Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Praxis против дневног листа Курир

Комисија није успела да усагласи одлуку
Praxis
Курир
Интернет
02.08.2015.

Комплетна жалба у прилогу

Поштовани,

За почетак, подсетићу вас на мој став да жалбе коју подноси невладина организација Праксис није ни требало прихватити, јер супротно статуту Савета за штампу немају овлашћење ни од једног мигранта да се поменутим текстом у Куриру осетио угроженим или да су му прекршена људска права. Праксис је до сада подносио жалбе и поводом наводног вређања Албанаца и Рома у појединим медијима, ако се не варам и поводом ЛГБТ популације. Не разумем како су они наједном постали универзални браниоци свачијих права, ко им је дао то овлашћење, и стичем утисак да на груб начин злоупотребљавају Савет за штампу, односно, Комисију за жалбе.

Што се тиче поменуте жалбе коју је ова орагнизација поднела против Курира, мора се имати у виду и шири контекст. Ако је неко коректно извештавао о стању несрећних миграната, онда је то свакако Курир. Подсетићу вас на серију текстова у нашем листу у којима су, из дана у дан, објављивање њихове потресне исповести. Курир је исто тако коректно извештавао и о дешавањима на граничном прелазу са Мађарском, чак са уочљивом симпатијом према избеглицама. Конкретан текст на који се Праксис жали јер је наводно дискриминишући и крши кодекс новинара, треба пре свега посматрати у ширем контексту јер се не може у сваком тексту, о теми која је месец дана главна прича у свим новинама, изнова износити исти подаци. У конкретном тексту преноси само став човека који мисли другачије од онога што је протеклих дана установљено као политчки коректна мисао. Да ли Праксис хоће да забрани аналитичару Драгоммиру Анђелковићу да мисли другачије? Подаци који су изнесени у остатку текста, о профилу просечног мигранта, само су понављање информација које су више пута објављивани и у другим медиима, те нема потребе да се сваки пут цитира извор, тако у том случају нема ни говора о кршењу кодекса новинара. Што се тиче замерке Праксиса да је у тексту наведено да се међу избеглицама инфилтрирани и милитантни борци ИСИС, Праксис, ако већ тако помно прати мигрантску кризу, морао би да зна да је то податак који је неколико дана раније изнео лично, под именом и презименом, генерални секратар НАТО, што је Курир такође благовремено објавио, те није било потребе да се сада поново понавља извор те информације.

Праксис би такође морао да зна и да је географски Србија део Европе, те наслов да ће Мигранти исламизовати Србију, који је изведен из цитата Драгомира Анђелковића, ни на који начин није преувеличан, нити стоји њихова примедба да не одговара садржају текста и да је тиме прекршен члан кодекса новинара. Инсистирам још једном да се овај текст једноставно мора посматрати у ширем контексту извештавања о целој ситуацији која је толико комплексна да се заиста не може свести на један текст. У том смислу, подсетићу чланове Комисије за жалбе да је јавно саопштено да ће у Србији бити изграђени центри за азиланте, тако да није реч о новинарској претпоставци, већ о чињеници. Исто тако, као што се ових дана показало затварањем мађарске и хрватске границе, показало се да лид у тексту није само новинарска претпоставка (како тврди и замера Праксис) да ће се мигранти све више задржавати у Србији, већ је то реланост која се сада показује, што је новинар Курира добио из проверених извора пишући овај текст пре месец дана. Подсетићу вас и на недавно писање немачких медија који су пре неколико дана објавили плакат једног од миграната који је успео да уђе у Немачку: „Тек кад се сва ваша деца буду молила Алаху, тада ћемо бити задовољни“. Хоћу да кажем да је мигрантска криза далеко комплекснија него што је Праксис крајње једнострано, и у складу са својим финансијским интересима посматра, да према томе и извештавање о тој ситуацији не може бити поједностављено на један текст у којем је, при том, наведено више извора него што тврди Праксис. А текст на који се Праксис жали, ни једном речју није увредио мигранте, ширио страх и нетрпељивост и расну дискриминацију, већ само изнео проверене и већ објављиване чињенице и став аналитичара.

С поштовањем,

Марија Кордић

Заменик главног и одговорног уредника Курира

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скрозза, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 24.9.2015. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је „Курир“ текстом “СВЕ ВИШЕ ИЗБЕГЛИЦА: Мигранти ће ускоро исламизирати Србију“, објављеним 2. августа 2015. године, прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. „За“ одлуку да је Кодекс није прекршен гласало је пет чланова Комисије, два су била „против“, а два „уздржана“, због чега није било потребне двотрећинске већине ни за једну одлуку.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднела је НВО „Праксис“, оцењујући да су спорним текстом прекршене одредбе Кодекса новинара које се односе на истинитост извештавања и новинарску пажњу. Подносилац жалбе је навео да ни сам наслов не одговара садржају текста јер саговорник говори о исламизацији Ервопе, а не Србије, као и да је текст заснован на његовим претпоставкама, односно нагађањима, које су у наслову пренете као тврдња. У жалби је наведено и да је прекршена одредба Кодекса која прописује обавезу новинара да, кад је то неопходно, консултује што више извора, а да је у овом случају цео текст заснован на изјавама само једног саговорника. „Имајући у виду друштвено-политички контекст у којем су избеглице напустиле своје домове и земље, потпуно је неприхватљиво и ирелевантно за разумевање велког таласа миграција, стављање у први план њихове верске припадности, а посебно говорити о ’ризику од исламизације’, који ничим није поткрепљен“, истиче се, између осталог, у жалби и додаје да се указивањем на војну способност избеглица исламске вероисповести, „јасно настоји направити веза са милитантним појединцима и организацијама, при чему такво поистоваћивање несумњиво представља акт дискриминације.“

У одговору на жалбу, Марија Кордић, заменик главног и одговорног уредника „Курира“, навела је да жалбу „Праксиса“ није ни требало прихватити,  јер немају овлашћење да заступају права миграната, а да кад је реч о самом тексту треба имати у виду шири контекст. „Ако је неко коректно извештавао о стању несрећних миграната, онда је то свакако ’Курир’. У конкретном тексту преносимо само став човека који мисли другачије од онога што је протеклих дана установљено као политички коректна мисао“, истиче се у одговору. Марија Кордић наглашава и да су подаци који су изнесени у остатку текста, о профилу просечног мигранта, само понављање информација које су више пута објављиване и  у другим медијима.“ Што се тиче замерке Праксиса да је у тексту наведено да се међу избеглицама инфилтрирани и милитантни борци ИСИС, Праксис, ако већ тако помно прати мигрантску кризу, морао би да зна да је то податак који је неколико дана раније изнео лично, под именом и презименом, генерални секретар НАТО“.

Већина чланова Комисије оценила је да су спорним текстом прекршене одредбе Кодекса, јер се њиме шири страх од наводне исламизације Србије, а да то ничим није поткрепљено, односно да се читава прича заснива на ставу једног човека. Новинар нити је тражио друго мишљење, нити је проверио податке које саговорник износи, а међу којима има и потпуно нетачних.

Остали чланови Комисије сматрали су да је реч само о једном у низу текстова о теми која је сваки дан у медијима, те да у дневним новина није увек могуће имати више саговорника о нечему у чему се свакодневно пише. Такође, део чланова Комсије оценио је да је у овом случају реч само о томе да је саговорник изнео мишљење које је другачије од ставова који су већински присутни у медијима и да се не може тим једним текстом изазвати стах од избеглица или негативан однос према њима, нити је то била намера аутора.

Због свега изнетог, чланови Комисије остали су подељени у оцени да ли је текстом прекршен Кодекс и нису успели да усагласе одлуку.

Београд, 24.9.2015.

Председавајући
Владо Мареш