Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Дневни лист "Курир" против недељника "Време"

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Курир
Време
Штампано издање
06.11.2014.

КУРИР ИНФО доо Београд, Влајковићева 8, Матични број 20113472 , подноси ЖАЛБУ ПРОТИВ НЕДЕЉНИКА ВРЕМЕ И НОВИНАРА ТАМАРЕ СКРОЗЕ - због текста објављеног у Недељнику Време под насловом Строго контролисани возови од 06. 11. 2014.године, који је објављен и на интернет страници http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=1241992

О б р а з л о ж е њ е

Тема текста Стого контролисани возови, садржана је у уводном делу текста и описана следећом реченицом: „Иако на насловним страницама објављују псовке, људе називају погрдним именима, најављују хапшења и унапред пресуђују, иако се већ неко време перципирају као партијска гласила и средства обрачуна између различитих интересних група, таблоиди су истовремено међу најтиражнијим издањима".

Недељник Време у коме је предметни текст објављен није високотиражни недељник. Аутор покушава да објасни да висок тираж тзв. „таблоида" представља или „огледало српског друштва" у негативном контексту или „екцес".

У том смислу, аутор у централни део текста ставља дневни лист Курир, БЕЗ ПРУЖАЊА МОГУЋНОСТИ КУРИРА ДА ОДГОВОРИ НА НАВОДЕ ТЕКСТА И ИЗНЕСЕ СВОЈЕ ВИЂЕЊЕ, због чега је поступљено супротно начелима која се тичу одговорности новинара из главе IV Кодекса, и то из следећих разлога:

1. По Кодексу је недопустиво непрецизно, колоквијално и погрдно називање одређене групе, а новинар је дужан да штити људска права. Непрецизна квалификације „насловне стране данашњег Курира", која је означена као нешто што је суровије од најсуровијег, (последња реченица текста), представља типичну повреду Кодекса. Да би се наиме изнео вредности суд (да је нешто сурово) он мора пратити тачно одређену чињеницу (тачно одређену насловну страну). Етикетирање свих насловних страна као насуровијих је повреда на само права на приватност Курира, већ и права на goodwill ( које је саставни део права на имовину из члана 1 протокола 1 уз Европску конвенцију, у том смислу пресуда ЕЦХР, Ван Марле).

ПОСЕБНО НАПОМИЊЕМО ДА ЈЕ У ДОСАДАШЊОЈ ПРАКСИ ОЦЕНЕ ТИПА "БАХАТО", "СУРОВО" и сл. Савет за штампу третирао као повреду Кодеска у смислу обавезе која се осноси на коришћење речи приликом давања вредносних судова (нпр. у предмету Б. Стефановића).

2. У складу са Кодексом, новинар мора да има у виду могућност злоупотребе и манипулације којима могу да га изложе тобожње жртве. Нејасно је због чега аутор нема у виду ту могућност код „признања" Драгана Ђиласа, иако сам наводи да „упркос бројним покушајима Времена, Драган Ђилас није хтео да појасни о коме се ради". Зар ово није довољно за сумњу да је у питању манипулација? Иако се ово сигурно не односи на Курир, читалац такав утисак може стeћи читањем текста.

3. Новинар је дужан да поштује право на одговор. Куриру такво право није омогућено, с обзиром да је аутор у току ноћи, ван радног времена и непосредно пред објављивање текста тек ради испуњења форме послао одређена питања Куриру, на које није било могуће одговорити.

Поред тога, аутор текста се бави питањима који се директно однос III Кодекса, чланови 4, 5 и 7 и то из следећих разлога:

1. Тамара Скроза је члан Комисије за жалбе Савета за штампу, па у смислу Смерница у примени Кодекса не само да не би смела да да извештава о темема у којима има моћ одлучивања (та тема су етички стандарди новинарске професије) већ не би смела ни да се бави извештавањем о том сектору због функције у Савету за штампу (Смерница 3 и 4 члана 4 Главе III Кодекса). Ово је поптуно иста ситуација као да члан судског већа у поступку против Мирослава Мишковића објави ауторски текст о незаконитим радњама Мирослава Мишковића.

2. Тамара Скроза има лични интрес у чињеници тиража дневних листова. Уколико се тираж тзв. таблоида приказује као негативна појава, те уколико се негативно приказују конкуренти на тржишту штампаних медија (листова), новинар се per se, противно Кодексу налази у позицији да кршењем забране сукоба интереса учествује у нелојалној конкуренцији. чињеница да на више места у тексту у негативном контексту помиње Курир, чини неспорним поступање супротно Кодексу.

Предметним текстом повређена су и начела из Главе I чланови 2 и 4 Кодекса и то из следећих разлога:

1. Новинар је дужан да прави јасну разлику између чињеница, коментара, претпоставки и нагађања. У свом тексту аутор наводи да је један политичар „открио" , односно „признао" да му је тражено милион евра од једног власника медија, што је претпоставка( политичар за то није пружио доказе, па није ништа могао „открити" већ само „ изјавити", „тврдити", и сл) и то недоказана. Аутор текста, међутим, ово приказује као неспорну чињеницу, управо користећи термине „открити" и „признати", што сматрамо повредом Кодекса.

2. Иако на више места помиње дневни лист Курир, штавише, иако се читањем текста стиче утицак да је баш Курир креирао тзв."таблоидну „ стварност, ( све што не ваља потекло је из Курира), аутор није ни покушао да контактира независне изворе, већ је контактирао само конкуренте Курира( уредника Наших Новина,Пресса, Информера и сл.) Ово сматрамо озбиљним кршењем Кодекса.

Стога, предлажемо да Комисија за жалбе Савета за штампу утврди повреду Кодекса од стране госпође Скрозе и наложи јавно извињење и објављивање одлуке.

Редакција недељника ВРЕМЕ

Комисији за жалбе

Савета за Штампу

Одговор на тужбу Курира инфо

1. Оцена – мада ни „Курир“, ни његове насловне стране нису били примарна тема текста „Строго контролисани возови“ – темељи се на слободи изражавања базираној на анализи већег броја насловних страна. На пример: „Боже, има ли те – Мртва тела плутају по Обреновцу“, „Скандал: има ли овај човек образа – Вељовићу срамото“, „Отима од сиромашних, пуни џепове богатих – Бандит“, „Какав идиот – Ђилас претрчавао аутопут“, „Ђитлер“ и тако даље (види прилог 1). Оцена „сурово“ зато је потпуно примерена у контексту реченице текста, када се има у виду чињенично утврђен доминантни тренд насловних страна „Курира“. Иначе, број квалификација у тексту је минималан и дате су само на оним местима где се због природе саме анализе нису могле избећи, и на тај начин су у складу са праксом Комисије за жалбе; њихово помињање у случају предмета Борислава Стефановића спада у сасвим други контекст, што се из записника лако може утврдити. Потпуно и посебно је несхватљиво како је текстом могло бити повређено право на приватност "Курира" као дневне новине, те право на гоодwилл.

2. Изјава Драгана Ђиласа није ни једном речју, алузијом или ироничним освртом у тексту повезана са „Куриром“. Међутим, чињеница је да је Ђилас био тема бројних насловних страна „Курира“, да је о томе јавно говорио, те да се жалио Комисији за жалбе на писање овог листа. У тексту „Строго контролисани возови“ – да се понови – ни на какав се начин не алудира да Ђиласова изјава има везе са "Куриром".

3. Тамара Скрозза је контактирала уредника „Курира“ господина Сашу Миловановића телефоном 31. октобра 2014. године, око поднева. Договорили су се да му – пре него што се сусретну – мејлом пошаље неколико питања, што је урадила исте ноћи; како је била на путу, то није могла да уради током дана (види прилог 2; сцреенсхот 1). Господин Миловановић ни на који начин није узнемираван и деранжиран "у току ноћи" као што се у жалби наводи. Како није одговорио, Тамара Скрозза га је поново контактирала 4. новембра. Тада је господин Миловановић изјавио да није примио мејл, а Тамара Скрозза му је на исту адресу послала исти мејл за кога је рекао да га није добио (види прилог 2; сцреенсхот 2 - претходни мејл само је форвардован на исту адресу). Овај пут је рекао да га је добио. Међутим, господин Миловановић опет није послао одговоре, а у СМС поруци Тамари Скрозза рекао је да ће јој се јавити сутра. Није се јавио. У сваком случају, први контакт је успостављен пет дана пре него што је у прелом отишао спорни текст, дванаест дана пре него што је у прелом отишао други део фељтона, деветнаест дана пре прелома трећег и двадесет шест дана пре прелома четвртог текста из серијала. Времена да господина Миловановић да своје одговоре било је довољно и могли су да се нађу у сваком од текстова. Иначе, тема текста „Строго контролисани возови“ су развој и промене таблоида почетком двехиљадитих: цитирана су два бивша уредника „Курира“ из периода на које се текст односи, а разговор је обављен са још једним који није цитиран у том делу фељтона.

4. Савет за штампу је саморегулаторно тело које у већини чине новинари. Уколико би се Смернице у примени Кодекса тумачиле овако како их жалилац тумачи, то би значило да они не би могли да обављају свој посао. Тамара Скрозза се и пре чланства у Комисији за жалбе бавила медијском етиком – штавише, била је део тима који је састављао поменуте Смернице. По именовању у Комисију за жалбе, наставила је да пише о медијској етици и да јавно говори о тој теми. Такође, и други чланови овог тела (новинари и, посебно, уредници) баве се новинарском етиком у оквиру своје професије, али и као чланови струковних удружења. Поређење са чланом судског већа у поступку против Мирослава Мишковића је апсолутно неадекватно. Суд је државна институција, а Савет за штампу медијско саморегулаторно тело.

5. Не постоји никакав лични интерес Тамаре Скрозза за тираже дневних новина. Просто – она је запослена у недељнику који не партиципира на том тржишту. Зато је депласирано позивање на сукоб интереса и нелојалну конкуренцију. У тексту Тамаре Скрозза само се констатује како су и због чега таблоиди постали најтиражнији на тржишту дневних новина, те да то није само карактеристика Србије.

6. Изјаву Драгана Ђиласа да му је власник једног таблоида тражио милион евра да престане да пише о њему нико није демантовао. Да јесте – то би било јасно наглашено у тексту. Термин „открио“ односи се на чињеницу да је Ђилас у интервју „Блицу“ први пут о томе јавно говорио. Уобичајена пракса у новинарству јесте да се, када неко први пут нешто каже, то наведе као „открио“ без улажења у вредносни суд. У истом контексту је и термин „признање“.

7. Мада се више места помиње "Курир", нигде се не наводи оцена да је "баш Курир креирао тзв. таблоидну стварност". Као независни извор, у тексту је цитиран заштитник грађана Саша Јанковић. Мишљења других независних извора узета су из њихових дела и јавних иступа. Притом, ова анализа није примарно базирана на ставовима саговорника, већ на медијским архивама. Саговорници дају опис опште ситуације која је постепено допринела актуелној медијској атмосфери. Саговорници које жалилац помиње као "конкуренте Курира" нису контактирани због тога што су данас уредници других медија, већ искључиво због тога што су некада били уредници "Курира" – дакле, сведоци периода којим се текст бави.

8. Из свега наведено јасно је да је жалба Курира неоснована и да представља злоупотребу Комисије за жалбе.

С поштовањем

Филип Шварм

Одговорни уредник недељника „Време“

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Петар Јеремић, Зоран Ивошевић, Иван Цвејић, Владо Мареш, Златко Чобовић, Стојан Марковић, Божо Прелевић и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 27.11. 2014. године, једногласно доноси

ОДЛУКУ

Текстом “Строго контолисани возиви”, објављеним 6. новембра 2014. године, недељник “Време” није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднела је редакција листа “Курир”, наводећи да аутор у централни део текста, којим “покушава да објасни да висок тираж ‘таблоида’ представља или огледало друштва у негативном контексту или ексцес”, ставља дневни лист “Курир”, којем није пружена могућност да одговори, односно да изнесе своје виђење. По мишљену подносиоца жалбе, тиме су прекршене одредбе Кодекса које се односе на одговорност новинара. Питања су, како је наведено, достављена у току ноћи, ван радног времена и непосредно пре објављивања текста, тако да “Курир” није могао да на њих одговори. Одредбе Кодекса прекршене су, по мишљењу подносиоца жалбе, и тиме што се непрецизно насловне стране “Курира” квалификују као суровије од најсуровијих, јер је изнет вредносни суд који није заснован на чињеници, односно није заснован ни на једној конкретној насловној страни.  Подносилац жалбе је указао и да је аутор текста члан Комисије за жалбе Савета за штампу, те да због тога не би смео да пише о “темама о којима има моћ одлучивања”, односно о етичким стандардима у новинарству, те да, као неко ко је запослен у “нискотиражном недељнику” има лични интерес да негативно приказује конкуренцију.

У одговору на жалбу, одговорни уредник “Времена” Филип Шварм навео је да лист “Курир” није био примарна тема текста, те да је вредносни суд о насловним странама тог листа утемењен на анализи већег броја насловних страна, које су достављене Комисији за жалбе. Аутор текста је уредника “Курира”, како је објашњено (и документовано послатим мејловима) најпре контактирао телефоном, затим му послао питања, а након што на њих ни после неколико дана није одговорио, послао их поново. Уредник “Курира” је одговорио да ће се јавити следећег дана, што није урадио. “У сваком случају први контакт је успостављен пет дана пре него што је у прелом отишао спорни текст и 26 дана пре прелома последњег, четвртог текста из серијала”, тако да је времена за одговоре било више него довољно. Такође у тексту су, како је истакнуто, цитирана два бивша уредника “Курира” из периода на који се текст односи. Шварм је навео и да аутор текста нема никакав лични интерес кад је реч о тиражима дневних новина, будући да ради у недељнику. Сем тога, реч је о новинару који се годинама бави медијском етиком, и пре почетка рада Савета за штампу, и све време пише о теми коју добро познаје. Уколико би се смернице из Кодекса тумачиле онако како то ради подносилац жалбе, нико од новинара из Комисије за жалбе не би могао да ради свој посао.

Комисија за жалбе није разматрала део жалбе који се односи на наводни сукоб интереса и нелојалну конкуренцију, будући да то излази из оквира њене надлежности. Комисија утврђује одговорност медија за евентуално кршење Кодекса новинара Србије, а не појединачну одговоност новинара, аутора текста или уредника који га је објавио.

Чланови Комисије оценили су да спорним текстом ни на који начин нису прекршене одредбе Кодекса, како тврди подносилац жалбе. На основу увида у дведесетак достављених насловних страна “Курира”, Комисија је оценила да је аутор изнео утемељен вредносни суд да су “сурове”, као и да нигде нису изнете увредљиве квалификације о том листу, нити је “Курир” истакнут као креатор таблоидне стварности, као што се тврди у жалби. Новинар је, по оцени Комисије, уреднику “Курира” пружио могућност и дао довољно времена да одговори на достављена питања, односно да изнесе своје виђење, тако да Комисија сматра да ни овај део жалбе није основан. Због свега наведеног, Комисија је једногласно одлучила да недељник “Време” није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

 

Београд, 27.11.2014.                                                                        Председавајући

                                                                                                           Петар Јеремић