Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Praxis против портала "Telegraf.rs" и листа "Информер"

Жалба решена: прекршај кодекса
Praxis
Telegraf.rs и Информер
Штампано издање и интернет
14.10.2014.

Поводом фудбалске утакмице Србија – Албанија која је била заказана за 14. октобар 2014. године, портал www.telegraf.rs и лист Информер објавили су неколико вести које се односе на навијаче Албаније.

У наведеним вестима Албанци су погрдно називани „Шиптари“. Сматрамо да је овакав начин извештавања недоспустив и да погрдно и колоквијално називање одређене групе у медијима није у складу са етичким стандардом професионалног поступања новинара, те да морају бити предузете адекватне мере.

Портал Телеграф је наведене вести објавио у рубрици спорт 14. и 15. октобра 2014. године, а лист Информер је на насловној страни 20. октобра 2014. године објавио вест са насловом „Уловљен спајдер Шиптар“.

Оваквим извештавањем повређен је Кодекс новинара Србије, део IV Одговорност новинара, члан 1, јер је новинар одговоран, пре свега, својим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима. Новинар се мора супротставити свима који крше лјудска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насилја, а нарочито имајући у виду смерницу број три која наводи да је недопустиво колоквијално, погрдно и непрецизно називање одређене групе.

Такође, сматрамо да је повређен и члан V Новинарска пажња, члан 4, који наводи да новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном определјењу, језику, вери, политичком и другом мишлјењу, националном или друштвеном пореклу.

У вези са горенаведеним, позивамо Комисију за жалбе Савета за штампу да донесе одлуку којом усваја жалбу и да наложи Телеграфу и Информеру да објаве наведену одлуку, као и да донесе препоруку којом би се спречило такво извештавање убудуће.

У прилогу се налазе линкови на наведеним вестима као и јпег фајлови са сликама наведених вести (screenshot):

http://www.telegraf.rs/sport/1264677-haos-u-najavi-siptari-vec-u-knez-mihajlovoj-preti-nam-rat-navijaca-foto

http://www.telegraf.rs/sport/1266938-kosovo-je-srce-srbije-ovako-su-siptari-ujedinili-grobare-i-delije-foto

http://www.telegraf.rs/sport/1266823-ekskluzivno-siptari-pre-7-dana-poceli-sa-operacijom-dron-na-crkvu-se-popeli-pomocu-konopca-foto

http://www.telegraf.rs/sport/1266805-ekskluzivni-video-evo-kako-su-siptari-prosvercovali-zastavu-velike-albanije-u-beograd-video

http://www.telegraf.rs/sport/1266615-siptarski-novinar-za-telegraf-znalo-se-da-nasi-navijaci-spremaju-nesto-veliko

http://www.novinarnica.net/informer/2014-10-20/16437/sadrzaj

Жалбу подносе:

Фонд за хуманитарно право, Београд

Фондација за нове комуникације Докукино, Београд

Грађанске иницијативе, Београд

Индиго, Ниш

Комитет правника за људска права – YUCOM, Београд

Мрежа Одбора за људска права у Србији CHRIS

Новосадски хуманитарни центар

Одбор за људска права Лесковац

Praxis, Београд

Регионални центар за мањине, Београд

Санџачки одбор за заштиту људских права и слобода, Нови Пазар

Удружење грађана "Eco family", Нови Пазар

Удружење стручњака за подршку деци и породици „FICE SRBIJA”, Београд

Западнобалкански институт, Београд

У име организација које подносе жалбу,

Иванка Костић

Извршна директорка

Поштовани,

не признајем тврдњу НВО да су у текстовима Шиптари погрдно називани Шиптарима, јер се из контекста више него јасно види да ни у једном тренутки ова одредница није искоришћена на начин како они тврде, већ искључиво етимолошки.

Увреда подразумева намеру, а не одредницу којом се припадници једног народа или групе сами с поносом називају, а као увреду је користе они који желе неког да назову погрдним именом, а ја не мислим да је бити Шиптар увреда, нити то мисли било ко из редакције у којој радим.

Доказ за то је и следећи текст, који више него јасно, прецизно и професионално објашњава етимолошко порекло ове речи.

http://www.telegraf.rs/zanimljivosti/1276031-zasto-albanci-sebe-zovu-siptari-sve-misterije-imena-crnih-orlova-foto

Поздрав,

Александар Јовановић,

Главни и одговорни уредник портала Telegraf.rs

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Петар Јеремић, Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Марија Кордић, Владо Мареш, Златко Чобовић, Стојан Марковић, Божо Прелевић, Иван Цвејић и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 25.12. 2014. године, већином гласова доноси

ОДЛУКУ

Серијом текстова објављеним 14. и 15 октобра 2014. године, који се односе на инциденте на утакмици Србија – Албанија, а у којима у насловима и текстовима користи реч “Шиптари”, портал "Telegraf.rs“

1. прекршио је тачку 1 Одељка IV (Одговорност новинара) по којој се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља,

2. прекршио је и тачку 4. Одељка V (Новинарска пажња), по којој новинар мора бити свестан опсаности од дискриминације коју могу да шире медији и треба да учини све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

Налаже се портралу „Telegraf.rs“ да одлуку Комисије објави најкасније седам дана од дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднела је организација „Praxis“, уз сагласност шесторо грађана албанске националности који су навели да је за њих термин “Шипар” погрдан и да их вређа такво означавање њих и њихових сународника. „Иако су српска реч ‘Шиптар’ и албанска реч ‘Shqiptar’ етимолошки сличне, имају потпуно другачије значење у овом језицима и реч ‘Шиптар’ вређа припаднике албанске националности “, наведено је, између осталог, у жалби.

У одговору на жалбу, главни уредник портала „Telegraf.rs“ Александар Јовановић истакао је да је одредница „Шиптар“ коришћена искључиво етимилошки, што се види из контекста. „Увреда подразумева намеру, а не одредницу којом се припадници једног народа или групе сами с поносом називају, а као увреду је користе они који желе неког да назову погрдним именом. Ја не мислим да је бити Шиптар увреда, нити то мисли било ко из редакције у којој радим“, навео је Јовановић и као доказ у прилог својим тврдњама доставио текст којим се објашњава етимолошко порекло ове речи.

Комисије за жалбе је закључила да не може да се бави етимологијом употребљене речи, јер нити је надлежна, нити довољно стручна за то. Могуће је да један број људи користи ту реч не сматрајући је уопште погрдном и без икакве намере да тиме увреди припаднике албанске националне заједнице. Ипак, неспорно је да сами Албанци, или бар део њих, реч „Шиптар“ доживљавају као увреду, што би за медије морало бити довољно да избегавају употребу такве речи, чак и уколико она, сама по себи, нема пежоративну конотацију. Смерницама у Кодексу новинара Србије прецизирано је да је „недопустиво колоквијално, погрдно и непрецизно називање одређене групе“, у овом случају припадника нације чији је званичан назив у Србији Албанци. Такође, Комисија је оценила да је у овом случају веома битан и контекст у којем је назив употребљен. Посао медија је да информишу, а не да додатно подижу тензије, изазване овога пута инцидентом на утакмици између Србије и Албаније и коментарима тог догађаја, те је инсистирање на употреби спорног термина приликом извештавања о том догађају, посебно неприхватљиво.

Због свега изнетог, Комисије је са осам гласова „за“ и два „уздржана“ одлучила да је „Telegraf.rs“ прекршио одредбе Кодекса новинара Србије и наложила му да ову одлуку објави.

Београд, 25.12.2014. 

                                                                 Председавајући
                                                                 Петар Јеремић

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Петар Јеремић, Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Марија Кордић, Владо Мареш, Златко Чобовић, Стојан Марковић, Божо Прелевић, Иван Цвејић и Предраг Аздејковић, на седници одржаној 25.12. 2014. године, већином гласова, доноси

ОДЛУКУ

Текстом „Уловљен спајдер Шиптар“, објављеним 20. октобра 2014. године на насловној страни, дневни лист „Информер“

1. прекршио је тачку 1 Одељка IV (Одговорност новинара) по којој се новинар мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља,

2. прекршио је и тачку 4. Одељка V ( Новинарска пажња), по којој новинар мора бити свестан опсаности од дискриминације коју могу да шире медији и треба да учини све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу

Налаже се листу „Информер“ да одлуку Комисије објави најкасније у трећем наредном броју од дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднела је организација „Praxis“, уз сагласност шесторо грађана албанске националности који су навели да је за њих термин “Шипар” погрдан и да их вређа такво означавање њих и њихових сународника. „Иако су српска реч ‘Шиптар’ и албанска реч ‘Shqipatr’ етимолошки сличне, имају потпуно другачије значење у овом језицима и реч ‘Шиптар’ вређа припаднике албанске националности“, наведено је, између осталог, у жалби.

У одговору на жалбу, адвокат „Информера“ Борис Богдановић навео је да је то што се Савету за штампу није обратила сама особа на коју се инфомација односи, очигледно резултовало и „непознавањем материјалних чињеница од стране самих жалилаца да се одредница ’Шиптар’ употребљава од стране самих припадника албанског народа, јер тим изразом они називају и сами себе, па као таква ова реч и не може имати некакво погрдно значење које јој се жели приписати од стране подносилаца жалбе“, истиче се у одговору, а као доказ приложен је текст из Википедије о пореклу речи „Shqiptar“.

Комисије за жалбе је закључила да не може да се бави различитим тумачењима етимологије употребљене речи, јер нити је надлежна, нити довољно стручна за то. Могуће је да један број људи користи ту реч не сматрајући је уопште погрдном и без икакве намере да тиме увреди припаднике албанске националне заједнице. Ипак, неспорно је да сами Албанци, или бар део њих, реч „Шиптар“ доживљавају као увреду, што би за медије морало бити довољно за избегавају употребу такве речи, чак и уколико она, сама по себи, нема пежоративну конотацију. Смерницама у Кодексу новинара Србије прецизирано је да „недопустиво колоквијално, погрдно и непрецизно називање одређене групе“, у овом случају припадника нације чији је званичан назив у Србији Албанци. Такође, Комисија је оценила да је у овом случају веома битан и контекст у којем је назив употребљен. Посао медија је да информишу, а не да додатно подижу тензије изазване инцидентом на утакмици између Србије и Албаније и коментарима тог догађаја, те је инсистирање на употреби спорног термина приликом извештавања о том догађају, посебно неприхватљиво.

Због свега изнетог, Комисије је са осам гласова „за“ и два „уздржана“ одлучила да је „Информер“ прекршио одредбе Кодекса новинара Србије и наложила му да ову одлуку објави.

Београд, 25.12.2014.

                                                                        Председавајући
                                                                        Петар Јеремић