Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Јелена Стојановић против дневног листа "Блиц"

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Јелена Стојановић
Блиц
Штампано издање и интернет
14.06.2014.

Поштована,

Желим да истакнем да жалба коју је доставила Јелена Стојановић, директорка ЈКП Обједињена наплата, а поводом текста објављеног у „Блицу“ чији сам аутор - није основана нити су прекршене одредбе кодекса новинара.

Јасно је и да текст није пун „политичких квалификација“, како наводи директорка, јер се ни на једном месту не помиње нити њена политичка припадност нити се помиње било која политичка партија. Јасно је и да је жалба писана искључиво да би се спречилио било какво даље критичко писање о пословању овог јавно комуналног предузећа а ја као новинар дискредитовала и спречила у даљем обављању посла.

Такође, све што је објављено је тачно (на основу одговора који је послала директорка Стојановић), што ћу касније покушати да објасним.

Изражавам сумњу да се директорка можда боји Захтева за приступ информацијама од јавног значаја, које ћу наставити да шаљем сваки пут када дођем до неке информације, а директорка је онда обавезна да одговори на питања, на која можда не жели да даје одговоре. Мој посао је да пишем, да питам у име грађана и у име људи из Самосталног сидиката који су дошли код мене, да замоле да покушам да сазнам како директорка послује јер сумњају да послује ваљано.

Такође градоначелник Ниша Зоран Перишић, први је на градском Већу поставио питање госпођи Стојановић Зашто плаћају адвокате, а имају дипломиране правнике.

Оно што могу да тврдим је да свој посао обављам савесно и одговорно, не пишем напамет, већ на основу доказа.

Али, кренимо редом, најпре, по наводима жалбе.

Није тачно да је прекршен члан 1 Истинитост извештавања, како наводи директорка у жалби.

У тексту су коришћени наводи из одговора које је директорка доставила новинарки „Блица“, што се читањем текста може јасно утврдити. У тексту су поједини делови њених одговора цитирани дословце и прецизно, док је у појединим деловима пренета суштина њених навода.

Није тачно да је прекршен члан 4. Одговорност новинара и да „новинарка“ није испоштовала принцип невиности.

Нити је директорки „суђено за расипништво“ па тако није ни оглашена „кривом за расипништво“. Текст на критички начин скреће пажњу да јавно комунално предузеће за прање чаша купује машину која кошта 170.000 динара а наслов у скраћеној форми то наговештава. Осим тога, опште је познато да опрему текста ради редакција, а не „новинарка“.

Јако је битно истаћи да нигде у достављеном одговору директорка није пружила доказе за „процену да ће се машина отплатити за две године кроз јефтинија средства за прање и смањење лома посуђа“. Она није навела ни оквирну а камоли прецизну калкулацију из које се може закључити да је оваква „процена“ оправдана.

Пристајемо, свакако, да објавимо како ће се машина која кошта 170.000 динара и месечно троши 3.000 динара средстава за прање, исплатити за две године и бити јефтинија за коришћење од класичних средстава за прање која коштају мање од 100 динара за литар и не захтевају никакву машину за прање.

Простим увидом у бројке може се закључити да само машина кошта као 1.700 литара класичног детерџента за прање па је нејасно како се може отплатити за период од две године, уз додатни трошак од 3.000 динара месечно. Нејасно је и о каквим уштедама се говори када се помиње лом посуђа. Колико се то посуђа ломи свакодневно у овом предузећу, ако ће машинско прање ту донети значајне уштеде за две године?

Није тачно да је прекршен члан 6. Однос према изворима информисања, ст.3

Наравно да смо штитили изворе информисања када је то потребно а у овом случају је очигледно потребно јер су и чланови синдиката уплашени за своја радна места у случају да се сазна да су они били извор информација. Директорка сама у жалби помиње да зна да су председнику Самосталног синдиката у предузећу запошљени „рођена сестра, зет и сестра од стрица“ што довољно илустративно показује на индиректну могућност реваншизма где би последице трпели рођаци и пријатељи, иако се председник тог синдиката не помиње уопште у тексту.

У тексту објављеном у „Блицу“ се наводи да је уз сагласност радника раскинут уговор са осам радника и да је у складу са колективним уговором њима предузеће исплатило отпремнину и да на тим местима није било запошљавања али да „то не значи да их неће бити с обзиром да је предузеће повећало обим пословања“. Ако се упореди са одговором који је доставила директорка, јасно је да је суштина одговора јасно пренета, уз делимично цитирање одговора. Она пак у жалби наводи и да „ни на који начин пословање предузећа није угрожено исплатом отпремнина нити је неком од запослених смањена плата већ је по завршном рачуну 2013.године исказана добит и то у три пута већем износу него у 2012.години“. Нити је у тексту помињано да је предузеће угрожено исплатом отпремнина, нити да је неком од запослених смањена плата па је нејасно зашто директорка то наводи у жалби(?!)

Што се тиче адвоката и трошкова, наводи из директоркиног дописа су пренети верно. Суштина критичких навода у тексту је да фирма поред седам дипломираних правника ангажује 18 адвоката којима је „исплаћено 805.943 динара“. Директорка апострофира да предузеће нема „додатних трошкова према ангажованим адвокатима“. У тексту не стоји да предузеће има додатних трошкова према адвокатима већ да им је исплаћено 805.943 динара како је и саопштила. Предузеће адвокатима плаћа трошкове које наплати од дужника као накнаду за њихов ангажман. Ако би тај посао обављали његови правници, тај трошак који се наплаћује од дужника био би приход предузећа. Дакле, предузеће тренутно плаћа адвокатима за нешто што би само могло да оствари као приход, дакле плаћа адвокатима. Уколико је директорки Стојановић одређени цитат из њеног одговора био битан, који нисмо објавили, могла је да затражи исправку коју би добила сутрадан, али не, она је писала главном уреднику не желећи да демантује, већ да ме код главног уредника представи као неодговорну и пристрасну, што није истина.

Наводи из директоркине жалбе да је одговорила на свако питање „што се види из одговора које сам упутила новинарки Анђелковић“ нису тачни. Намерно, или случајно, директорка је „заборавила“ да секретару Савета достави и Захтев за приступ информацији од јавног значаја, који јој је „новинарка Анђелковић“ доставила 28.маја 2014.године из којег се види да није одговорила на део питања под редним бројем 3 који је јако битан:

„Да ли су неки радници током прошле и ове године који су били пред пензијом отишли уз отпремнину, колико њих и колико им је недостајало до пензије?

Дакле, директорка није одговорила на ово питање, које је било суштина сумње које су упутили синдикати: исплаћују се отпремнине радницима пред пензијом, да би се отворио простор за ново запошљавање.

Директорка даље у жалби истиче да у тексту није наведен ниједан „разлог ни оправдање“ за набавку машине за прање чаша и начин набавке исте а који је дат у одговору новинарки.

Као да није прочитала текст у „Блицу“ који и сама доставља као прилог у којем се дословце каже:

„Директорка Стојановић тврди да су сви трошкови оправдани па и спорна машина за прање чаша.

-Машина је купљена у априлу и са свим компонентама коштала је 141.372 динара, са ПДВ-ом 169.647 динара, док течност за прање месечно кошта 3.000 динара. Опредељење за куповину ове машине је изузетно дуг век трајања, а неопходна је ради заштите здравља запослених зато што је овако опрано посуђе стерилисано - рекла је Стојановићева.”

Иако у антрфилеу јасно стоји наслов „није било нових запошљавања“ а у тексту се то још једном помиње, није ми јасно на шта се директорка жали.

РЕЗИМЕ:

Чињенице објављене у тексту подударне са директоркиним одговором изгледају овако:

-машина за прање чаша је купљена

-машина је плаћена скоро 170.000 динара са ПДВ-ом

-опредељење за куповину је дуг век трајања а неопходна је ради заштите здравља радника јер је овако опрано посуђе стерилисано

-радницима је уз њихову сагласност исплаћена отпремнина у складу са колективним уговором

-на упражњеним местима није било запошљавања

-не значи да неће бити нових запошљавања јер је предузеће повећало обим пословања

-Предузеће има седам дипломираних правника, међу њима је директор и три помоћника са просечном платом 60.000 динара

-Предузеће за вођење парничних поступака има ангажовано 18 адвоката којима је плаћено 805.943 динара

Пажљивом анализом текста може се закључити и следеће: критичким оптужбама на рачун рада директорке дато је 786 карактера текста, док је њен текстуални одговор дат на 1.461 карактер. Одговору директорке, дакле, дат дупло већи простор у новинама, што показује јасно да није постојала никаква намера да се њој ускрати право на одговор, већ напротив, да се изнесу њене речи на што већем простору.

Нажалост, новински текстови су ограничени дужином па тако и одговор који је она доставила новинарки није пресликан од „зареза до зареза“ већ су поједини делови цитирани а поједини суштински уопштени.

Госпођа Стојановић се наједном осврнула и на текст објављен у „Блицу“ у фебруару. Да објасним и то: након куцања цифара у табели, направљена је грешка, што је одмах након позива госпође Стојановић на сајту исправљено (тог дана смо се чуле неколико пута) док је у штампаном издању такође објављена исправка. Која је сврха подсећања на то (?!) Текст се уопште није бавио њеном личношћу нити само Обједињеном наплатом, већ трошковима репрезентације коју су планирала нишка јавна предузећа у 2014.години. Обједињена наплата била је поменута само у табели па притужбе да неко прогони директорку нису основане (линк до тог текста http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/439461/Niska-javna-preduzeca-spiskace-20-miliona-dinara-na-reprezentaciju )

И коначно у допису главном и одговорном уреднику 16.јуна који је насловљен као „Обавештење са молбом за објављивање истинитих података“ није јасно наведено шта се из поменутог текста демантује, односно која информација која је објављена није тачна.

Због свега изнетог, сумњам да госпођа Стојановић има намеру да ме на неки начин елиминише са посла како се не бих бавила истраживачким новинарством. Овај и овакав начин притуживања схватам као покушај спречавања новинара да обавља свој посао.

новинарка „Блица“

Ивана Анђелковић

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу:  Петар Јеремић, Стојан Марковић, Зоран Ивошевић, Љиљана Смајловић, Тамара Скрозза, Божо Прелевић, Владо Мареш, Предраг Аздејковић и Иван Цвејић, на седници одржаној 31. 7. 2014. године, већином гласова доноси

ОДЛУКУ

Текстом „Перу чаше у машини од 170.000 динара“, објављеним 14.јуна 2014. године,  дневни лист „Блиц“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

         ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Јелена Стојановић, директорка ЈКП Обједињена наплата из Ниша, поднела је жалбу верујући да су објављивањем текста повређене одредбе Кодекса новинара Србије које се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара и однос према изворима извештавања. Новинарка је, према мишљену подносиоца жалбе, у тексту који је објавила, изоставила неке делове одговора који су јој достављени на основу захтева о доступности информација од јавног значаја. Директорка је навела и да је у наслову означана као расипница, чиме је прекршена претпоставка невиности, те да је „текст пун неистина и политичких квалификација“. Она је указала да је већ једном била принуђена да шаље деманти на текст исте новинарке, који није објављен на одговарајући начин, као и да је након објављивања овог текста упутила допис главном уреднику на који није добила никакав одговор.

У одговору на жалбу, новинарка „Блица“ Ивана Андјелковић истакла је да су одговори које је директорка доставила или цитирани „дословце и прецизно“ или је „појединим деловима пренета суштина њених навода“, односно да су све чињенице наведене у тексту подударају са достављеним одговорима.  Она је навела и да је директоркиним одговорима дат дупло већи простор него критикама на њен рад и изразила сумњу да директорка Стојановић покушава да је спречи да убудуће поставља било каква питања о раду предузећа које води.

Чланови Комисије за жалбе оценили су да текст није пример доброг новинског текста, те да постоје основи за сумњу да жеља новинара није била да заиста утврди да ли има неправилности у раду јавног предузећа, већ да докаже тврдње које су изнели представници синдиката и градоначелник Ниша. Директорки је, ипак, пружена могућност да одговори на критике а њени одговори су у највећој мери верно пренети. Због тога је већина чланова Комисије сматрала да се не може говорити о кршењу одредби Кодекса новинара Србије, без обзира што је текст могао бити далеко боље написан.

Због свега изнетог, Комисија је са шест гласова „за“, два „против“ и једним „уздржаним“, одлучила да „Блиц“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

 

Београд, 31.7.2014.                                                                                   

Председавајући

Петар Јеремић