Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Захтев Бечејског мозаика да Комисија оцени да ли је тај лист прекршио Кодекс

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Бечејски мозаик
Бечејски мозаик
Штампано издање
17.10.2015.

Молим Комисују за жалбе Савета за штампу да просуди да ли је Бечејски мозаик прекршио Кодекс новинара Србије односно закон у случају објављивања текста о реновирању Задужбине Богдана Дунђерског у Бечеју објављеног у листу број 664 који је изашао из штампе 17. октобра 2014. године.

Наиме, у чланку се говори о проблематици реновирања објекта у центру града и кашњења радова. Саговорник је био између осталих власник фирме извођача радова Зоран Ранђеловић који је изнео бројне недостатке у вези пројекта не наводивши у изјави име пројектанта. У антрфилеу текста на основу доступних информација објављено је да је “Пројекат реконструкције задужбине Богдана Дунђерског направила фирма „Ламда студио“ из Новог Сада. Директор фирме је Миливој Дајић, а чланови друштва са ограниченом одговорношћу су Андраш Лукач, Радоња Дабетић и Миливој Дајић.” Уз напомену да смо покушали да ступимо у контакт са представником „Ламда студија“, али, на интернет страници Агенције за привредне регистре под именом “Ламдастудио” нема контакт телефона а у сервису телефонског именика Телекома Србије на назначеној адреси „Ламда студија“ (Павла Стаматовића 7/5) не постоји број телефона који је регистрован на име поменуте фирме.

Поводом објављеног текста Радоња Дабетић је поднео тужбу за надокнаду штете у висини од 300 000 динара против Бечејског мозаика уз тврдњу да новинар Бечејског мозаика није поступио са дужном пажњом јер није пре објаве текста проверио истинитост информација код тужиоца.

Напомињем да тужилац није реаговао и искористио право на деманти већ је након готово пет месеци од објављивања текста поднео тужбуВишем суду у Београду.

Поздрав,

Владан Филипчев

директор и главни и одговорни уредник

Бечејског мозаика

Поводом дописа редакције листа ”Бечејски мозаик“, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Владо Мареш, Иван Цвејић, Златко Чобовић, Стојан Марковић, Тамара Скрозза, Марија Кордић, Петар Јеремић, Владимир Радомировић, Ивана Стјеља, Невена Кривокапић и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 24. 12. 2015. године, једногласно закључује да лист ”Бечејски мозаик” објављивањем текста ”Зашто је извођач радова отишао са градилишта?”17. октобра 2014. године, није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Главни и одговорни уредник „Бечејског мозаика“ Владан Филипчев затражио је да је Савет за штампу оцени да ли је прекршен Кодекс новинара Србије, након што је Радоња Дабетић поднео тужбу суду против тог недељника. Дабетић је у атрфилеу текста наведен као члан друштва са ограниченом одговорношћу које је пројектант радова на реконструкцији задужбине Богдана Дунђерског. Извођач радова у тексту наводи да је радови касне због лошег пројекта, не наводећи име пројектанта. Подносилац тужбе навео је да је редакција поступила супротно члану 9 Закона о јавном информисању и медијима, односно да нису поступили са пажњом примереном околностима, јер истинитост објављене информације није проверена код подносиоца тужбе. Да је то учинио, новинар би, како тврди, сазнао да су се појавили непредвиђени радови и да је општина образовала комисију које је наложила да се радови прекину и распише јавна набавка за додатне радове.  

Главни и одговорни уредник „Бечејског мозаика“ навео је у одговору на тужбу, коју је доставио и Савету за штампу, да је, бавећи се проблемом застоја реконструкције, потражио релеванте саговорнике у општини Бечеј, извођача радова, као и да је покушао да дође до пројектанта. У томе није успео, јер на адреси на којој је привредно друштво регистровано није пронашао телефон (ни у АПР-у, ни у телефонском именику), а сајт фирме, који је сада у реконструкцији, тада није ни постојао. Лист је дословно пренео изјаву извођача радова, који нигде није навео Дабетића као пројектанта, док од надлежних у општини Бечеј није добио никакву информацију о формирању комисије, нити је таква одлука објављена у службеном листу општине. Такође, тужилац претходно није контактирао редакцију или уредника “Бечејског мозаика”,нити тражио објављивање одговора.

Комисија за жалбе је закључила да „Бечејски мозаик“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије, односно да је поступио у складу са етичким правилима професије. Тачком 4 поглавља I (Истинитост извештавања) Кодекса новинара Србије предвиђена је обавеза новинара да консултује што више извора и да им омогући да изнесу свој став. “Бечејски мозаик” је, што се из текста види, консултовао све које је сматрао релевантним да одговоре на питање зашто су обустављени радови – надлежне у општини и инвеститора, а покушао је и да дође до пројектанта. Због тога, Комисија сматра да је новинар поступио у складу са тачком 1 Одељка V (Новинарска пажња), односно да је поступио са дужном новинарском пажњом и покушао да додатно провери све информације које је добио. Текст је написан на основу истраживачког рада новинара и на основу сазнања до којих је могао да дође. Комисија је посебно узела у обзир да је реч о малом локалном медију са ограниченим ресурсима, који је, упркос томе, поступио у складу по свим правилима добре професионалне праксе и предузео све што је могао да своје читаоце информише тачно и потпуно.

Комисија за жалбе такође сматра да је подносилац тужбе имао могућност да искористи право да затражи објављивање демантија, уколико је сматрао да неки наводи из текста нису тачни, што није учинио.

Због свега изнетог, чланови Комисије у поступку „Бечејског мозаика“ нису видели никакву повреду професионалних етичких норми утврђених Кодексом новинара Србије.

Београд, 24. 12. 2015.

Председавајући
Владо Мареш