Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Радисав Родић и Adria media group против листа Политика

Комисија није успела да усагласи одлуку
Радисав Родић и Adria media group
Политика
Штампано издање
09.10.2015.

Комплетна жалба у прилогу

Комисији за жалбе Савета за штампу

Поруку Радисава Родића, дан након најаве да је компанија чији је он оснивач купила Политику, схватила сам као претњу будућег власника главној уредници Политике због крајње професионалног начина на који је Политика на првој страни листа известила о тој најави.

Из Родићевог непристојног и непрофесионалног тона у обраћању главној уредници закључила сам да је посреди покушај застрашивања од стране будућег власника. Моја је обавеза, а уједно И мој обичај, да претње и застрашивања пријављујем јавности. Мислим да та обавеза произилази и из Кодекса новинара Србије.

И остале тврдње из тужбе Курира против Политике сматрам неоснованим и произвољним. Тешко ми је да верујем да је могуће тако радикално неразумевање поимања етичности и професионализма у новинарству. Пре мислим да је и сама тужба део кампање застрашивања редакције Политике од стране засад само потенцијалног власника.

Љиљана Смајловић

Главна и одговорна уредница Политике

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 26.11.2015. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је „Политика“ серијом текстова, објављених 9. и 15. октобра 2015. године, прекршила одредбе Кодекса новинара Србије. „За“ одлуку да је Кодекс прекршен гласала су четири члана Комисије, три су била „против“, а четири „уздржана“, због чега није било потребне двотрећинске већине ни за једну одлуку.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
 

Радисав Родић и Adria Media Group поднели су жалбу Савету за штампу због више текстова објављених у „Политици“ 9. и 15. октобра 2015. године, сматрајући да је њима прекршено више тачака Кодекса новинара Србије. У жалби је, између осталог, наведено да је главна уредница, супротно Кодексу, објавила личну поруку коју јој је упутио Радисав Родић, без његове сагласности, да се, супротно етици, Родић више пута у тексту омаловажава због кривичног дела за које је одслужио казну (што је до 2004. године било и кривично дело), као и да уредници „Политике“ штите своје тренутне позиције, злоупотребљавајући лист „у намери да неистинитим информисањем јавности спрече Adria Media Grop у законитом стицању удела у ПНМ и другим медијима“. У текстовима су, како је истакнуто у жалби, изнете бројне непримерене квалификације на рачун компаније и Радисава Родића.

Љиљана Смајловић, главна и одговорна уредница „Политике“ навела је, у одговору на жалбу, да је Родићеву СМС поруку доживела као претњу будућег власника, те да је из његовог непристојног и непрофесионалног тона закључила да је реч о покушају застрашивања, а њена је обавеза и обичај да претње пријављује јавности. Остале наводе из жалбе оценила је само неоснованим и произвољним, додајући да сматра да је и сама жалба део кампање застрашивања.

Чланови Комисије су се углавном сагласили да постоји јавни интерес да „Политика“ пише о томе да ће је можда преузети компаније које углавном издаје таблоиде, као и да постоји нешто спорно у читавом том процесу. Сагласности, међутим, није било око тога да ли је „Политика“ то урадила у складу са етичким правилима професије, односно да ли одређене квалификације прешле границу између дозвољених вредносних ставова и оптужби, односно увреда. Већина чланова Комисије оценила је да новинари и уредници „Политике“ са доста подсмеха говоре о компанији, која спрема „непријатељско преузимање“ листа са стогодишњом традицијом, и њеним власницима, али су опет имали различите ставове о томе да ли је тако интонираним текстовима и прекршен Кодекс. Део чланова Комисије сматрао је да је „Политика“ морала да објави и ставове „друге стране“, односно компаније Adria Media Group, док је део њих оценио да су новинари, обраћајући се полицији, тужилаштву и другим органима, поступили у складу са одредбом која прописује обавезу консултовања што више извора. Већина чланова Комисије сматрала је да Кодекс није прекршен објављивањем СМС поруке коју је Радисав Родић упутио Љиљани Смајловић, као ни тиме што је у текстовима наведено да је био осуђиван за кривично дело.

Због свега тога, Комисија није успела да донесе одлуку потребном двотрећинском већином.

 

Београд, 26.11.2015.

Председавајући
Владо Мареш