Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Група родитеља против дневног листа "Блиц"

Комисија није успела да усагласи одлуку
Група родитеља
Блиц
Штампано издање и интернет
03.08.2014.

Поштовани,

Обраћам Вам се у својству пуномоћника родитеља и деце која су учествовала у Светолазаревом православном омладинском кампу у организацији Српске истините православне цркве из разлога што је недавно у штампаном и интернет издању листа Блиц изнет низ неистина поводом дешавања у овом Кампу чиме су повређени Устав Србије и бројни закони за заштиту малолетника и деце, као и Кодекс новинара Србије.

Прекршене одредбе Кодекса новинара Србије:

1. Обавеза је новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије.

2. Право је медија да имају различите уређивачке концепте, али је обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања.

3. Новинар је дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде.

4. Новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

5. Новинар поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише.

6. Новинар је обавезан да осигура да дете не буде угрожено или изложено ризику због објављивања његовог имена, фотографије или снимка са његовим ликом, кућом, заједницом у којој живи или препознатљивом околином.

Овом представком износим да су Блиц и Б92 и бројни медији који су пренели њихово извештавање о Дечијем кампу повредили све горе наведене чланове Кодекса новинара Србије и предлажем да им суд части изрекне одговарајуће мере у складу са својим надлежностима и да јавно информише јавност о кршењу новинарског кодекса у овом случају.

Образложење:

Неистинити наводи и медијска хајка којом се распирује верска мржња и нетрпељивост у средствима јавног информисања против деце и родитеља као и Српске истините православне цркве, каквим поступањем су прекршена основна уставна и законска права деце и родитеља који су били учесници Светолазаревог православног кампа:

Неистине и незаконити напади на децу и вернике Српске истините православне цркве у штампаном и интернет издању листа Блиц:

- Дана 3. 8. 2014. године, на насловној страни штампаног издања овог листа је под крупним насловом: „Скандалозно камп за обуку у Кучајским планинама“ објављен и поднаслов „Екстремисти уче децу да пуцају“, са сликама деце са сасвим благо замагљеним ликовима и једне одрасле мушке особе у маскирним униформама са аутоматским пушкама за које није назначено да су легалне пластичне airsoft пушке. Унутар наведеног издања је објављен бомбастичан чланак који врви неистинама под насловом: „Спавање у пећинама, склекови и „калашњикови“: Секта на кучајским планинама спрема децу за рат“. Исти чланци и текстови се налазе и на интернет издању овог листа.

- Дана 4. 8. 2014. године у штампаном и интернет издању листа Блиц су објавили још један текст који је препун неистина под над насловом: „Држава би морала да реагује због организовања милитаристичког кампа“ и са насловом: „Забраните секту која од деце прави војнике“

- Дана 5. 8. 2014. године у штампаном и интернет издању листа Блиц су објавили још један чланак који врви неистинама под насловом: „Полиција испитује секташки камп у коме се деца спремају за рат“

- Дана 6. 8. 2014. на стсрани 11 штампаног издања листа Блиц је објављен текст пун неистина под наднасловом: „И родитељи под лупом због слања деце на обуку код зилота“ са насловом: „Истрага у кампу где уче децу да пуцају“

- Дана 10. 8. 2014. године су у штампаном и интернет издању листа Блиц објавили још један текст који је препун неистина под насловом: „Ко су и шта раде зилоти?“ са поднасловом: „Црквени екстремисти ... година постоје у Србији“

У горе наведеним текстовима су права и интереси Српске истините православне цркве и њеног епископа Акакија, као и нас верника наведене Цркве који смо уједно и родитељи чија су деца била у кампу ове Цркве, грубо повређена. Иако су у складу са чланом 9. став 1. Закона о јавном информисању и медијима новинари листа Блиц били дужни да са пажњом примереном околностима, пре објављивања информације која садржи податке о одређеној појави, догађају или личности, провере њено порекло, истинитост и потпуност, они то нису урадили већ су помпезним неистинитим насловима горе наведених чланака и општом негативном интонацијом текстова довели своје читаоце у заблуду и изнели нетачне информације у увредљивом контексту.

Подсећам Вас да Закон о јавном информисању и медијима у члану 1. предвиђа да правила о јавном информисању обезбеђују и штите изношење, примање и размену информација, као и спречавање сукоба и очување мира, што није испоштовано у конкретном случају јер су необјективно изнели информацију која није допринела очувању мира јер су многи читаоци који се нису удубили у проблематику коментарисали чланак од 3. 8. 2014. године у негативном контексту, на пример: „Какво испирање мозга. Јадна деца заостаће и после им нема спаса“ (коментар под преудонимом Вашингтон, који је позитивно оценило 1100 читалаца који су обманути вашим необјективним текстом), што је само пример коментара који је имао највише позитивних оцена, а било је и много других бесних и увредљивих коментара на рачун наше Цркве и нас као родитеља (на пример коментар под псеудонимом Невероватно који коментарише: „Где је држава? Зашто ови нису у затвору због злоупотребе деце?“, који је позитивно оценило 670 обманутих читалаца и многи други) чиме су допринели ширењу верске и друге мржње и повреди угледа деце и нас као родитеља. На основу овог неистинитог текста су дакле многи читаоци стекли погрешан утисак да је наша Црква милитантна организација попут муслиманских талибана која је спремна да шаље децу да негде гину, чиме је свакако нанета штета и нашој Цркви и нама као родитељима, а и самој деци јер су им ликови веома благо замагљени тако да им се ликови сасвим јасно виде и могу се идентификовати.Уједно су објављивањем оваквих информација у листу Блиц повредили забрану говора мржње из члана 75. Закона о јавном информисању и медијима јер су подстакли читаоце на мржњу против нас као родитеља, наше деце и припадника наше Цркве због њиховог припадања нашој вери, што је јасно видљиво из бројних коментара читалаца (нпр. коментар читаоца под пресудонимом Београђанин: „Никакве разлике између ових и других белосветских фанатика нема“, који је позитивно оценило чак 380 читалаца, као и небројени други).

Неистините информације које су објављене у наведеним текстовима листа Блиц у штаманом и интернет издању:

а) На насловној страни од 3. 8. 2014. године је неистинито да смо ми и наша деца као припадници Српске истините православне цркве „есктремисти“ и није истинито да смо ми „учили децу да пуцају“. Ликови деце на слици су веома благо замагљени тако да се црте лица јасно виде чиме су повређени доле наведени закони о заштити деце и малолетника. У тексту који је објављен истог датума унутар ових новина је неистинит наслов у коме се наводи да „Секта на Кучајским планинама спрема децу за рат“. Најпре наша Црква није секта, а затим је неистинито и да ми и наша Црква спремамо децу за било какав рат. У тексту се наводи да девојчице и дечаци пуцају из реплика „калашњикова“, али није јасно објашњено неупућеном читаоцу шта значи реч „реплика“ тако да обичан читалац који није војни експерт стиче утисак да се ради о некој врсти праве аутоматске пушке калашњиков, а не о обичној пластичној airsoft пушци која је скоро безопасна и која се легално може купити у продавницама и за коју није потребна дозвола. У наставку се пише да је камп организован у „беспућу планина“ чиме се стиче погрешан утисак код читалаца да се ми скривамо од света и спремамо за неки рат, што доводи читаоце у заблуду о правој природи кампа. У тексту се наводи да су деца учена да пуцају из airsoft пушака, али се не наводи да су то легалне и скоро безопасне пушке и да су коришћене под будним надзором инструктора тако да деца нису била у опасности. На видео снимку обуке деце који има неистинит наслов „Екстремисти уче децу да пуцају“ који се види на крају текста ликови деце нису замагљени тако да се сасвим јасно могу видети, чиме су прекршени закони о заштити деце и малолетника које доле наводим.

б) У чланку од 4. 8. 2014. године се у наднаслову помиње неистина да је ово „милитаристички камп“, а затим је испод тога сасвим неистинит наслов: „Забраните секту која од деце прави војнике“. Најпре, неистинито је да је наша Црква било каква секта и овим се ствара негативна интонација целог контекста и доводе у заблуду читаоци да смо ми нека деструктивна секта о каквим се често писало код нас и неистинито је да ми од деце правимо „војнике“. Неистинит је и поднаслов у коме се пише да ми „злоупотребљавамо децу“. Неистинит је део текста у коме психилог Жарко Кораћ тврди да се овим кампом грубо крше права детета, јер управо Конвенција УН о правима детета потврђује права на слободу вероисповести, а забрањује ментално насиље над децом које они спроводе у листу Блиц, дакле ради се о замени теза. Цитат Конвенције о правима детета који испод наводи се не односи на овакво наше поступање и тиме они доводе читаоце у заблуду.

в) Чланак од 5. 8. 2014. године је као и два горе наведена неистинит у целости, почев од наслова па до његовог краја. Поново лажно наводе у наслову текста да се у нашем кампу „деца спремају за рат“ и хушкају јавност против наше цркве наводећи да је деловање наше Цркве „осудила јавност“ што је сасвим неистинито и тиме уједно шире верску мржњу и нетрпељивост према нама као припадницима наше Цркве. У тексту наводе да је „покренута истрага“ чиме дају додатну негативну конотацију целом тексту. У наставку износе низ неистина о нашој Цркви и чак нас у уоквиреном тексту називају „фундаменталистима чија је парола Православље или смрт“ чиме обичан читалац стиче лажну представу о нама и погрешно мисли да смо ми спремни да некога убијемо ако није православан или слично, чиме вређају наше право на слободу вероисповести и шире верску мржњу.

г) У чланку од 10. 8. 2014. године под насловом: „Ко су и шта раде зилоти“ у поднаслову нас опет неистинито називају екстремистима и износе бројне неистине као и у другим горе наведеним текстовима.

На основу свега напред изнетог јасно је да се овде ради о организованој пропаганди листа Блиц, сајта Б92 и других медија против нас као родитеља, против наше деце и наше Цркве којом се крше наша основна људска права на слободу вероисповести, против нас се шири верска мржња и крше се основна права наше деце загарантована Уставом и законима ове земље и ми тражимо да та хушкачка скоро свакодневна пропаганда против нас одмах престане.

Ради тачног упознавања са правом природом Кампа овим износимо следеће о правој природи Светолазаревог православног омладинског кампа:

Неистинити су текстови свих горе наведених чланака јер наша Српска истинита православна црква није секта и ми као родитељи и наша Црква нисмо учили децу да пуцају, нити смо од њих правили војнике. Наиме, нама је као родитељима деце која су била у кампу познато да деца никада нису учена да рукују оружјем, а „оружје“ које се приказује на сликама и на филмовима у прилогу интернет издања наведених медија су заправо пластичне скоро безопасне airsoft пушке које се могу легално купити у многим продавницама и чијом употребом безбедност деце није била ни најмање угрожена јер су деца била непрестано под будним надзором инструктора и нас родитеља. Светолазарев православни камп према томе није камп за војну обуку деце, већ представља врсту извиђачког кампа, какви кампови постоје свуда у свету. Свакога јутра је деци интонирана државна химна, коју химну сматрамо да су сви обавезни да уважавају и да ту нема ничега спорног, а затим су следиле дневне активности које се односе на планинарење, сналажење у природи, часове националне историје, спортска надметања, сликарске радионице, забавне активности – певање уз логорску ватру, народне игре и дружење и деце и нас родитеља који смо све време били са нашом децом. Гађање из airsoft пластичних пушака је било предвиђено само током једног дана у трајању од неколико сати од укупно 10 дана трајања кампа и подразумевало је гађање папирне мете. Дакле, неистинито је да је вршена било каква војна обука, нити је су деца учена да „рукују оружјем“ како се наводи у наслову горе наведених чланака. Познато је да стрељаштво, као и остале активности извиђачког кампа, представљају уобичајене активности извиђачких кампова свуда у свету. Једина разлика која одваја православни камп у коме су била наша деца од других сличних извиђачких кампова свуда у свету је развијање духовних вредности код деце и омладине кроз молитву и часове веронауке, што спада у слободу вероисповести коју нама и нашој деци гарантују Устав Србије и бројни закони који уређују ову област, а уједно нам је као родитељима деце Уставом у члану 43. зајемчено право да својој деци обезбедимо верско и морално образовање у складу са својим уверењима. Нама као родитељима је посебно било битно да деца корисно, на здрав начин, уз дружење у природи, проводе своје слободно време, без компјутера, интернета и мобилних телефона.И ми као родитељи и наша деца смо сви били одушевљени боравком у Светолазаревом кампу и растанак је био посебно дирљив јер су деца хтела још да остану и недељама су причала колико им је било лепо и питала када ћемо поново да их водимо у камп.

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Саветаза штампу у саставу: Петар Јеремић, Стојан Марковић, Зоран Ивошевић, Љиљана Смајловић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Иван Цвејић, Марија Кордић и Златко Чобовић, на седници одржаној 25.9.2014. године, није успела да усагласи одлуку о томе да ли је „Блиц“ серијом текстова о активностима у Светолазаревом православном омладинском кампу, објављеним од 3. до 10.августа 2014.године, прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. За одлуку да је Кодекс прекршен било је потребне већине, али одлука није донета јер није успуњен услов да „за“ мора да гласа најмање један представник сваког од четири оснивача Савета и бар један представник јавности.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднео је адвокат Владимир Рајић, пуномоћник пет породица чија су деца учествовала у Светолазаревом православном кампу у организацији Српске истините православне цркве, сматрајући да је серијом текстова објављених у штампаном и онлајн издању „Блица“ прекршено више одредаба Кодекса новинара Србије. Новинари, како је наведено, нису о овом догађаји извештавали тачно, објективно и потпуно и правећи јасну разлику између чињеница, коментара, претпоставки и нагађања, нису поштовали достојанство и интегритет особа о којима пишу, већ шире дискриминацију засновану на вери. У жалби се наглашава и да ликови деце на објављеним фотографијама нису довољно замагљјени да деца не би мога да се препознају. Истакнуто је, између осталог, и да је лист, нетачним и непровереним информација, изнетим у увредљивом контексту, као и помпезном насловима, читаоце довео у заблуду и повредио интересе деце и родитеља, верника цркве, која се у тексту представља као опасна секта која обучава децу за рат.

Редакција “Блица“ није одговорила на жалбу.

Већина чланова Комисије прихватила је оцене подносиоца жалбе да је спорним текстом прекршен  Кодекс ноовинара, пре свега тенденциозним и сензационалистичким приступом теми. У тексту се, по оцени већине, намерно пренаглашава то што деца користе ваздушне пушке које личе на праве, да би се камп представио као место на којем се обичавају за борбу, док се црква која организује камп представља као опасна, милитантна, секта.

Три члана Комисије сматрала су, међутим, да начин на који је „Блиц“ писао о овој теми није споран, односно да није било повреде професионалних етичких норми.

“За” одлуку да је “Блиц“ прекршио одредбе Кодекса гласало је шест чланова Комисије за жалбе, док су три члана била “против”. За одлуку је било потребне двотрећинске већине, али није испуњен други услов прописан правилима рада Комисије – да “за” мора да гласа најмање један представник сваког од четири оснивача Савета и бар један представник јавности, због чега Комисија није могла да донесе одлуку.

 

Београд, 25.9.2014.                                                                       Председавајући

                                                                                                        Петар Јеремић