Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Јелена Милић против дневног листа Политика I

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Јелена Милић
Политика
Штампано издање и интернет
28.08.2015.

Подносим жалбу Савету за штампу против дневног листа Политика због текста аутора Владимира Кецмановића под називом - С друге стране даљинског, објављеног 28.8.2015, у ком ме отворено назива "НАТО лобисткињом". Подсећам да постоји велика формално правна разлика између јавног заговарања и лобирања, као и да у Србији лобирање није уређено законом, па је тако лобирање као јавни посао - недозвољена радња, што значи да ме аутор текста, карактеришући ме као НАТО лобисткињу, представља као некога ко не поступа у складу са законима Србије.

С друге стране, имајући у виду историју односа Србије и НАТО-а, јавно изношење оваквих неистина и карактерисање мог рада као НАТО лобирања, поред тога што девалвира мој рад, и рад организације коју водим - угрожава моју и безбедност моје породице, јер у јавности намерно ствара погрешан утисак о мени и мом раду што код одређеног дела јавности може изазвати бес и евентуалне нежељене реакције према мени и мојој породици лично.

Аутор у тексту имплицира на неистину да су моје активности у вези, како за делатности коју обављам као директор Центра за евроатлантске студије, тако и оне које предузимам као слободни појединац, у вези пружања помоћи избеглицама које су тренутно у Београду - продукт нечијег "дириговања" и да би ја, у случају да поступам другачије, добила отказ.

Наводи да ја свој посао не обављам независно и у складу са мојим уверењима, већ напротив, отворено изношење става да је сав мој рад под нечијом "диригентском палицом", односно да радим на "даљински" - на шта имплицира сам назив текста, за мене представљају тешку увреду и нарушавају мој углед - што је кривично дело (члан 170 КЗ РС).

Наглашавам да су информације о свим пројектима које спроводи Центар за евроатлантске студије као и о донаторима који финансијски подржавају ове пројекте, јавно доступне на интернет страни Центра, као и да све активности које самостално, као појединац, обављам у циљу заговарања поштовања људских права и транзиционе правде - финансирам независно и сама.

Овим текстом господин Кецмановић као аутор, и Политика као јавно гласило, малициозним изношењем нетачности о мом приватном и пословном животу, обесхрабрили су друге да учине хумани гест и пруже помоћ избеглицама које се тренутно налазе у Београду - што има шире негативне последице по наше друштво.

Сматрам да су текстом који је предмет жалбе прекршена начела: I Истинитост извештавања, начело IV Одговорност новинара, Начело V новинарска пажња и начело VII Поштовање приватности - Кодекса новинара Србије.

Предлажем Савету за штампу да осуди овакав поступак, јавно осуди предметни текст као неетички, непрофесионалан и штетан.

Поштовани,

Чим сам видела текст који је у Политици објавио Владимир Кецмановић, понудила сам госпођи Милић да напише текст за Политику. Јелена ми није одговорила. Само се по себи разуме да сам о томе сачувала траг у мобилном телефону.

Коментари у Политици су слободни. То важи и за коментаре Владимира Кецмановића и за коментаре Мухарема Баздуља.

Колегијум Политике је запрепашћен жалбом госпође Милић, тим пре што ово није први пут да је наши сарадници или новинари називају лобисткињом за улазак Србије у НАТО. Под тим подразумевамо да она активно јавно лобира да Србија уђе у НАТО. Ако то није истина, и ако се госпођа Милић заправо противи уласку Србије у НАТО, биће нам драго да о томе обавестимо читаоце.

Поздрав, Љиљана Смајловић

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Владо Мареш, Иван Цвејић, Тамара Скрозза, Марија Кордић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Златко Чобовић, Владимир Радомировић, Невена Кривокапић, Ивана Стјеља и Драган Ђорђевић, на седници одржаној 24.9.2015. године, већином гласова доноси

ОДЛУКУ

Текстом “С друге стране даљинског“, објављеним 28. августа 2015. године, дневни лист “Политика”није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднела је Јелена Милић верујући да су текстом прекршене одредбе Кодекса новинара Србије које се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара, новинарску пажњу и поштовање приватости. Јелена Милић је навела да је аутор текста Владимир Кецмановић „отворено назива НАТО лобисткињим“, истичући да постоји велика формално правна разлика између јавног заговарања и лобирања, које није уређено законом, па је тако лобирање недозвољена радња. Представљајући је као НАТО лобисткињу аутор текста сугерише да је она неко ко не поступа у складу са законима Србије. Такође, јавно изношење оваквих квалификација, имајући у виду историју односа Србије и НАТО пакта, како је нагласила, не само да девалвира њен рад, него и угрожава њену и безбедност њене породице. „Аутор у тексту имплицира на неистину да су моје активности, како делатност коју обављам као директор Центра за евроатланске студије, тако и оне које предузимам као слободни појединац у вези пружања помоћи избеглицама које су тренутно у Београду – продукт нечијег ’дириговања’ и да бих ја, у случају да поступам другачује, добила отказ“, наводи се, између осталог, у жалби.

У одговору на жалбу главна и одговорна уредница „Политике“ Љиљана Смајловић  навела је да је, чим је видела текст Владимира Кецмановића, Јелени Милић понудила да објави текст у „Политици“, али да она није одговорила на тај предлог. Наводећи да су коментари у „Политици“ слободни, Љиљана Смајловић је истакла и да је колегијум листа „запрепашћен жалбом госпође Милић“, тим пре што ово није први пут да је новинари или сарадници листа називају лобисткињим за улазак Србије у НАТО. „Под тим подразумевамо да она активно јавно лобира да Србија уђе у НАТО. Ако то није истина, и ако се госпођа Милић заправо противи уласку Србије у НАТО, биће нам драго да о томе обавестимо читаоце“, истакла је.

По мишљењу чланова Комисије, употреба израза „НАТО лобисткиња“ сама по себи није увредљива, нити указује на противзаконито деловање. Лобирање је одомаћен израз за јавно заговарање одређеног става, а у Србији није законом забрањено, већ само није уређено. Комисија зато сматра да је и аутор спорног текста овај израз употребио верујући да он описује активности Јелене Милић и организације коју води.

Већина чланова Комисије сматрала је и да је аутор у тексту изнео вредносне судове, који садрже и критику одређених потеза госпође Милић, али да није пређена граница преко које би се изнете квалификације могле сматрати увредљивим или дискриминаторним. Јелена Милић, као неко ко јавно заговара улазак Србије у НАТО, мора бити свесна да ће, због тога, бити изложена критикама оних који се томе противе, што је и овога пута случај. Такође, пружена јој је прилика да одговори на оно што је изнето у тексту, што је у складу са правилима прописаним Кодексом новинара Србије.

Комисија је такође оценила да аутор текста није нарушио приватност Јелене Милић и њене породице, будући да нису изнети никакви детаљи из њеног приватног живота, сем онога што је сама објавила на друштвеним мрежама.

Комисија је, због свега тога, са осам гласова „за“ и три „уздржана“ одлучила да „Политика“ објављивајем спорног текста није прекршила Кодекс новинара Србије.

Београд, 24.9.2015.

Председавајући
Владо Мареш