Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Александра Бартон против дневног листа "Ало!"

Жалба решена: прекршај кодекса
Александра Бартон
Ало!
Интернет
02.04.2014.

Жалба се подноси Комисији за жалбе Савета за штампу, против дневног листа Ало, новинара Бранка Јаначковића и главног и одговорног уредника тог листа.

Жалба се подноси због неблаговремених, неистинитих навода и начина на који су представљени ти наводи у тексту насловљеном под насловима “ЦРЊАК! Директорка мобинг центра ухапшена због претњи радницима“ (штампано издање ) и Директорка Мобинг центра у Нишу послала радницима: Појешће Вас мрак (интернет издање) листа Ало објављеног 02. 04 .2014. год. на четвртој (4) страни, а у делу који се односи на подносиоца жалбе.

Сматрам да је новинар Бранко Јаначевић грубо прекршио Кодекс новинара Србије у више наврата и под више тачака. Из текста посебно издвајам наслов и делове трећег пасуса који се директно односе на мене у негативној и нетачној конатацији.

У наслову новинар потписан иницијалима Б. Ј. користи непримерену реч ЦРЊАК!, која спада у језик улице и непримерена је професионалном извештавању. Даље ни у једном делу наслова не користи реч “сумња“ , већ констатује да сам ухапшена јер сам претила радницима, иако сам званично била само осумњичена, а не и оптужена.

Својим непримереним насловом, новинар Јаначковић ме је директно оптужио, што је у супротности с Кодексом новинара Србије. Он се користи сленговима.

Текстом у делу трећег пасуса, цитирам, "Радници су у новембру добијали поруке типа 'појешће те мрак!' , 'готови сте ако се не смирите'“ и слично.

Текст за који се очекује да буде професионалан, објективан и тачан, обилује неистинама, непровереним информацијама које се пласирају од такозваних извора блиским истрази.

Новинар Б.Ј, износи неистину, јер су радници Специјалне болнице Сокобања из Сокобање, добили само једну поруку и то, цитирам, “Појешће те мрак“.

Он дописује, преувеличава, измишља те својим додавањем измишљене поруке доводи јавност у заблуду а мени лично дописују још једну претећу поруку, поред оне за коју се сумњичим.

У реченици, цитирам, “Нико не зна што би то радила. Вероватно да би код радника повећала осећај страха и угрожености", каже за наш лист извор близак истрази.

Новинар Б. Ј. није навео који је то извор близак истрази, а познато је да једини извор близак истрази може да буде полиција или неко из Тужилаштва.

Извор близак истрази би користио познате чињенице а не би нагађао о мојим мотивима. Због овога сматрам да је новинар Б. Ј. изнео свој лични став.

Непримерено је то да дугогодишњи професионални новинар Бранко Јаначковић свесно или несвесно у тексту о мени, даје своје непроверене информације и на тај начин наноси трајну штету мом угледу и угледу моје породице.

Што се тиче слике и текста који је прати, цитирам, “Застрашивала раднике СМС-овима: Александра Бартон", на којој сам представљена као неко ко је заиста претио и застрашивао раднике, новинар Б .Ј. је веома грубо и тенденциозно прекршио Кодекс новинара Србије.

Део текста због ког се Жалба и подноси је засниван на тенденциозним изјавама и унапред ме квалификује као криву, што је непримерено. У трагању за сензационализмом новинари глуме судије и психоаналитичаре.

Сматрам да је новинари Бранко Јаначковић прекршио Кодекс новинара Србије у више тачака, а акценат ћу бацити на:

Неблаговремено извешавање, необјективно, неистинито, користе се претпоставке и нагађања, прекршена заштита и приватност осумњиченог, новинарска непажња, злоупотреба наслова (непримерени наслови).

ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА

1. Обавеза је новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије.

• Редакцијска обрада саопштења не сме да измени чињенице, контекст у којем су употребљене, нити њихов смисао.

Из његовог чланка произилази да је смисао чињеница које је употребио изменио истинитост контекта.

2. Право је медија да имају различите уређивачке концепте, али је обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања.

3. Новинар је дужан да назначи извор информације коју преноси. Уколико извор не жели да буде откривен, новинари и уредници поступају са дужном професионалном пажњом и својим професионалним ауторитетом стају иза информације и одговарају за њену тачност.

4. Новинар је дужан, када је то неопходно да консултује што више извора и да им омогући да изнесу свој став.

• Новинар је дужан да консултује најмање два независна извора информација која ће дату информацију да потврде или оспоре.

• Два међусобно независна извора потребно су пожељна у случају постојања индиције да званични извор даје непотпуну и или нетачну информацију. Постојање два независна извора информација једнако је препоручљиво и у случају да кључне информације потичу од анонимног, односно поверљивог извора.

5. Са новинарством неспојиви су објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина као и измишљених писама или писама чији аутор није познат или његов индетитет није проверљив.

IV ОДГОВОРНОСТ НОВИНАРА

1. Новинар је, пре свега одговоран својин читаоцима, слушаоцима и гледаоцима.Ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача,владе и других државних органа. Новинар се мора супроставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говора мржње и подстицање насиља.

3 . Новинар је дужан да поштује правило предпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде.

• Медији су дужни да поштују право претпоставке невиности и да штите приватност и индетитет осумњиченог или починиоца, чак и у слушају признања кривице.

• Заштита приватности и индентитета подразумева не само заштиту имена (означавање осумњиченог иницијалима , већ и заштиту других података који би могли да упуте на његов индентитет, фотографија, адреса, опис изгледа, брачно стање, социјални статус, припадност некој групи, имена суседа, рођака и пријатеља.

4. Новинару је забрањено да користи непримерене, узнемиравајуће, порнографске и све друге садржаје који могу имати штетан утицај на децу.

Образложење: Новинари Бранко Јаначковић је својим непрофесионалним, непримереним, и за моје малолетно дете веома узнемиравајућим садржајем и насловима у свом тексту, заснованом на његовим личним предпоставкама, нанео велику штету мом малолетном детету и мени, где смо претрпели а трпимо још увек велику душевну патњу и бол.

Доказ :

- Фотокопије извештаја лекара специјалисте неуропсихијатрије за мене Александру Бартон

- Фотокопија извештаја лекара специјалисте дечије неуопсихијатрије за дете Александар Бартон

V НОВИНАРСКА ПАЖЊА

1. Новинар је обавезан да приступа послу са дужном професионалном пажњом

2. Новинар не сме слепо да верује извору информација. Новинар мора да води рачуна о томе да извои информација често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагођавају своје исказе тим интересима.

3. Прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако је њиховом намером искривљивању или изношењу лажи.

(По свему судећи новинар Бранко Јаначковић није поступио са дужном професионалном пажњом извештавајући о мени.)

6. Новинар негује културу и етику јавне речи, поштује право на одговор, извињење и исправку и дужан је да благовремено објави одговарајућу исправку.

• Медији су дужни да без одлагања објаве тачну и потпуну информацију, чак и ако су нехотице пласирали информацију за коју се накнадно испоставило да је неоснована оптужба, гласина, увреда или клевета.

Образложење: Новинар је објавио нетачну и неблаговремену информацију, самим тим што је текст изашао 02.04.2014.год. а ја сам у то време а и дан пре тога била кући а не ухапшена.

Доказ : Фотокопија Решења судије за предходни поступак о одбацивању притвора од 01.04.2014.год.

VII ПОШТОВАЊЕ ПРИВАТНОСТИ

1. Новинар поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише. Право на приватност је сужено када је реч о јавним личностима а посебно о носиоцима јавних функција.

• Новинар мора да има свест о моћи медија односно о могућим последицама по жртву или починиоца уколико се открије њихов идентитет.Посебно мора да има у виду тежину могућих последица у случају евентуалне грешке – погрешне предпоставке у извештавању..

• Чак и уколико државни орган објаве податке који спадају у домен приватности починиоца или жртве, медији ту информацију не смеју да пренесу. Грешка државних органа не подразумева “дозволу “ за кршење етичких принципа професије.

ЗЛОУПОТРЕБА НЕЗНАЊА

Податке о особама чија приватност мора да остане заштићена, новинари често добијају од државних органа, социјалних, медицинских или других институција. Примера ради Министарство унутрашњих послова на својим конференцијама .............................................................Такву “ отвореност“, незнање или добронамерност не треба злоупотребљавати, будући да то може имати директне последице на живот људи о којима се извештава.

НАСЛОВИ

Наслови текста морају да буду у складу са његовом садржино .......

Предлажем комисији да донесе одлуку у складу са Кодексом новинара Србије, којом ће усвојити жалбу и дневном листу АЛО , уреднику и новинару – аутору теста, изрекне јавну опомену и наложи објављивање исте на одговарајући начин.

У Нишу, 27. 09 2014. године

Подноцилац жалбе

Бартон Александра

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Петар Јеремић, Зоран Ивошевић, Тамара Скрозза, Марија Кордић, Владо Мареш, Златко Чобовић, Стојан Марковић, Божо Прелевић и Иван Цвејић, на седници одржаној 30.10. 2014. године, већином гласова доноси

ОДЛУКУ

Текстом “Директорка Мобинг центра у Нишу послала радницима: Појешће вас мрак”, објављеним 1. априла 2014. године у онлајн издању, дневни лист “Ало”:

 1. прекршио је тачку 3. Одељка IV ( Одговорност новинара) по којој је новинар дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде.

Налаже се дневном листу “Ало” да одлуку Комисије објави најкасније у трећем наредном броју од дана достављања одлуке.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

 

Жалбу Савету за штампу поднела је Александра Бартон, директорка Мобинг центра у Нишу, сматрајући да је лист прекршио више тачака Кодекса новинара Србије, објављујући информацију да је ухапшена јер је слала претеће поруке групи запослених у Специјалној болници у Сокобањи, чије интересе заступа. Како је навела, између осталог, већ у наслову текста се тврди да је то урадила, нигде се не наводи да се сумња на то, а сличне квалификације износе се и у тексту. Александра Бартон је доставила и документацију из које се види да јој притвор није одређен, као и да вештачењем тек треба да се утврди ко је слао претеће поруке са телефона, који је иначе телефон Мобинг центра и јавно је доступан.

Редакција листа “Ало” није одговорила на жалбу.

Чланови Комисије закључили су да је лист у овом случају поступио супротно одредбама Кодекса које се односе на обавезу поштовања претпоставке невиности. Новинари, према том правилу, никога не смеју огласити кривим до изрицања судске пресуде, што се у овом случају догодило. Комисије подсећа редакције да су у обавези да наведу да је неко осумњичен или оптужен за одређено кривично дело, а не да унапред тврде да починилац.

Због тога је Комисија одлучила да је “Ало прекршио” одредбе Кодекса новинара Србије и наложила листу да објави ову одлуку.

Београд, 30.10.2014.                                                           Председавајући

                                                                                              Петар Јеремић