Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Зоран Тодоровски против "Вечерњих новости"

Жалба решена: прекршај кодекса
Зоран Тодоровски
Вечерње новости
Штампано издање и интернет
18.11.2012.

Оба чланка су објављена у рубрици Хроника, па није направљена јасна разлику између чињеница, коментара, претпоставки и нагађања. Читалац је наведен да помисли да је "исповест" заправо скуп чињеница, а не субјективни доживљај особе која се исповеда. Тако није испуњена обавеза истинитости извештавања, није испуњена обавеза новинара да тачно, објективно и потпуно извести читаоце. Новинарка, даље, није поштовала правило претпоставке невиности и приватности, пошто није заштитила идентитет како наводног кривца тако и жртве. Додуше, име осумњиченог је означено иницијалима, али су наведени други подаци на основу којих је лако препознатљив - у питању је једини психолог запослен у Клиничком центру Војводине са наведеним иницијалима. Новинарка је одложила објављивање битних информација које изражавају став инкриминисаног психолога, а које је имала читавих седам дана пре објављивања "исповести", а објавила четири дана након објављивања "исповести", у одвојеном, другом предметном чланку. И тада су ове информације нетачно и непотпуно наведене, сасвим произвољно доведене у везу са идентитетом особе која је изнела своју "исповест" и то на злонамеран начин: психолог је наводно оптужио пацијента који се "исповедио", иако у време телефонског разговора са новинарком није знао за идетитет особе која се "исповедила", нити је поменуо њено презиме. Упитан да ли може да претпостави ко би могао да изнесе тешке оптужбе на његов рачун, изјавио сам "можда једна ивана" која ми је током дужег временског периода претила. Новинарка свакако није приступио свом послу са дужном професионалном пажњом. У оба чланка је прећутала је чињеница које битно утичу на став јавности: у првом није изнела став осумњиченог психолога, а у другом га је изнела непотпуно и искривљено. Такође мислим да новинарка испољила непажњу чија је могућа последица била злоупотреба емоција незнања или недовољне способност расуђивања особе која је изнела своју "исповест". Својим писањем је међу људе унела неоправдан страх од психолога и психотерапије, опредељењем за исповест жртве "психолога који растурају мозак!". Употребљена формулација у множини упућује на деградацију целе професије, а не појединог припадника те професије. Новинарка свакако није ималау виду могућност злоупотребе и манипулације којима могу да га изложе тобожње жртве одређених поступака који би могли да се подведу под обележја кривичног дела. Унапред захвалан, Зоран Тодоровски, спец. мед. психологије.

Одговор Иване Брцан,новинар Дописништва Новости НОВИ САД поводом жалбе психолога Зорана Тодоровског

Нови Сад,29.новембар 2012.

Од Иване Ачевски стигао ми је мејл којим она указује на проблем злостављања од стране психолога и моли новинаре да јој се јаве. Заинтригирана причом, позвала сам је и истог дана смо се срели. Саслушавси њену причу, која је трајала готово три сата јер је комплексна и захтевна, узела сам је с резервом, баш као и сваку другу. Због тога сам истог дана позвала следеће саговорнике - председницу Лекарске коморе Србије, инспектора Министарства здравља и полицајца из одељења за крвне деликте.

Полицијац ми је рекао да одмах ујутро доведем саговорницу на разговор како би видео има ли места тужби, подношењу кривичне пријаве или било шта слично, док су ми релевантни саговорници из Лекарске коморе и здравствене инспекције указали на то да психолози не подлежу њиховој контроли јер - нису здравствени радници. Рекли су ми такође да психолози немају супервизора за рад, те да је то дугогодишњи проблем у Србији.

Сутрадан сам се упутила у Клиницки центар Војводине, обавила разговор са начелницима Психијатрије и Неурологије, где су добила додатна сазнања о томе да психологе не контролише ниједна установа, ниједно правно лице, да немају своју комору, али и да није било ниједне пријаве од старне пацијената на рад Зорана Тодоросвког у Клиничком центру Војводине, а да за његов рад у приватној пракси, они немају сазнања.

Ивану Ачевски су у међувремену саслушали у полицији, и полицајац је контактирао и тужилаштво и судије како би се распитао по ком основу може да се гони Тодоровски. Ивана је тада желела да оде на полиграф, али је тражила да и Тодоровског одведу на полиграф, али су јој у полицији објансили да за то постоји процедура.

Из тужилаштва је убрзо стигао одговор да може да га тужи само уколико је она ментално поремећена или инвалид, да једино тад постоји основ за сексуално злостављање, а да нас закон не препознаје ментално злостављање као појам, те да однос пацијент-психолог није оивичен законским одредбама.Све сакупљене чињенице биле су повод за објављивање текстова и отварање ове теме, која је, веровала сам и још увек верујем, табу тема у нашој земљи.

Зарад бољег увида у причу, одлучила сам да тему отворим са конкретним случајем из људског живота, исповешћу Иване Ачевски. Њену исповест пренели смо аутентично, као њену личну причу, па је и логично што је субјективна. Оградила сам се од тога да ли је то што говори истина или не, ни једном речју нисам давала оцену и суд, већ сам на крају текста изнела чињеницу да је била у полицији и да јој је речено да не може да га тужи и навели мањаковости закона. У антрфилеу сам изнела најчешће знакове злостављања пацијената од стране психолога, а које смо превели из научног текста "Како психотерапеути злостављају своје пацијенте" а коју је сачинила Светска организација психолога и психијатара. То сам учинила како бихподкрепила трвдњу да се у свету о овом проблему отворено и озбиљно прича и дискутује, доносе закони и казњавају психолози и терапеути, а у Србији се о томе и не расправља.

Тодоровског позвала сам дан пре објављивања првог текста, али је његова страна приче објављена тек у другом тексту, у наставку, који је требао да иде сутрадан.Текст је ,међутим, због дневних, актуелнијих тема, објављен неколико дана касније.

Када сам га позвала, представила сам се именом и презименом и нагласила из ког медија зовем, указала сам му на то да га зовем због непријатне ствари у којој једна паицјенткиња оптужује њега за злостављање. Рекла сам му да ми нећемо да будемо судије и да одлучујемо ко говори истину, већ да нам је тај случај у који је он лично уплетен, повод да отворимо причу о многим стварима које не регулишу психолоску професију.

У телефонском разговору ми је рекао да је истина да они немају супервизора, те да претпоставља и о коме се ради, јер је та пацијенткиња (рекао је да се зове Ивана) њему и његовој породици у неколико наврата претила. Ја сам му тад рекла да тај податак не знам и упитала га да ли је то пријавио полицији.

Он је одгворио да би то додатно закомпликовало ствари, те да би полицајци покренули истрагу која не би била његовој пацијенткињи пријатна, односно да би јој додатно погорсало стање. Мада ми је такав брижан и заштитинички став према некоме ко прети вама и вашој породици нелогичан, тај свој став у тексту нисам изнела, већ само пренела оно што је рекао. Рекао је још да су компликвани односи неретки у односима пацијент-психолог јер су комплексни и тешки, те да се и непријатне ситауције дешавају с времена на време.

Подвлачим да - ниједног тренутка он није рекао да ми причамо незванично, нити указао на то да не жели да се његова изјава помиње. Ни једног тренутка он није тражио своју изјаву на ауторизацију, на шта има право, и што сваког пута испоштујем уколико се то од мене затражи. Он се, межутим, после објављивања текста, обратио управи Клиничког центра Војводине и затражио да установа пошаље деманти, а управа није желела да стане иза њега.

По том сазнању, позвала сам Зорана и предложила му да, уколико је незадовољан и уколико жели, можемо да седнемо и поразговарамо о свему подробније, али да у том случају буде спреман на додатна питања о чињеницама која у првобитном тексту нисам изнела, као и на то да ћу му тражити комплетну медицинску документацију са терапије Иване Ачевски, за коју она тврди да није никада писао и одбијао је да јој достави иако је то дужност психолога. Он је тај разговор и виђање са мном - одбио.

Напомињем да је у том другом тексту у ком имам њега као саговорника, али и еминентне стручњаке из Друштва психолога Србије, који ми потврђују чињенице да психолози у Србији раде без икакве контроле, и да се под хитно мора основати Комора која ће служити сврси. Напомињем и то да смо се, у другом тексту у ком смо изнели његову страну приче, коју смо пренели аутентично као што смо је и добили оног дана кад смо га позвали, оградили од тога да ми утврђујемо ко је крив, реченицом "Ко је овде злостављао кога и да ли свако говори истину, тешко је рећи, јер медијатори који би евентулано могли то да утврде - не постоје".

С поштовањем,

Ивана Брцан,новинар Дописништва Новости НОВИ САД

На основу члана 24. Статута Савета за штампу и чланова 10. и 11. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Тамара Скрозза, Небојша Спаић, Божо Прелевић, Лиљана Смајловић, Петар Јеремић, Предраг Аздејковић, Стојан Марковић и Александар Ђивуљскиј на седници одржаној 29.11. 2012. године, једногласно доноси

ОДЛУКУ

да је текстовима „Исповест жртве психолога: Растурају мозак“ и „Психолози без контроле“, објављеним 18.10.2012. и 23.10.2012. године, дневни лист „Вечерње новости“ прекршио одредбе Кодекса новинара Србије, и то тачке 2, из одељка I (Истинитост извештавања), која се односи на обавезу новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извештава, држећи се основиних стандарда професије, тачке 1. и 2. из одељка IV (Новинарска пажња), по којој новинар приступа послу са дужном пажњом и мора да избегне „стварну или привидну пристрасност“, која проистиче из „слепог веровања извору информација“, као и тачке 3 из одељка III (Одговорност новинара), која прописује обавезу новинара да поштује претпоставку невиности.

Обавезују се  „Вечерње новости“ да, на основу члана 11. Пословника о раду Комисије за жалбе, објаве ову одлуку комисије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Комисији за жалбе обратио се Зоран Тодоровски, специјалиста медицинске психологије, чије име је у спорним текстовима означено иницијалима,али тако да нема никаке сумње о коме је реч, будући да је једини психијатар са тим иницијалима у здравственој установи која је наведена. У тексту „Исповест жртве психолога: Растурају мозак“ њега је бивша пацијанткиња тешко оптужила за „ментално и сексулано злостављање“, а њену исповест је новинарка „Вечерњих новости“ пренела без икаквих ограда. „Читалац је наведен да помисли да је исповест заправо скуп чињеница, а не субјективни осећај особе која се исповеда“, истакао је подносилац жалбе. Он је навео и да је новинарка, иако је са њој разговарао пре објављивања текста, његову изјаву објавила тек пет дана касније у другом тексту, а и тада нетачно наводећи да је пацијенткињу чија је исповест објављена, оптужио да прети њему и његовој породици. Тодоровски твди да му није био познат идентитет пацијенткиње, па није ни могао да потврди да је то особа која му прети, већ је на питање новинарке да ли зна ко би то могао га оптужи за злостављање, навео име које је исто као и име особе са којом је новинарка разговарала. Према његовим наводима, „Новостима“ је због овога 26. октобра упућен деманти, који није објављен.

У одговору на жалбу, новинарка „Новости“ потвдила је да је са психологом разговорала пре објављивања првог текста,  а да је „његова страна приче објављена у другом тексту који је требало да иде сутрадан, али је због актуленијих тема објављен тек неколико дана касније“. Она је такође практично потврдила и да јој Тодоровски није рекао да ми прети жена чију је исповест дан касније објавила, већ само да сумња да је реч о „једној Iвани“.

Новинарка је истакла и да је циљ текста био да се отвори „код нас табу тема“ о томе да злостављање пацијента није законом регулисано када су починиоци психолози и да је објављена исповест требало да послужи само као илустрација.

Чланови Комисије нису прихватили овакво објашњење сматрајући да у том случају није требало да наводи било какве податке који могу да укажу на идентитет психолога. Такође, једногласно је закључено да новинарка није смела да, без икакавих доказа, пренесе тако озбиљне оптужбе. Напротив, у установи у којој Тодоровски ради речено јој је да није било никаквих жалби на његов рад, па су чланови Комисије оценили да је у овом случају изостала професионална пажња која новинара обавезује да провери оно што извор информација тврди.

Такође, тенденциозним насловима који указује да психолози „растурају мозак“ својим пацијентима и да су „без контроле“, „Вечерње новости“ су, без доказа, оптужиле читаву професију за несавестан рад.

Због свега наведеног, Комисија за жалбе је једногласно одлучила да су „Вечерње новости“ прекршиле одредбе Кодекса новинара Србије и наложила листу да објави ову одлуку.

Београд, 29.11.2012.                                                             Председавајућа Комисији

                                                                                                       Тамара Скрозза