Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Mineco LTD против Центра за истраживачко новинарство Србије - ЦИНС

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Mineco LTD
Центар за истраживачко новинарство Србије - ЦИНС
Интернет
15.07.2013.

У складу са чланом 22. Статута Савета за штампу и чланом 2. Пословника о раду комисије, Mineco Ltd упућује жалбу на садржај текстова Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) због кршења Кодекса новинара Србије.

Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) је објавио два текста на свом веб сајту дана 15.07.2013. године, која су урадили заједно са иностраном организацијом Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) под насловима “Mineco и пропале приватизације у Србији” (http://www.cins.rs/news/srpski/article/mineco-i-propale-privatizacije-u-srbiji) и “Мито, шпијуни, масони и српски држављани у послу са румунским бакром” (http://www.cins.rs/news/srpski/article/mito-spijuni-masoni-i-srpski-drzavljani-u-poslu-sa-rumunskim-bakrom). Текстови ЦИНС-а изнова се актуелизују постављањем на Фејсбук и друге друштвене мреже, чиме се ствара атмосфера линча, а истражни органи се излажу притиску. Текстови ЦИНС садрже селективне наводе. Реченице, или пасуси креирани су као комбинација чињеница са нагађањима, коментарима, навођем неоснованих оптужби, клеветама и гласинама. Текстовима ЦИНС грубо крши претпоставку невиности поједине представнике Mineca проглашава кривим у поступцима који су још у фази истраге,а компанију Mineco проглашава одговорном за лоше приватизације у Србији у којима компанија није ни учествовала. Уз то је ово навођење праћено сензационалистичком опремом текстова.

Центар истовремено срачунато и систематски прећуткује чињенице које говоре у прилог позитивним резултатима пословања компаније Минецо и тиме је намерно излаже дискриминацији и дискредитацији. Информације су тако интониране да наводе читаоце на закључак да је компанија Минецо мистериозна криминална организација одговорна за пропаст сваке фирме у коју инвестира у свакој земљи у којој послује и за све што је лоше приватизовано у Србији. Тиме је ЦИНС нарушио углед, нанео штету у пословању команије Минецо и прекршио етичке и професионалне стандарде Кодекса новинара Србије у следећим одредбама и ставовима:

I ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА

1. Обавеза је новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије.

2. Право је медија да имају различите уређивачке концепте, али је обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања.

5. Са новинарством неспојиви су објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина, као и измишљених писама или писама чији аутор није познат или његов идентитет није проверљив.

IV ОДГОВОРНОСТ НОВИНАРА

1. Новинар је, пре свега, одговоран својим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима. Ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа. Новинар се мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља.

3. Новинар је дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде

V НОВИНАРСКА ПАЖЊА

1. Новинар је обавезан да приступа послу са дужном професионалном пажњом.

3. Прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако је њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи.

4. Новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

VII ПОШТОВАЊЕ ПРИВАТНОСТИ

1. Новинар поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише. Право на приватност је сужено када је реч о јавним личностима, а посебно носиоцима јавних функција.

У складу са чланом 3. Пословника о раду комисије предлажемо да Комисија за жалбе Савета за штампу, након утврђене повреде Кодекса новинара Србије, Центру за истраживачко новинарство Србије наложи да са свог веб сајта уклони текстове под насловима “Mineco и пропале приватизације у Србији” и “Мито, шпијуни, масони и српски држављани у послу са румунским бакром” у најкраћем року, а који не прелази пет дана од дана доношења Одлуке Комисије Савета за штампу. Указујемо на то да Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), иако није регистрован као медији, тако делује. Поред објављивања на свом сајту текстова, пре, или након објављивања текста шаље дописе другим медијима очекујући од њих да то објаве; извештава општу јавност и тиме доводи у проблем друге медије који преносе ове написе, а који подлежу новинарским кодексима и законима. Према информацијама које су објављене на њиховом веб сајту ЦИНС је „непрофитна невладина организација, посвећена истраживачком новинарству по најсавременијим, међународно усвојеним стандардима и уз коришћење нових алата, техника и знања о професији”, а циљеви су, између осталих:” Промоција независног, одговорног и професионалног новинарства и увођење и поштовање високих и међународно препознатих стандарда у новинарству; Продукција и објављивање истраживачког медијског садржаја на веб-сајту ЦИНС-а и путем других домаћих и међународних медија”.

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Иван Цвејић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Зоран Ивошевић, Владо Мареш, Тамара Скрозза, Божо Прелевић, Марија Кордић и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 25.6.2015. године, доноси

ОДЛУКУ

Текстовима “Mineco и пропале приватизације у Србији” и “Мито, шпијуни, масови и српски држављани у послу са румунским бакром”, објављеним у јулу 2013. године, Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије које се односе на истинитост извештавања, новинарску пажњу и поштовање приватности.

Кад је реч о одредби из одељка Одговорност новинара, по којој је новинар дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога да прогласи кривим до изрицања судске пресуде, Комисија за жалбе није успела да усагласи одлуку. За одлуку да Кодекс новинара није прекршен ни у овом делу гласало је шест чланова Комисије, док су три члана сматрала да јесте. Иако је било потребне двотрећинске већине, одлука да Кодекс није прекршен није могла бити донета јер није испуњен други услов предвиђен правилима рада Комисије за жалбе – да “за” одлуку мора да гласа бар по један представник сваког од четири оснивача Савета и најмање један представник јавности.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднео је Бојан Поповић, директор компаније “Mineco Ltd”, уз сагласност Александра Андрејевића и Димитрија Аксентијевића, на које се текстови такође односе. У жалби је, између осталог, наведено да текстови садрже селективне наводе, те да су “реченице или пасуси креирани као комбинација чињеница са нагађањима, коментарима, навођењем неоснованих оптужби, клеветама и гласинама”. Како се истиче, ЦИНС грубо крши претпоставку невиности, поједине представнике “Mineca” проглашава кривим у поступцима који су још у фази истраге, а компанију одговорном за лоше приватизације у Србији у којима није ни учествовала. По оцени подносиоца жаллбе, све ово је праћено сензационалистичком опремом текстова, а информације су тако интониране да наводе читаоца на закључак да је компанија “Mineco” “мистериозна криминална организација одговорна за пропаст сваке фирме у коју инвестира у свакој земљи у којој послује и за све што је лоше приватизовано у Србији”. Истовремено се срачунато прећуткују све чињенице које говоре у прилог позитивним резултатима пословања компаније.

У одговору на жалбу, Бранко Чечен, директор ЦИНС-а, навео је да су новинари ЦИНС-а месецима истраживали ову тему у сарадњи са међународном новинарском мрежом ОЦЦРП, те да је свака информација у текстовима поткрепљена званичним документима институција Србије и Румуније, као и изводима из пословних регистара. Сва документација доступна је јавности на сајту ЦИНС-а. “Новинари су дали шансу и представницима компаније ‘Mineco’ да се изјасне, које смо звали више пута телефоном и слали питања мејлом, али одговор који се односи на ова два текста није стигао. У погледу покушаја да се представницима предузећа да прилика да одговоре на ова питања, ЦИНС се држао највиших стандарда у професији – наша настојања да добијемо одговоре на питања била су упорна и дуго су трајала”, истиче се у одговору на жалбу.

Чланови Комисије за жалбе оценили су да је за евентуалне непрезиности у текстовима, одговорна и сама компанија “Mineco”, која није одговарала на покушаје ЦИНС-а да у тој компанији провери информације које у новинари добили из других извора. Како подносилац жалбе није демантовао тврдње новинара ЦИНС-а да су их дуго и упорно звали, Комисија верује да су новинари поступили су скаду са правилима професије и без зле намере да унапред дискредитују компанију или људе о којима пишу. По мишљењу  Комисије, постојао је јавни интерес да се о пословању ове компаније пише, а одбијањем да одговори на питања ЦИНС-а “Mineco” је можда и сам допринео да одређени наводи у тексту не буду прецизни. Комисија је такође узела у обзир и то да “Mineco”, колико је познато, ни након објављивања текстова, за готово две године није упутио деманти редакцији, чиме је такође могао да утиче на садржај текстова на сајту ЦИНС-а. Зато је Комисија једногласно одлучила да нису прекршене одредбе Кодекса из поглавља: Истинитост извештавања, Новинарска пажња и Поштовање приватности.

Кад је реч о поштовању претпоставке невиности, односно о томе да ли су поједни представници “Mineca”, како је поносилац жалбе навео, проглашени кривим још у фази истраге за приватизације у којима нису учествовали, чланови Комисије за жалбе сматрају да има делова текстова у којима се не води довољно рачуна о томе да не постоји пресуда, односно да је реч само о сумњи да је неко дело почињено. Тако се, рецимо, и у потпису испод слике наводи “зграда до које је ‘Mineco’ дошао нелегалним путем”, што није утврђено, док се на више места у тексту износе тврдње попут “укључен у случај корупције, “власници су се договорили да лажно повећају вредност имовине, “намеравали су да подмите судију”, “укључен је у преваре” и сличне, иако све то тек треба да буде утврђено на суду. Део чланова Комисије сматрао је да ово ипак није довољно за одлуку да је прекршен Кодекс у делу који се односи на обавезу поштовање претпоставке невиности, јер је из садржаја оба текста јасно да је реч о поступцима који су у фази истраге. Они су сматрали да језик медија треба да буде мало слободнији од правничког, како би текстови били “читљивији” и да су грешке настале због тога. Остали чланови мислили су, међутим, да Кодекс јесте прекршен, односно да су новинари морали да воде рачуна о томе да свуда у текстовима јасно истакну да ништа од онога за шта постоји сумња није још доказано на суду.

Комисија због различитих мишљења чланова Комисије, у овом делу није могла да донесе одлуку, упркос томе што је постојала неопходна већина за одлуку да Кодекс није прекршен.

Београд, 25.6.2015.

Председавајући
Иван Цвејић