да су јој објављене фотографије и текст нанели велику моралну штету, повредили јој право на приватност и нарушили душевни мир њене породице. Како претпоставља, спорне фотографије су преузете из мобилног телефона који је надавно изгубила и касније дорађене фотомонтажом. “Одговорно тврдим да су текстови злонамерни, да су наводи објављени без икакве провере и представљени као чињенице. Поменути текстови су практично преписани са сајта локалне ТВинфоплус. Нико од новинара ‘Курира’ ме није контактирао да провери тврдње које су пренели, а које су потпуно неистините”, истиче се, између осталог, у жалби. Сузана Алар је нагласила и да је “најгнуснију лаж” да је фотографисана у чамцу са учеником, демантовала у „Информеру“ родбина њеног покојног мужа, тврдећи да је реч о детету брата њеног мужа и да је настала током игре.

У одговору на жалбу, редакција “Курира” је навела да су сви подаци у тексту тачни и проверени из више извора, који су потврдили да је спорна фотографија “преплавила” друштвене мреже ђака из Врања, да је на фотографији професорка, као и да је “јавна тајна да је она позната по аферама са ђацима”. Уз све то, “Курирова” фото служба је проценила да фотографија није фотомонтажа, што ни сама професорка у првој изјави “Куриру” није тврдила. У првом тексту на који се није жалила, рекла је да фотографија њена и да не зна како је доспела на друштвене мреже, да би тек касније почела да тврди да је реч о фотомонтажи. “Што се тиче текста у којем се професорка појављује са младићем у чамцу у пози коју би свако нормалан описао као ласцивну, из више незваничних извора смо у Врању добили потвду да је реч о ученику”, наводи се, између осталог, у одговору на жалбу.

Чланови Комисије за жалбе оценили су да објављивање фотографија и откривање идентитета особе која је на њима, без обзира на то да ли су слике аутентичне или је реч о фотомонтажи, представља озбиљну повреду права на приватност. Кодекс новинара прецизира да новинар мора да буде свестан моћи медија, односно могућих последица по особу чији идентитет открива, као и да посебно мора имати у виду тежину могућих последица у случају евентуалне погрешне претпоставке у извештавању. У овом случају, по оцени, чланова Комисије, чак и да је заиста реч о фотографијама које су биле у мобилном телефону, недопустиво је њихово објављивање, утолико пре што, по мишљењу Комисије, не постоји никакав јавни интерес којим би се то могло бранити. Уз објављивање приватних фотографија без дозволе и откривање идентитета особе са фотографије, лист је прекршио Кодекс и тиме што је, без ограде и без стварног разлога, пренео трачеве који се наводно препричавају у Врању о професоркиним везама са ученицима. Због свега тога, Комисија је једногласно одлучила да је “Курир” прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

 

Београд, 28.1.2016.

Председавајући
Стојан Марковић