Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Светска банка против магазина “Newsweek”

Жалба решена: прекршај кодекса
Светска банка
Newsweek
Штампано издање
20.04.2015.

12. мај 2015.

Комисији за жалбу Савета за штампу

Поштовани, обраћам вам се са молбом да осудите понашање уредништва недељника Newsweek Србија (издање на српском).

Новинари Newsweek Србија су у свом чланку "Светска банка, српска посла", навели низ нетачних чињеница. Они су повредили одредбу број I Кодекса новинара јер нису извештавали "тачно и објективно ... поштујуци право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије" већ су на основу полуинформација генерализовали своје ставове и закључке." У овом тексту није поштовано ни правило из става 3, одредбе V Кодекса новинара да је: "Прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако је њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи." Из приложених докумената могу се утврдити обе ове повреде Кодекса новинара Србије.

Главни уредник Newsweeka је одбио да штампа Писмо Шефа Канцеларије Светске банке у Србији, Тонија Верхеијена.

Сматрамо да је Кодекс новинара нарочито повређен одбијањем да се објаве следеће чињенице наведене у нашем писму:

"Супротно утиску датом у чланку у вашој новини, власници над око 91 одсто ове површине добили су надокнаду за експропријацију. Око 8 одсто случајева нашло се пред судовима када власници нису прихватили понуђену надокнаду, а остало је још око један одсто случајева (иии 21 случај). Од тог броја у пет случајева треба да се понуди накнада (за експропријацију). Два случаја се односе на ситуацију у којој су власници покренули судске поступке пре него што је започета експропријација. Још тројици власника треба да се понуди накнада (за експропријацију), ови случајеви односе се на мале парцеле (мање од 11 квадратних метара), поступак је у току и очекује се да буде завршен током априла 2015.

Колико је нама познато ови власници нису изразили незадовољство понуђеном накнадом.

Преосталих 15 случајева, у којима накнада још није плаћена, односи се на случајеве када су власници преминули иии је њихова адреса непозната. У овим случајевима закон предвиђа одређене додатне кораке који морају бити поштовани и они су у току. Постоји јос један случај који треба решити, а он се односи на налажење најбољег начина за премештање индустријске опреме на нову локацију.

Праведна висина надокнаде утврђена је на основу тржишне вредности, на основу продаје (земље) у региону. Обезбеђена је и накнада за трошкове пресељења, а узимају се у обзир и потребе посебно угрожених група. Осим тога, када се то затражи, имплементациона агенција (онај ко спроводи овај пројекат) покрива трошкове привременог смештаја у региону Грделица-Грабовница, када нови смештај није одмах на располагању."

"Што се тиче момента у коме се земља експроприше и момента у коме се накнада плаћа, Оквирни план расељавања на пројекту одражава политику Светске банке у области невољног пресељења. Оквирни план расељавања каже: "Све особе погођене пројектом (физичка и правна иица) с правом на компензацију за одузету земљу, морају бити исплаћене у целини за време експропријације или, уз њихову жалбу, пре почетка радова или грађевинских послова на њиховој земљи". Супротно тврдњама у вашем тексту ова одредба дозвољава да радови почну или када се исплати накнада за експропријацију, или када се региструје жалба пред судом и то се потпуно поштовало.

Кад је у питању покривеност накнаде (за експропријацију) урађено је базно истраживање у оквиру пројекта као део Процене социјалног утицаја. Све породице које су биле вољне да у њему учествују обухваћене су овим истраживањем, а подаци прикупљени кроз то базно истраживање су основа за мерење промене у животном стандарду тих људи на крају спровођења пројекта."

С поштовањем,

Тони ерхеијен

Шеф Канцеларије Светске банке у Србији

Комисија за жалбе

Савет за штампу

Љубе Јовановића 9ц

11000 Београд

Поштовани,

У потпуности одбацујемо као неосноване, наводе изнете у писму господина Тонија Верхеијена, шефа Канцеларије Светске банке у Србији, да је магазин Newsweek Србија прекршио одредбе Кодекса новинара приликом рада на тексту „Светска банка, српска посла“ објављеног 20. априла 2014. године. Посебно нас је изненадила и растужила чињеница да је господин Верхеијен достављањем непотпуне документације желео да доведе у заблуду чланове Комисије за жалбе Савета за штампу.

Наиме, господин Тони Верхеијен је осим текста жалбе, члановима Комисије доставио и текст објављен у нашем недељнику, детаљну преписку представнице Светске банке и новинара Newsweeka, као и писмо које је послато главном уреднику након што је текст објављен. Господин Верхеијен, међутим, није доставио одговор главног уредника као и целокупну преписку, јер да је тај документ приложио, било би сасвим јасно да Newsweek не само да је желео да чује мишљење Светске банке, него је и понудио интервју шефу Канцеларије у коме би биле разјашњене све евентуалне нејасноће. Одговор на понуђени интервју никада нисмо добили.

У писму главног уредника Newsweeka упућеном представнику Светске банке наводи се да је након детаљне анализе закључено да се у допису не демантује ниједна чињеница изнета у тексту. Уколико погледате жалбу упућену Савету за штампу, осим уопштене реченице да је Newsweek „навео низ нетачних чињеница“ даље се у жалбиисто не наводикоје су то погрешне чињенице објављене у тексту.

Даље, главни уредник добронамерно је сугерисао представницима Светске банке да писмо које су послали садржи бројне неистине и полуинформације. Уредник је указао на неке од тих делова у писму и објаснио да би у случају да писмо буде објављено, у следећем броју следио наш одговор „што не би било сврсисходно и не би допринело појашњењу ситуације”. Уместо тога, понудили смо интервју господину Верхеијену.

Право на одговор, као и правовремено објављивање исправке и извињење, међу су кључним тачкама Кодекса новинара Србије и високо на листи приоритета уредништва Newsweeka. Ми смо могли да објавимо писмо, а да у следећем броју одговоримо на исто и докажемо да шеф канцеларије износи неистине. Из најбоље намере смо саветовали да је боље то урадити на други начин, кроз интервју. Жао нам је што та наша добра намера није препозната од стране високог међународног званичника.

А у добре намере могу се уверити чланови Комисије за жалбе уколико погледају преписку наших новинара и представника банке – јасно је да смо желели да сазнамо што више детаља који би показали став ове угледне међународне установе. На наше велико жаљење, одговори које смо добили били су уопштени и бирократски, али и такви су верно пренети у тексту који смо објавили. Осим путем маила, наши новинари су са представницима банке неколико пута разговарали и телефоном и чинили све како би њихови ставови у овој осетљивој теми били верно пренети.

Newsweek је на овој причи радио неколико месеци у склопу великог међународног истраживања у коме су учествовали водећи светски медији. Наши новинари били су на терену, разговарали са бројним људима који су или погођени проблемом или имају одређена сазнања. Због тога се ни на који начин не може прихватити тврдња шефа канцеларије Светске банке да је Newsweek прекршио одредбу број 1 Кодекса новинара да „нисмо извештавали тачно и објективно“ ида се нисмо „држали основних стандарда новинарске професије“. Заправо, могло би се рећи све супротно. Све чињенице су веома пажљиво и по неколико пута проверене.

Што се тиче самог писма шефа канцеларије Светске банке и његовог садржаја, дозволите ми само да у најкраћем укажем на проблеме које смо регистровали и на које смо упозорили представника Светске банке. Уколико чланови Комисије за жалбе Савета за штампу сматрају да је потребно да дамо детаљнија објашњења, то ћемо урадити врло радо.

У другом пасусу писма се наводи: „Светска банка подржава највише стандарде заштите човекове околине и социјалне заштите у активностима које финансира широм света. Ми озбиљно схватамо питања експропријације земљишта, плаћање надокнаде за експропријацију и пресељење људи погођених пројектима које финанцира Светска банка. Ми помно пратимо спровођење пројеката које наша институција финансира, а посебну пажњу обраћамо како владе спроводе експропријацију земљишта, исплату накнада за експропријацију и питања везана за пресељење.“

Заправо, истина је нешто другачија. Током вишемесечног истраживања, новинари Међународног конзорцијума истраживачких новинара (www.icij.org), као и њихови медијски партнери, међу којима је и Newsweek Србија, дошли су до сазнања да је „у протеклих десет година због пројеката које је финансирала Светска банка физички и економски расељено преко 3.4 милиона људи, који су отерани из својих домова уз одузимање земљишта и уништење имовине“ (Гардијан), да „Светска банка редовно није поштовала сопствена правила заштите људи оштећених пројектима које финансира“ (Зидојче цајтунг), да су „Светска банка и њена испостава IFC финансирале владе и компаније осумњичене за кршење људских права попут силовања, убистава и тортуре. У неким случајевима наставили су са финансирањем и након што им указано на злостављања“ (Хафингтон Пост)....

У трећем пасусу писма се наводи да „супротно утиску датом у чланку у вашој новини, власници над око 91 одсто ове површине добили су надокнаду за експропријацију“. Чисто технички гледано то је тачно и ми то и не споримо у нашем тексту.Оно што ми кажемо је да је огроман број оних који су потписали уговоре урадио то јер нису имали другог избора. Између осталог, дајемо и пример двојице браће, једног који није прихватио услове, и другог који је потписао али тек када му је кућа напукла и није било алтернативе. Таквих примера је доста.

У четвртом пасусу наводи се да је „праведна висина надокнаде утврђена на основу тржишне вредности, на основу продаје (земље) у региону“. Ми смо у тексту доказали да на терену ствари стоје другачије и да по новим правилима, висину надокнаде утврђује пореска управа на основу проблематичне документације. Управо на примеру једног од браће о коме пишемо то се може видети. За његову нову кући понуђено је 2.8 милиона динара, док је за кућу поред, направљену од блата, плаћено 3.5 милиона динара. Огроман је број оваквих примера.

У петом пасусу се наводи да „што се тиче појединачних случајева које наводите у свом чланку, правилно би било да се људи на које се односе обрате са својим примедбама Комисији за жалбе на општинском нивоу“. Оштећени су то и радили, а пошто су били незадовољни, поднели су тужбе. Под каквим је притиском била судија Марина Смиљковић, детаљно наводимо у нашем тексту. Осим тога, у време када смо радили на истраживању у општинским комисијама није било представника оштећених грађана, супротно тврдњама представника Светске банке.

У шестом пасусу се наводи да „све особе погођене пројектом (физичка и правна лица) с правом на компензацију за одузету земљу, морају бити исплаћене у целини за време експропријације или, уз њихову жалбу, пре почетка радова или грађевинских послова на њиховој земљи“. Ми смо доказали да то није тако, и да су људи избацивани из својих поседа уз помоћ жандармерије без да им је дата било каква компензација. Ми смо као пример навели породицу Здравковић, таквих примера је било пуно.

На основу свега наведеног, још једном одбацујемо све наводе из жалбе господина Тонија Верхеијена, шефа Канцеларије Светске банке у Србији.

Оно у чему се, међутим, слажемо са представником Светске банке, је да је веома важан став 3, одредбе V Кодекса новинара о томе да је "прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи. ”Због тога сматрамо да би чланови Комисије за жалбу требало да од господина Верхеијена затраже објашњење због чега је доставио некомплетну документацију и зашто је желео да чланове Комисије доведе у заблуду.

Верујемо да ће чланови Комисије за жалбе препознати да се у овом случају не ради ни о каквом одбијању Newsweeka да се објави одговор или исправку (понављамо још једном, наш позив за интервју и даље стоји отворен), него о својеврсном притиску на медиј који је одлучио да отвори једну веома тешку и болну тему.

С поштовањем,

Милорад Ивановић, Главни уредник Newsweek Србија

У ПРИЛОГУ:

- Доказ о преписци главног уредника Newsweeka и представнице Светске банке

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Иван Цвејић, Зоран Ивошевић. Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Божо Прелевић, Владо Мареш, Златко Чобовић и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 28.5.2015. године, једногласно доноси

ОДЛУКУ

Текстом  “Светска банка, српска посла”, објављеним 20.априла 2015. године  и необјављивањем одговора на текст магазин “Newsweek”

1. прекршио је тачку 1. Одељка I (Истинитост извештавања) Кодекса новинара Србије, о обавези новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандард новнарске професије,

2. прекршио је и тачку 6 Одељка IV (Одговорност новинара), по којој новинар мора да негује културу и етику јавне речи, поштује право на одговор, извињење и исправку и дужан је да благовремено објави одговарајућу исправку.

Налаже се магазине “Newsweek” да ову одлуку Комисије објави најкасније у трећем наредном броју од дана достављања одлуке.

Одлука Комисије биће објављена и на веб сајту Савета за штампу (www.savetzastampu.rs) и доступна јавности.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднео је Тони Верхеијен, шеф Канцеларије Светске банке у Србији, сматрајући да је “Newsweek” у спорном тексту навео низ нетачних чињеница. Како је наведено у жалби, магазин је повредио одредбе Кодекса новинара које се односе на истинитост извештавања, јер су своје ставове и закључке генерализовали на основу полуинформација. Кодекс је, по мишљењу подносиоца жалбе, прекршен и тиме што није поштовано и једно од правила новинарске пажње, по којем је “прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи”. Верхеијен је посебно истакао да је главни уредник одбио да објави његово писмо , које садржи чињенице које нису поменуте у тексту, чиме је такође повређен Кодекс. Комисији су уз жалбу достављени и одговори које је представник Светске банке дао на питања “Newsweeka”, писмо упућено главном уреднику, а накнадно и одговор главног уредника на писмо.

У одговору на жалбу, Милорад Ивановић, главни уредник “Newsweeka” навео је да је Тони Верхеијен заправо покушао да чланове Комисије за жалбе доведе у заблуду, јер им није доставио целокупну преписку са главним уредником. Да је доставио и одговор главног уредника “било би сасвим јасно да ‘Newsweek’ не само да је желео да чује мишљење Светске банке, него је понудио и интервју шефу Канцеларије Светске банке, како би биле разјашњење све нејасноће”. Он је навео да је, из најбоље намере, Верхеијену саветовао да је боље да направе интервју него да објављују његово писмо, будући да оно, по оцени главног уредника, садржи бројне неистине и полуинформације. “Уредник је указао на неке од тих делова у писму и објаснио да би у случају да писмо буде објављено, у следећем броју следио наш одговор што не би било сврсисходно и не би допринело појашњењу ситуације”, наведено је, између осталог, у одговору на жалбу.

Члановима Комисије овакво објашњење уредника није било прихватљиво. Медији имају обавезу да поштују право на одговор, а редакције су дужне да заинтересованима омогуће да прецизирају или објасне неке детаље, или пруже додатне информације којих у тексту нема, а које сматрају значајним за разумевање контекста. То што, по оцени главног уредника, у овом случају ти наводи нису тачни и што би, како наводи, морао да у наредном броју одговори на такво писмо, није разлог да се допис не објави. Да ли би објављивање писма и одговора на њега допринело појашњењу ситуације проценили би читаоци. По мишљењу чланова Комисије, писмо које је упутио шеф Канцеларије Светске банке садржи информације којих у тексту нема, а које јесу од значаја. попут прецизних података о броју грађана којима је исплаћен новац за експропријацију и броју покренутих спорова. Из текста се, према оцени Комисије, стиче утисак да је Светска банка најодговорнија за то што је великом броју грађана имовина “отета” без надокнаде , а одговори представника те институције се у тексту,  који има шест страна, наводе у само две реченице. По оцени Комисије, шеф Канцеларије Свестске банке је имао разлога да затражи да се објави његов одговор на текст, а уредник је био обавезан да му то омогући. Понуђени интервју, посебно на начин  - “можда бисмо могли ускоро на направимо разговор о овој, али и другим актуелним темама” - такође није разлог се не објави одговор.

Због свега тога, Комисија је једногласно одлучила да је спорним текстом прекршен Кодекс новинара Србије и наложила мегазину “Newsweek” да ову одлуку објави.

 

Београд, 28.5.2015.

Председавајући
Иван Цвејић