Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Весна Пешић, Никола Томић, Весна Малишић, Тамара Спаић, Бранка Михајловић, Бранка Прпа и Вукашин Обрадовић против листа "Политика"

Комисија није успела да усагласи одлуку
Весна Пешић, Никола Томић, Весна Малишић, Тамара Спаић, Бранка Михајловић, Бранка Прпа, Вукашин Обрадовић
Политика
Штампано издање
08.04.2014.

Текстом "Трећи метак Бранке Прпе", објављеним 8. априла 2014. у дневном листу "Политика" и на сајту тог листа, прекршена су начела Кодекса новинара Србије о истинитости извештавања, одговорности и независности новинара, култури и етици јавне речи.

Објављивањем текста у којем се износи низ неистина, личних увреда и дисквалификација, као и података који спадају у домен приватности, нанета нам је професионална и лична штета, доведен у питање наш интегритет и, можда најважније - оптужени смо да опструирамо истрагу о убиству Славка Ћурувије, руководећи се притом идеолошким или политичким интересима.

Молимо Комисију за жалбе Савета за штампу да уважи наше аргументе и да на тај начин потписнику овог текста и уредништву листа "Политика" скрене пажњу на непоштовање Кодекса и последице које то може да има како на обавештеност грађана и грађанки Србије, тако и на општу климу у друштву.

ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА

У првом члану Кодекса, који се односи на истинитост извештавања, наводи се:

- "Обавеза је новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије"(тачка 1)

- "Право је медија да имају различите уређивачке концепте, али је обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања (тачка 2) -

"Са новинарством неспојиви су објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина, као и измишљених писама или писама чији аутор није познат или његов идентитет није проверљив" (члан 5)

Ова правила, којих би требало да се придржавају сви који објављују текстове у штампаним медијима, али и сами медији, прекршена су у већ и у самој поставки-тези овог текста: да су долепотписани, директно или индиректно, покушавали да онемогуће или опструирају рад Комисије за истрагу убистава новинара. Осим тога, она су прекршена и у деловима текста у којима аутор износи различите закључке без икаквих доказа, индиција или макар наводних премиса на основу могао да их изведе.

Ови "закључци" представљају кршење права грађана на истинито информисање, али су истовремено и лична увреда долепотписанима и покушај урушавања њиховог професионалног и људског интегритета. Поред наслова, који Бранку Прпу без икаквих доказа - само уз бројне спекулације - означава као особу која покушава да лично опструира истрагу о убиству Славка Ћурувије, обавеза истинитог извештавања прекршена је и у следећим наводима: "Прпа је, према сопственом признању, својевремено вршила значајан притисак на Ћурувију политички манипулишући баш као што то чини и данас, уз то што је након трагичног догађаја покушала још и да се, како симболички тако и буквално, наметне као особа позвана да преузме целокупно наслеђе њеног тадашњег партнера" "Да би капитализација била потпуна, а кредибилитет додатно нашминкан, Бранка Прпа је морала бити проглашена најблискијом особом убијеног новинара, како би се њена реч једног дана, испоставиће се, отворено ставила у службу интереса Демократске странке, па чак и по цену да се, зарад дневнополитичких интереса, зауставе покушаји привођења правди убица и њихових налогодаваца"

"Деца Славка Ћурувије схватила су да је убиство њиховог оца, али не и његово разрешење, врло брзо постало средство за политичку капитализацију, злата вредну појединим интересним круговима међу којима су конкретно назначени, ни мање ни више него НУНС, исто оно удружење које данас најактивније ради на дискредитацији и опструкцији Комисије која се бави случајевима убијених новинара".

"Међутим,насупрот ономе што је Прпа желела да поручи и шта год значили ти „одбрамбени механизми“ (!) у ситуацији када држава жели некога да убије, ова реченица много више ставља до знања не само оно на чему се заснивала тадашња активност Бранке Прпе, већ управо оно чиме би укратко могла да се дефинише и њена данашња улога – једном активном дезавуацијом и свесном или несвесном опструкцијом истраге о убиству Славка Ћурувије.

Оно што је у Прпином карактеру било склоно тада да чини Ћурувији, свом тренутном партнеру, сада је само устремљено на јавност навиклу да се храни свеопштом неверицом и негирањем стварности." ПОШТОВАЊЕ ПРИВАТНОСТИ Више навода овог текста представља грубо кршење приватности Бранке Прпе, о којем говори седми члан Кодекса новинара Србије У првој тачки овог члана каже се: "Новинар поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише. Право на приватност је сужено када је реч о јавним личностима, а посебно носиоцима јавних функција".

Смернице Кодекса новинара Србије наводе: "Подаци из приватног живота јавних личности објављују се само уколико је то у интересу јавности, односно уколико имају директне последице на више људи, уколико су у супротности с духом функције коју та личност обавља, или идејама које јавно заступа" Све то занемарено је у тексту "Трећи метак Бранке Прпе", у којем се наводи низ података који спадају у домен приватних односа, имовинских и других спорова, а који нису ни од каквог јавног интереса и не би смели да буду тема медијског извештавања. У том контексту, посебно је значајно да аутор велику пажњу посвећује питању суштине емотивног и партнерског односа Бранке Прпе и Славка Ћурувије: наводећи делове интервјуа које су различитим медијима дала Ћурувијина деца, покушава да Прпу представи као особу која је у његовом животу била неважна, а која је притом желела да утиче на њега и да после његовог убиства оствари материјалну корист.

ОДГОВОРНОСТ НОВИНАРА

Прва тачка четвртог члана Кодекса новинара Србије гласи: "Новинар је, пре свега, одговоран својим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима. Ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа. Новинар се мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља". С друге стране, у шестој тачки наводи се да "новинар негује културу и етику јавне речи".

Ова правила, која би требало да чине суштину извештавања о било којој теми, нису поштована у тексту "Трећи метак Бранке Прпе". Члановима Комисије за жалбе скрећемо пажњу на чињеницу да се у читавом тексту доследно брани делатност Александра Вучића, не само као првог потпредседника Владе, већ и као министра информисање у време када је убијен Славко Ћурувија - пошто се ни у једном тренутку аутор не ограђује од своје "одбране", то под знак питања доводи његову одговорност, односно независност од било чијих интереса и утицаја. Свако од долепотписаних се у тексту означава на начин који није у складу са одредбом Кодекса о неговању културе и етике јавне речи.

Примера ради: "И Малишић и Обрадовић део су удружења НУНС које се већ дужи низ година отворено ставља у службу заштите интереса Демократске странке и њеног лидера Драгана Ђиласа заговарајући тезу о медијској репресији највеће странке у власти. Њих двоје су више пута јавно изјављивали да „не верују Вучићу“, тиме јасно стављајући до знања због чега нису у стању да сарађују у било чему што би имало везе са Владом Србије као највишом извршном влашћу у држави" "...у таблоиду Блиц је наредног дана освануо текст још једне контроверзне новинарке Тамаре Спаић" "Такав ниво неозбиљности, међутим, не треба да чуди када је у питању Весна Пешић која се у свим својим јавним наступима понаша као ексклузивна власница кристалне кугле која већ унапред зна све шта ће да се догоди" "Теза којом оперише и директно манипулише професорка права Весна Ракић-Водинелић своди се на ноторне неистине у које може поверовати само лаик" "Тај први фронт састоји се из неколико колона међу којима су најутицајније три, где у свакој по једна од новопечених „Коштуничиних анђела“ игра проминентну улогу: активно негирање да је Мирослав Курак непосредни извршилац убиства – слично улози у којој јеМилан Веруовић, очевидац атентата на Ђинђића, пласирао причу о „трећем метку“ – врши Бранка Прпа; активним изазивањем сумње да истрага неће обухватити „позадину убиства“ и стићи до крајњих налогодаваца позабавила се Весна Пешић; дискредитовање сведока због њиховог криминалног педигреа, а тиме и њихових исказа као релевантних доказа у оптужници припало је пак „легалистичком“ експерту Весни Ракић-Водинелић, иако се све три у недостатку садржаја дотичу и обнављају теме оних других" "Медији су, међутим, неколико дана раније већ најављивали да ће до обелодањења доћи, па је тако контроверзни новинар Никола Томић из листа Данас, позивајући се на анонимне изворе из врха власти,..."

"У прилогу уприличеном поново у РСЕ, и опет код Бранке Михајловић од 27. фебруара 2014. године, већ сам наслов „Комисије уместо државе: После Ћурувије, на реду Ђинђић“ заснива се на јефтином правничком трику, који уз то најављује поновну мобилизацију мање-више истих лица заслужних и за дискредитовање претходног случаја".

Весна Пешић, Никола Томић, Весна Малишић, Тамара Спаић, Бранка Михајловић, Бранка Прпа, Вукашин Обрадовић

Захваљујемо што сте жалбу Весне Пешић, Николе Томића, Весне Малишић, Тамаре Спаић, Бранке Михајловић, Бранке Прпе и Вукашина Обрадовића на писање Политике (текст Иштвана Каића "Трећи метак Бранке Прпе", објављен 8. априла) проследили нашој редакцији.

Политика одбацује све наводе из жалбе. Уредници Политике су приликом објављивања текста у потпуности поштовали дух и слово Кодекса новинара Србије. Текст Иштвана Каића објављен је у рубрици Погледи, у којој Политика објављује мишљења и коментаре спољних сарадника. Текст се савршено уклапа у правила писања колумни (Универзитет Колумбија у Њујорку) којим се подвлачи да идеална колумна "коментарише оно што је у вестима, али на провокативан и неочекиван начин, уводећи нове идеје или нови угао гледања, виђење које није било очигледно све док га писац није изнео" .

Потписници жалбе не оспоравају ниједну чињеницу изнесену у Каићевом тексту, као ни тачност изјава и цитата на којима је аутор градио своје закључке и вредносне судове. Уместо тога, потписници жалбе оспоравају Каићево мишљење, односно његове ставове.

Обавештавамо Савет да ниједан од осам потписника жалбе није ни покушао да то мишљење и те ставове оспори у нашем листу, супротстављајући своје интерпретације Каићевим. Ниједан од осам потписника није упутио деманти или одговор Политици, иако је свима појединачно морало бити јасно да би Политика објавила њихова реаговања.

Међу потписницима је и Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије које је на свом сајту одмах 8. априла оштро осудило Политику и Каића због објављивања текста "Трећи метак Бранке Прпе". Сајт НУНС–а је притом ускратио својим посетиоцима могућност да се на истом месту упознају са садржајем Каићевог текста, линкујући или преносећи текст из Политике, да барем упореде аргументе две стране. Такав поступак не одудара само од добре новинарске праксе и одредби Кодекса новинара Србије, већ и од норми друштвеног дијалога и обавезе новинарских удружења да поштују и промовишу плурализам мишљења .

Подсећамо да је одмах сутрадан наш листа пренео ставове НУНС-а о Политици и Иштвану Каићу, како и приличи угледном листу у слободном и отвореном друштву.

Уређивачка политика Политике придржава се новинарског начела да су у нашој професији чињенице свете, док су мишљења слободна. Тамо где су чињенице истините не може бити речи о клевети. Клевета је пре свега лаж, неистинита чињенична тврдња, док потписници жалбе оптужују Политику и Каића за клевету само на основу тога што је Каић негативно вредновао њихове изјаве. Они не оспоравају Каићеве чињеничне тврдње већ вредносне судове. Изношење негативних вредносних судова је критика. Критика Весне Пешић, Николе Томића, Весне Малишић, Тамаре Спаић, Бранке Михајловић, Бранке Прпе и Вукашина Обрадовића, колико је нама у Политици познато, није забрањена Кодексом новинара Србије.

Што се тиче тврдње да се у тексту "Трећи метак Бранке Прпа" наводи "низ Података који спадају у домен приватних односа, имовинских и других спорова", претпостављам да потписници жалбе негодују због чињенице да Иштван Каић исправно цитира Јелену Ћурувију, односно податак о томе да је Бранка Прпа тужила Ћурувијину децу због имовине покојног Славка.

Подсећам Савет за штампу да у Кодексу новинара пише да новинар има право да истражује све околности и чињенице о догађајима који су од интереса за јавност, као и да је "прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако њиховом намерном искривљавању и изношењу лажи".

Претпостављам да би се чак и потписници ове непримерене жалбе сложили да су Јелена Ћурувија и њен брат такође жртве у случају убиства Славка Ћурувије, као и Бранка Прпа. Но, захтев потписника жалбе да се Ћурувијина деца ућуткају кад је реч о истинитим чињеницама и стварима које се тичу новинарског и другог наслеђа њиховог оца, као и о његовом личном и породичном животу, захтеви да им се не дозволи да такве чињенице износе у јавност, чини нам се потпуно бизарним и равним захтеву да се уведе цензура њихових речи.

Зато је Политика била сам биће отворена за изјаве деце и брата Славка Ћурувије. Из пијетета према убијеном колеги, сматрамо да нам је обавеза да износимо сва релевантна сведочења о његовом животу .

Генерални секретар Политике

Никола Тркља

На основу чланова 22. и 24. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Саветаза штампу у саставу: Стојан Марковић, Зоран Ивошевић, Петар Јеремић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Предраг Аздејковић, Игор Ћузовић, Божо Прелевић, Тихимир Тришић и Златко Чобовић, на седници одржаној 24. 4. 2014. године није успела да усагласи одлуку о томе да ли је лист „Политика“, објављивањем текста „Трећи метак Бранке Прпе“, 8. априла 2014. године, прекршио одредбе Кодекса новинара Србије. За одлуку да је Кодекс прекршен било је потребне већине, али одлука није донета јер није успуњен услов да „за“ мора да гласа најмање један представник сваког од четири оснивача Савета и бар један представник јавности.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Жалбу Савету за штампу поднели су: Весна Пешић, Никола Томић, Весна Малишић, Тамара Спаић, Бранка Михајловић, Бранка Прпа и Вукашин Обрадовић, верујући да је “Политика”, објављивањем спорног текста у штампаном и онлајн издању листа, прекршила одредбе Кодекса новинара Србије које се односе на истинитост извештавања, одговорност и независност новинара, културу и етику јавне речи, док су делом текста који се односи на Бранку Прпу повређене и одредбе Кодекса о поштовању приватности, будући да аутор износи детаље из њеног приватног односа са Славком Ћурувијом, за које не постоји никакав интерес јавности. “Објављивањем текста у којем се износи низ неистина, личних увреда и дисквалификација, као и података који спадају у домен приватности, нанета нам је професионална и лична штета, доведен у питање наш интегритет и, можда најважније – оптужени смо да опструирамо истрагу о убиству СлавкаЋурувије, руководећи се притом идеолошким или политичким интересима”, наведено је, између осталог, у жалби. Аутор, по мишљењу подносилаца жалбе, крши Кодекс и изношењем закључака без икаквих доказа или индиција, што представља кршење права грађана на истинито информисање, али, истовремено, и личну увреду подносилаца жалбе и покушај урушавања њиховог професионалног и личног интегритета.

Редакција “Политике” одбацила је све наводе подносилаца жалбе, сматрајући да су уредници тог листа, приликом објављивања текста, у потпуности поштовали Кодекс новинара. У одговору на жалбу истиче се да је текст објављен у рубрици Погледи, у којој лист објављује мишљења и коментаре спољних сарадника и да се савршено уклапа у правила писања колумни Колумбија универзитета у Њујорку. Наводећи да подносиоци жалбе “не оспоравају ниједну чињеницу изнету у тексту, као ни тачност изјава и цитата на којима је аутор градио своје закључке и вредносне судове”, већ његово мишљење, односно ставове, редакција, између осталог, наводи да се уређивачка политика “Политике” придржава уређивачког начела да су чињенице свете, а мишљења слободна. Редакција је истакла и да нико од поносилаца жалбе није „Политици“ упутио деманти или реаговање, које би лист сигурно објавио.

Већина чланова Комисије није прихватила објашњење листа, сматрајући да је спорним текстом озбиљно прекршен Кодекс новинара изношењем, ничим поткрепљених, оптужби, негативних квалификација и увреда на рачун више људи који су изразили легитимно неслагање са радом комисије која испитује убиство Славка Ћурувије. По мишљењу већине чланова Комисије, повређене су одредбе Кодекса које се односе на одговорност новинара, посебно у делу који се односи на неговање културе и етике јавне речи, одредбе о истинитости изврштавања, које забрањују новинарима да објављују неосноване оптужбе и клевете, као и одредбе по којима новинар мора да поштује достојанство и интегритет људи о којима пише.

Кад је реч о кршењу Кодекса у делу који се односи на поштовање приватности, чланови Комисије били су подељеног мишљења, јер је део њих сматрао да се не може говорити о томе да је нечија приватност нарушена цитирањем нечега што је већ раније објављено.

Највећи број чланова Комисије сматрао је и да то што је реч о ауторском тексту некога ко није новинар није од значаја, јер је уредништво “Политике” морало бити свесно да објављивањем спорног текста крши етичка правила професије. Три члана Комисије сматрала су, међутим, да треба правити разлику између текста новинара који о нечему извештава и текста који одражава лични став аутора о неком питању. Они су прихватили став редакције да је аутор текста изнео мишљење, односно вредносне судове, а не чињенице чија се истинитост може оспоравати, те да, према томе, нема повреде Кодекса новинара.

“За” одлуку да је “Политика” прекршила одредбе Кодекса гласало је седам чланова Комисије за жалбе, док су три члана била “против”. За одлуку је било потребне двотрећинске већине, али није испуњен други услов прописан правилима рада Комисије – да “за” мора да гласа најмање један представник сваког од четири оснивача Савета и бар један представник јавности, због чега Комисија за жалбе није могла да донесе одлуку.

 

Београд, 24. 4. 2014.                                                                      Председавајући

                                                                                                        Стојан Марковић