Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Александар Обрадовић против дневног листа "Курир"

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Александар Обрадовић
Курир
Штампано издање
04.01.2015.

Поштовани,

У текстовима под насловом "Обрадовић носи сатове од 50.000 евра" и "Е, мој Саша", Курир ни на који начин није прекршио Кодекс новинара.

У жалби коју је поднео Александар Обрадовић тврди да се је Курир прекршио Кодекс у тачкама које се тичу новинарске пажње, истинитости извештавања и одговорности новинара.

У тексту "Обрадовић носи сатове од 50.000 евра" изнете су чињенице које је новинара Курира проверио код више извора.

Податке о маркама Обрадовићевих сатова добијени су из више него кредибилног извора, блиског сарадника Обрадовића, који добро зна који му је сат на руци као и код неколико пословних партнера. Информацију смо проверили код познатог трговца скупим сатовима, којем су показане фотографије Обрадовића са увеличаним сатовима, а који је из разумљивих разлога инсистирао на анонимности, као и код људи који поседују исте сатове као и Обрадовић.

Дакле, информација је добро проверена пре него што је објављена. Господин Обрадовић сада тврди да не поседује сат "Шопар" већ "Guess", али за то није приложио ниједан доказ, изузев фотографије сата на руци за коју, без трунке малициозности, с правом можемо да поставимо питање да ли је заиста Обрадовићева.

Цене које су наведене у тексту ни на који начин нису злонамерно пласиране нити произвољне, како се тврди у жалби, већ су преузете са званичних сајтова производјача сатова и наведен је распон цена, што је уобичајено, будући да цене варирају зависно од модела и године производње.

Одговор господина Обрадовића објављен је у целости у истом чланку. Накнадно је објављен и деманти (иако у демантију није било готово ниједне нове информације у односу на већ објављени одговор), а ажуриран је и на сајту Курира (http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/direktor-eps-zivi-kao-tajkun-obradovic-nosi-satove-od-50000-evra-clanak-1651265).

Остали демантији које је Обрадовић послао у прилог жалби, не односе се на текстове због којег је жалба поднета, алис у, узгред буди речено, и они благовремено објављени (http://www.kurir.rs/vesti/biznis/obradovic-dogodine-smanjenje-broja-zaposlenih-u-eps-clanak-1644322 http://www.kurir.rs/vesti/biznis/obradovic-dovoljno-struje-po-staroj-ceni-za-predstojecu-zimu-clanak-1646914 http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/krtica-direktor-eps-sluzbene-tajne-odavao-privatnim-kompanijama-clanak-1641457 http://www.kurir.rs/vesti/biznis/advokati-aleksandar-obradovic-nije-krtica-clanak-1645242).

Исте примедбе наведене су у жалби и за текст под насловом "Е, мој Саша". У питању је коментар, а нема потребе подсећати да је коментар слободна форма,да новинара има право на своје мишљење, све док оно не предје у вредјање, што се у овом случају није десило.

С поштовањем,

Марија Кордић

заменик главног уредника Курира

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Иван Цвејић, Петар Јеремић, Зоран Ивошевић, Предраг Аздејковић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Златко Чобовић, Стојан Марковић и Божо Прелевић, на седници одржаној 26.2. 2015. године, већином гласова доноси

ОДЛУКУ

Текстовима „Директор ЕПС-а има сатове од 50.000 евра“ и „Е, мој Саша“, објављеним 4.и 5. јануара 2015. године, дневни лист „Курир“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу, у име Александра Обрадовића, директора Електропривреде Србије, поднела је адвокатска канцеларија „Моравчевић, Војновић и партнери“, верујући да је објављивањем спорних текстова „Курир“ прекршио одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара и новинарску пажњу. У жалби се, између осталог,  наводи да су се аутори текстова свесно служили неистинитим, неоснованим и непровереним информацијама, које су јавности пласиране на такав начин да Обрадовића дискредитују и у приватном и у професионалном домену. Уз детаљна објашњења, истиче се да Обрадовић нема сат „Панерал“, као и да „већ дуже време не поседује“ ни сат „IWC Schaffausen“, док је сат који је у тексту означен као „Шопар“ од 20.000 евра, заправо „Guess“ који кошта око 130 евра. Наглашава се и да су и саме вредности означених сатова нетачне и сензационалистички и тенденциозно увећане „како би се дискредитовао господин Обрадовић и нарушио његов углед и интегритет“.

У одговору на жалбу редакције „Курира“ наводи се да су информације о томе које сатове има Александар Обрадовић добијене од његових блиских сарадника и пословних партнера, те да су фотографије сатова које Обрадовић носи показане познатом тврговцу сатовима, а њихове цене преузете са званичних сајтова произвођача. Кад је реч о другом тексту у питању је коментар у којем је новинар само изнео своје мишљење. Такође, како је истакнуто, сви одговори које је Обрадовић доставио објављени су.

Чланови Комисије закључили су да је, да би се утврдило које и колико вредне сатове Обрадовић има, односно да ли су тачне тврдње „Курира“ или Обрадовићевих адвоката,  потребно вештачење, те да они не могу да се упуштају у такве процене. Комисија, иначе, не утврђује шта је истина, већ да ли се лист понашао у складу са одредбама Кодекса, односно да ли су новинари, поступајући у складу са професионалним правилима, покушали да дођу до новинарске истине. У овом случају, Комсија нема разлога да верује да „Курир“ није проверио информације које је имао пре објављивања.

Комисија за жалбе не може да улази у намере „Курира“, али сматра да је само писање о овој теми легитимно, с обзиром на то да је реч о директору великог јавног предузећа, па Комисија верује да постоји интерес јавности да зна и такве детаље из његовог приватног живота, као што је колико вредне сатове има. Такође, у тексту је наведен и одговор ПР службе Електропривреде Србије у којем се објашњава да је Обрадовић дуго радио у великим компанијама у иностранству и да су му укупни приходи знатно већи од садашњих примања.

„Курир“, ипак, по оцени чланова Комисије није на одговарајући начин објавио деманти који су упутили Обрадовићеви адвокати, јер је текст скраћен и није јасно назначено да је реч о одговору. Већина чланова Комисије сматрала је, међутим, да „Курир“ треба само упозорити на ову грешку, а да то није довољан разлог за оцену да је прекршен Кодекс.

Због свега наведеног, Комисија је, са шест гласова „за“, једним „против“ и два “уздржана“, одлучила да “Курир” није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

 

Београд, 26.2.2015.                                                            Председавајући

                                                                                             Иван Цвејић