Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Божидар Митровић против недељника "НИН"

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Божидар Митровић
"НИН"
Штампано издање
27.09.2012.

Поштовани,

На основу члана 24. Статута Савета за штампу, молим вас да утврдите да су - објављивањем текста ЧАСНИ ПОТОМЦИ СЕРБОНА на страници 48 часописа «НИН» број 3222 од дана 27.09.2012. - главни и одговорни уредник Небојша Спаић, графички уредник Владимир Пиацун и новинар Марко Ловрић прекршили одредбе Кодекса новинара Србије, и то :

I ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА

1. Обавеза новинара је да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије.

2. Новинар је дужан да назначи извор информације коју преноси….

3. Новинар је дужан, када је то неопходно, да консултује што више извора и да им омогући да изнесу свој став.

4. Са новинарством неспојиви су објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина, као и измишљених писама или писама чији аутор није познат или његов идентитет није проверљив.

II - НЕЗАВИСНОСТ ОД ПРИТИСАКА

1. Новинар треба да се супротстави сваком притиску на слободно обављање професије, као и сваком виду цензуре. Новинар задатке прима само од надлежних уредника.

2. Са новинарством је неспојиво примање мита за објављивање, прикривање или спречавање прикупљања и објављивања информација. Новинар не сме одлагати објављивање битних информација, осим због неопходне провере тачности.

3. Економски и политички интереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику, на начин који би имао за последицу нетачно, необјективно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности.

4. Новинар се не може присилити на изражавање мишљења противно његовој савести.

III - ОДГОВОРНОСТ НОВИНАРА

1. …… Новинар се мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње ………………

2. Фалсификовање докумената и плагијат недопустиви су и сматрају се тешким прекршајем стандарда професионалног поступања новинара.

3. Новинар је дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде.

4. Новинару је забрањено да користи непримерене, узнемиравајуће, порнографске и све друге садржаје који могу имати штетан утицај на децу.

5. ……

6. Новинар негује културу и етику јавне речи, поштује право на одговор, извињење и исправку и дужан је да благовремено објави одговарајућу исправку.

На снимцима са Међународне научне конференције НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ који су сачињени ради чувања излагања познатих и признатих у свету аутора не види се аутор чланка Марко Ловрић, те је очито да је сакрио извор информација које преноси и текст представио као свој, чиме је починио повреду тачке I.2. Кодекса новинара Србије.

Овакав стил писања је карактеристичан за Радивоја Радића, професора Филозофског факултета, који мисли да се његов стил инквизиторског застрашивања не види од ироније, цинизма и сарказма којима покушава да прикрије суштину и намеру да својим НЕСУМЊИВИМ ОСУДАМА И КЛЕВЕТАМА живих и мртвих застраши пре свега Србе – родоЉубе, како наводи у својој књизи «Срби пре Адама и после њега», за шта је у своју удружбу увукао и новинара НИНа Марка Ловрића, РИНГИЕР АКСЕЛ СПРИНГЕР, часопис НИН и главног уредника НИНа Небојше Спаића.

У утврђивању одговорности младог новинара Марка Ловрића треба извршити експертизу његовог стила писања и до сада објављених текстова и стила писања Радивоја Радића јер се и објављеним фотомонтажама Владимира Пиацуна укупан закључак текста чланка подудара са називом књиге Радивоја Радића «Срби пре Адама и после њега» чиме је почињена повреда II.1. Кодекса новинара Србије, из чега се види да је Марко Ловрић примао налоге не од свог уредника него од Радивоја Радића, те је подлегао његовим притисцима, намери наношење увреде предавачима на Конференцији и застрашивања свих оних који се баве истраживањем преВизантијског периода, иако је и сам израз Византија била, по једној од варијанти о сеоцету Византион, намер да се понизи Источно Ромејско царство.

Тиме су НИН, главни уредник и новинар Марко Ловрић починили и следеће повреде Кодекса новинара Србије:

1. извештавајући са Међународне научне конференције НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ Марко Ловрић и НИН нису извршили акредитацију, то јест нису пријавили своје учешће представницима Организационог одбора Конференције, нити су у извштавању консултовали било кога из Организационог одбора или Научног одбора Конференције, већ су неосновано и произвољно напали и саму Копредседницу Научног одбора Конференције Татјану Радосављевић, примаријуса, доктора медицинских наука, чиме су починили повреду тачке I.3. Кодекса новинара Србије,

2. повредили су тачку I.4. Кодекса новинара Србије користећи не само клевету већ очигледну намеру увреде и једностраног ЈАВНОГ ЛИНЧА предавача и организатора конференције и посебно Божидара Митровића, аутора концепта конференције, који је у књигама и радовима објаснио КАКО ЈЕ НАСТАЛА РЕЧ КУЛТУРА јер Марко Ловрић и НИН тврде у наведеном тексту да су организатори Конференције и аутор Божидар Митровић зрели за лечење и Хитну помоћ, управо због научних објашњења настанка речи култура и намере да организују НАУЧНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ, те су Марко Ловрић и НИН у обавези да наведу које је то прецизније и научније објашњење како је настала реч КУЛТУРА, него то што је наведено као основ организовања ове Међународне научне конференције НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ, или да принесу у новом чланку на исто толико страница (са извињењем аутору и организаторима) објашњење из материјала Конференције и радова Божидара Митровића уз његову ауторизацију целог текста, укључујући и наслова, према тачки III.6. Кодекса новинара Србије (право на одговор),

3. новинар и НИН нису проверили тачност информација изнетих у чланку већ су руковођени неопходношћу да аферашки подигну тираж својим новинама објавили непроверене информације, клевете и очигледне намере да се нанесу увреде:

a. не само организаторима Конференције и Србима чију толеранцију су извргли руглу (повреда тачке II.1. Кодекса новинара Србије)

b. него и православним верницима (повреда тачке II.2. и II.3. Кодекса новинара Србије) и повреде верска осећања православних Срба и Руса тиме што су, за некакве измишљене злочине, пре било какве судске пресуде оптужили лице које је од неколико православних цркава проглашено за свеца односно конкретно Преподобног Симеона, Стефана Немању, што је кривично дело али и повреда тачке III.3. Кодекса новинара Србије,

4. аутор чланка, главни уредник, НИН и графички уредник су се огрешили и о тачку III.4. Кодекса новинара Србије јер су користили непримерене текстове о тзв. СРБИЦИ, не консултовавши аутора концепта Конференције и Председника Организационог одбора Конференције који је изричито против навођења овог неисторијског термина, јер се Срби од вајкада користе АзБуком (те би увођење некакве србице могло ускоро да доведе и до црногорице) али никако не сме да на конференцији забрани или исмева такав став, који се мора размотрити са свом аргументацијом те је у овом делу учињена повреда:

a. I.3. Кодекса новинара Србије (Новинар је дужан, када је то неопходно, да консултује што више извора и да им омогући да изнесу свој став),

b. III.4. Кодекса новинара Србије јер су новинар и графички уредник извргли руглу заставу Србије и симболе српске народне ношње, што би могло да има негативан утицај на децу и изазове њихов одбојан став према Адаму и Еви и неразумевање њихове образовне функције,

Аутор чланка у стилу Радивоја Радића извргава руглу сваког учесника конференције па и професију аутора, чиме ИНКВИЗИТОРСКИ уцењује, засташује и осуђује сваког предавача да престане да се бави питањима историје („технички, нуклеарно прецизно приметио“ демонизујући рад Д. Антића) чиме аутор, НИН и главни уредник одричу сваку могућност МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНИХ истраживања српске и словенске историје, што је основ ове Конференције и њен најважнији циљ.

Надамо се да ће Савет за штампу и Министарство културе и информисања предузети мере и дати јасне и недвосмислене оцене и осуде овог чланка и стила писања Радивоја Радића, који је ево пренет и у штампу, а да Радивоје Радић и бивши Министар културе и информисања, који је кршио императивне прописе Републике Србије јер је поред посла Министра обављао и дужност главног уредника СТУБОВА КУЛТУРЕ, нису до данас одговарали за исто изнето у књизи «Срби пре Адама и после њега», те да Срби неће морати да штите своје интересе на улици у законом дозвољеним и организованим по прописима протестима.

Ваш Савет за штампу и Министарство културе и информисања морају да се јасно изјасне ли је допуштено да новинари у Србији вређају верска осећања ПРАВОСЛАВНИХ како чини овај новинар алудијарујући да је ПРЕПОДОБНИ СИМЕОН (који је признат за свеца од неколико православних црква) некакав злочинац иако је Преподобни Симеон - Стефан Немања са сином Савом инкорпорирао веровање богуМила (прехришћанских родоВерника) у православље, чиме се оно и разликује од учења Ватикана?

Сматрам да имате обавезу да заштите уставом утврђење објекте заштите и тражите од Републичког јавног тужилаштва да испита да ли су учињене повреде предвиђене Кривичним закоником Републике Србије за гоњење по службеној дужности.

Копија: Амбасади Швајцарске у Београду Embassy of Switzerland to the Republic of Serbia Culture and Trade Department Bulevar Oslobodjenja 4, 11001 Belgrade

У очекивању Ваших одговора срдачно Вас поздрављам

Божидар Митровић, доктор правних наука, лично као аутор концепта Конференције и аутор основних научних открића која су узета као основна полазишта Конференције

Божидар Митрович, директор КолоВенија д.о.о,.Председник Организационог одбора Међународне научне конференције НА ИЗВОРИШТУ КУЛТУРЕ И НАУКЕ, Координатор Савета за статусна питања Скупштине дијаспоре Србије, Председник Регионалне друштвене организације ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА, Москва

Нема одговора

На основу члана 24. Статута Савета за штампу и чланова 10. и 11. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Филип Шварм, Божо Прелевић, Петар Јеремић, Љиљана Смајловић, Стојан Марковић, Александар Ђивуљскиј, Зоран Ивошевић и Тамара Скрозза и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 25.10. 2012. године, једногласно доноси

ОДЛУКУ

да текстом „Часни потомци Сербона“, објављеним 27.9.2012. године недељник "НИН" није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу на текст „Часни потомци Сербона“, Савету за штампу поднео је Божидар Митровић, председник Организационог одбора Међународне научне конференције „На изворишту културе  и науке“,  којом се бави спорни текст. Према наводима подносиоца жалбе, "НИН" је тим текстом прекршио више одредби Кодекса новинара Србије из поглавља „Истинитост извештавања“, „Независност од притиска“ и „Одговорност новинара“. Митровић, између осталог, тврди и да новинар који је потписан испод текста нити је присуствовао поменутој конференцији, нити је прави аутор текста. Он такође наводи и да су и аутор и уредништво НИН-а имали очигледну намеру да увреде и извргну руглу и јавном линчу учеснике конференције, као и да су спорним текстом повредили верска осећања православних верника.

У одговору на жалбу, "НИН" је одбацио све наводе, сматрајући да ни на који начин нису повређене одредбе Кодекса новинара Србије.

Чланови Комисије за жалбе оценили су да лист објављивањем текста није прекршио Кодекс, јер новинар има право да износи вредносне судове, као и да коментарише и криитчки се односи према темама о којима пише. Комисија није утврдила да је НИН објавио нетачне чињенице о догађају на који се текст односи, а њихова интерепретација је ствар уређивачке политике медија и слободе изражавања. Такође, то што се неко не види на снимку не може бити доказ да неко није ни присуствовао догађају, а још мање за озбиљну оптужбу да је потписан испод текста чији је аутор неко други.

Због свега овога Комисија за жалбе је једногласно одлучила да "НИН" није прекршио ниједну од одредби Кодекса новинара Србије које подносилац жалбе наводи.

 

Београд, 25.10.2012.                                                                    Председавајући Комисији

                                                                                                              Филип Шварм