Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Димитрије Војнов против "Политике"

Жалба решена: прекршај кодекса
Димитрије Војнов
Политика
Коменрари читалаца
22.09.2012.

Срђа Трифковић је поменут у мојој колумни "Мајке и маћехе" (приложио сам линк) у Политици на шта је реаговао демантијем који је објавила Политика (доставио сам линк). Пошто сам у том демантију оптужен за клевету и извртање чињеница, припремио сам одговор у коме износим на основу којих извора сам фундирао помињање господина Трифковића у својој колумни. Одговор је био спреман за објављивање у издању Политике од 23. септембра, међутим, уредништво Политике на разне начине опструира излазак мог одговора већ пет дана. Сваки дан без објављивања моје реакције отвара простор за спекулације око кредибилитета мојих извора и омогућује несметану хајку господина Трифковића против мене.

Један од елемената који отежава моју позицију а није у директној вези са мојим текстом јесте навод господина Трифковића да је оно што је Политика објавила као деманти заправо кривотворен текст који је скинут са блога и потписан као "деманти који је стигао у редакцију Политике" што нема апсолутно никакве везе са мном, а уколико је преписка коју Трифковић наводи као доказ веродостојна (доставио сам линк) у директној је супротности са тачкама 3. и 5. поглавља "Истинитост извештавања" Кодекса новинара Србије и тачком 2. из поглавља "Одговорности новинара".

Моја права са друге стране су прекршена по тачкама 6. из поглавља о "Одговорности новинара" јер ми је ускраћено право на одговор као грађанину, а истовремено ја сам се у својој преписци са уредништвом Политике држао свих тачака поглавља о "Пажњи новинара" приликом писања колумне "Мајке и маћехе" и у свом одговору сам поднео два кредибилна извора из уважених страних медија на основу којих сам базирао спорну реченицу у тексту. Линкове до оба извора вам прилажем у жалби.

Ако имамо у виду тачку 2. поглавља "Истинитост извештавања" где су јасно разграничени новинарски жанрови, сматрам да је моја колумна написана у складу са одредбама Кодекса новинара Србије.

У прилогу вам шаљем свој одговор који желим да буде објављен како би се, кад је реч о мом ангажману, ставила тачка на ову крајње непријатну ситуацију.

Одговор Политике на жалбу Димитрија Војнова

Поштовани,

Поводом жалбе коју је господин Димитрије Војнов упутио Савету за штампу због реаговања, односно нереаговања, на његов текст „Мајке и маћехе“ објављеног у „Политици“ 20. септембра 2012. желимо да укажемо на неколико чињеница које нам дају за право да тврдимо да се нисмо огрешило о новинарски кодекс или професионалну етику, као ни позитивне законске прописе.

Суштина жалбе Димитрија Војнова своди се на то да му Политика није објавила одговор на деманти Срђе Трифковића, за који је накнадно господин Трифковић устврдио да то чак и није његов деманти. У жалби упућеној Савету Војнов наводи „уредништво Политике на разне начине опструира излазак мога одговора већ пет дана“.

Војнов је у свом тексту поменуо Трифковића и изнео неке податке за које Трифковић сматра да су потпуна неистина. Политика је упутила извињењe Трифковићу и објавила (неспретно) појашњење које није био деманти иако је тако био насловљен.

Господин Срђа Трифковић је због текста Димитрија Војнова најавио судски поступак против Политике и уредништво је због овога замолило Војнова да причека са његовим одговором док не чујемо шта о целом случају мисле политикини адвокати.

На жалост Војнов, из нама непознатих разлога, то не уважава већ се обраћа Савету за штампу и жали се на Политику иако ће наш лист, највероватније, имати судски спор због његовог текста.

Срдачан поздрав

Никола Тркља

Генерални секретар Политике

На основу члана 24. Статута Савета за штампу и чланова 10. и 11. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Филип Шварм, Божо Прелевић, Петар Јеремић, Љиљана Смајловић, Стојан Марковић, Александар Ђивуљскиј, Зоран Ивошевић и Тамара Скрозза и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 25.10. 2012. године, једногласно доноси

ОДЛУКУ

да је необјављивањем одговора Димитрија Војнова на деманти Срђе Трифковића, дневни лист „Политика“ прекршио одредбу члана 6, одељка III Кодекса новинара Србије, која прописује обавезу поштовања права на одговор, извињење и исправку, односно дужност новинара да благовремено објави одоговарајућу исправку.

Обавезује се  „Политика” да, на основу члана 11. Пословника о раду Комисије за жалбе, објави  ову одлуку комисије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Колумниста „Политике“ Димитрије Војнов поднео је жалбу због одбијања „Политике“ да објави његов одговор на деманти Срђе Трифковића. Трифковићев деманти односио се на информације које је у колумни „Мајке и маћехе“ објављеној 20.9.2012. године изнео Војнов, а за које Трифковић тврди да су потпуна неистина.

„Политика“ је 22.9.2012. године објавила поменути демнати, којим др Трифковић најављује тужбу против тог листа због објављивања „криминално клеветничких лажи“ које су веома болне, погубне за његов углед и ометају га у обављању професионалних обавеза. Димитрије Војнов је написао одговор на овај деманти, желећи да објасни на основу којих извора је изнео тврдње које Трифковић сматра лажним. Према наводима жалбе, „Политика“, међутим, није објавила овај одговор, а у медјувремену се на блогу појавио текст Срђе Трифковића у којем он наводи да је његов демнати „Политици“ заправо кривитворен.

У одговору на жалбу редакције „Политике“ наведено је да се, по њиховој процени, нису огрешили о професионалну етику. Лист се, како је објашњено, због текста Димитија Војнова извинио Срђи Трифковићу и „објавила (неспретно) појашњење које није био деманти, иако је тако насловљен“. Из редакције је саопштено и да је уредништво замолило Димитрија Војнова да сачека са својим одговором док се о случају не изјасне „Политикини“ адвокати, пошто је Трифковић најавио судски поступак.

Чланови Комисије нису, међутим, прихватили овакво објашњање „Политике“, сматрајући да је Кодекс веома јасан кад је реч о обавези поштовања права на одговор, која не предвиђа изузетке овакве врсте. По једногласној оцени чланова Комисије, то што је најављен судски спор ни на који начин не утиче на обавезу листа да свом колумнисти омогући право на одговор. Такође,  није прихватљиво ни обраложење да треба сачекати мишљење адвоката, јер није реч о правном питању, већ о питању које се односи на професионалну етику новинара. Упутивши извињење професору Трифковићу, „Политика“ је практично прихватила његову тезу да је текст Димитрија Војнова „криминлано клеветничка лаж“ и морала је аутору омогућити да одговори на ову оптужбу.

Комисија се овом приликом није бавила утврђивањем истинитости навода из колумне „Мајке и маћехе“, као и ни тиме да ли је објављени деманти евентулано кривотворен, већ само ускраћивањем права на одговор, што је једини предмет жалбе.

Због свега наведеног, Комисија за жалбе је једногласно одлучила да је „Политика”, необјављивањем одговора Димитрија Војнова прекршила одредбе Кодекса новинара Србије и наложила јој да ову одлуку објави.

Београд, 25.10.2012.                                               Председавајући Комисији

                                                                                           Филип Шварм