Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Ана Радмиловић против ''Нове српске политичке мисли''

Жалба решена: прекршај кодекса
Ана Радмиловић
Новa српскa политичкa мисao
Интернет
30.07.2013.

Поштовани,

Пишем Вам јер не знам коме и како да се обратим. Наиме, ја сам раније (док сам извештавала са Косова) сарађивала са сајтом НСПМ, и од недавно је та сарадња обновљена. Написала сам један текст о сиромаштву језика и духа, који је изазвао салву погрдних коментара - што не би било важно, нити ново да се у коментаре није укључио и сам уредник Вукадиновић, ограђујући се од текста и "бранећи" ме у маниру "није у реду да о њој пишете да је Тачијев сарадник, шиптарско копиле, плаћена усташтица...) Када сам га питала где је то прочитао позвао се на необјављене коментаре. Написала сам му одговор - реакцију на то, који није хтео да објави. Мислим да је заиста страшно бити незаштићен не само од коментара него и од самог уредника.

Копираћу вам део мог покушаја (текста) да му одговорим, што нисам хтела да радим са других сајтова него сам мислила да је ред да то пошаљем њему,

„... И шта ви радите, тада, када осетите (поприлично бенигну) опасност да ћете, поново, изгубити једва некако враћени статус бранитеља отаџбине и српства уопште?...

Укључујете се у дискусију као коментатор, где максимално (са све болдованим словима) омаловажавате аутора, извињавате се читаоцима (пардон, не читаоцима, коментаторима) и износите, до сада нигде написане, увреде и клевете о аутору. Провидно је али и перфидно и, како бих рекла, испод сваког нивоа – где ви, наводно, бранећи аутора (јер ипак нема смисла... или тако нешто) пишете нешто за шта се у нормалном свету завршава на суду.

Не наводећи извор, ви дакле тврдите да је о аутору (у овом случају мени) писано следеће: „Тачијев плаћеник“, „плаћена усташица“ и, најневероватније: „шиптарско копиле“. Тачијев или усташки плаћеник, ако ме разумете, спада у фолклор и око тога се ни највећа будала не би бактала.

Али, шиптарско копиле о вама говори две, нисам слутила колико ружне, стари. Прво, примитивизам те фантастично одвратне речи „копиле“ а затим зачуђујућа баналност, где није довољно бити копиле него се мора бити „шиптарско копиле“. О мени тај ваш гест говори, пак следеће: као аутор на вашем сајту сам не само незаштићена од често врло злонамерних и простачких коментара, него и од вас лично. Ви, дакле, вређате моју породицу. Ако је то ваша визија одбране патриотизма кроз квазиодбрану мене, од коментатора који јесу писали свашта али не и то – онда нека вам је на част. На питање где сте то прочитали, позивате се на необјављене коментаре. Не знам колико је то валидан доказ. А и свеједно је. Него, шта радите то за име света?...“

Није много, али око 7 година радим и живим искључиво од писања и мислим да после 2 године седења на Косову и осталих ствари које сам прошла пишући за разне редакције, нисам баш ово заслужила.

Ствар је увредљива и, морам да кажем, уплашила ме је - јер господин Вукадиновић у коментару наводи заправо трачеве а не коментаре читалаца. Усташица сам јер ми је мајка Хрватица а "шиптарско копиле" јер сам, стицајем околности, рођена на Косову - где нисмо живели.

С поштовањем,

Ана Радмиловић

Link ka tekstu http://www.nspm.rs/kulturna-politika/o-siromastvu-jezika-i-duha.html

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Филип Шварм, Божо Прелевић, Небојша Спаић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Тихомит Тришић и Владо Мареш, на седници одржаној 5.9. 2013. године, већином гласова изриче

 ЈАВНУ ОПОМЕНУ

Веб портал „Нова српска политичка мисао“ објављивањем коментара читалаца и главног уредника на текст „О сиромаштву језика и духа“, објављен 30.7. 2013. године прекршио је тачку 1 Одељка IV (Одговорност новинара) и  тачку 4, одељка V (Новинарска пажња) Кодекса новинара Србије о обавези новинара да се супротстави свима који се залажу за било коју врсту дискриминације или говор мржње, као и да учини све да избеге дискриминацију засновану на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењиу, националном или друштвеном пореклу.

 ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Ауторка текста „О сиромашву језика и духа“, објављеном на сајту Нове српске политичке мисли, Ана Радмиловић поднела је жалбу Савету за штампу због онлајн коментара на њен текст. Како је навела да је текст изазвао „салву погедних коментара, што не би било ништа ново, ни важно да се у то није укључио и главни уредник Ђорђе Вукадиновић“. Како је истакла, он се не само оградио од текста, већ је и ауторку „бранио“ од читалаца „ у маниру није у реду да о њој пишете да је Тачијев сарадник, шиптарско копиле, плаћена усташица...“Међу квалификацијама којее је изнео, било је и оних које је, како је сам, навео, цитирао из необјављених коментара“.

Редакција Нове српске политичке мисли није одговорила на жалбу, а чланови Комисије оценили су да Кодекс јесте прекршен не само објављивањем коментара који представљају дискриминаторну конотацију, већ их је и сам главни уредник поновио. Можда у искреној жељи да заштити ауторку и без без намере да је увреди, главни уредник се заправо укључио у нападе на њу. Како Комисија не цени намеру, већ њен ефекат, закључила је да је Кодекс новинара прекршен већ самим објављивањем диксриниматорних квалификација, а посебно тиме што сам главни уредник понавља те изразе, па чак наводи и неке за које је, како сам пише, „чуо да их је било“ међу коментарима који нису објављени.

Због свега овога, Комисија за жалбе је одлучила да веб порталу Нова српка полиитчка мисао изрекне јавну опомену због кршења Кодекса новинара Србије.

Београд, 5.9. 2013.        

                                                                                                        Председавајући

                                                                                                        Зоран Ивошевић