Жалбени поступци

НАПОМЕНА: Користите ћирилична словa

Kомпанија „МФЦ-Микрокомерц“ д.о.о, адвокат Мирослав Перковић против “Вечерњих новости”

Жалба решена: нема прекршаја кодекса
Мирослав Перковић, адвокат
Вечерње новости
Интернет
01.11.2011.

Оштећени: Компанија „МФЦ-МИКРОКОМЕРЦ“ д.о.о. Београд, Заплањска бр.86, заступана по пуномоћнику: Адвокат Мирослав Перковић На основу чл.42 Статута НУНС-а и поглавља IX тачка 3. Кодекса новинара Србије, привредно друштво „МФЦ-Микрокомерц“ д.о.о. Београд, заступано по пуномоћнику Мирославу Перковићу, адвокату из Новог Сада, овим путем Наслову подноси ЖАЛБУ Против: 1. СТЈЕЉА БИЉАНЕ, новинара дневног листа „ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ“, Београд, Трг Николе Пашића бр.7, 2. КОВАЧИЋ МИЛИЦЕ, одговорног уредника “НОВОСТИ ОН ЛИНЕ“, Београд, Трг Николе Пашића бр.7, 3. ВУКОТИЋ МАНОЈЛА, главног и одговорног уредника дневног листа „ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ“, Београд, Трг Николе Пашића бр.7, - због повреде чл.3 Закона о јавном информисању у погледу дужности да се пре објављивања информације која садржи податке о одређеном догађају или појави, са пажњом примереном околностима, провере посебно њено порекло и пре свега, њезина истинитост, те - због кршења етичких стандарда професионалног поступања новинара, описаних у поглављу I - тач.1, 4, 5 и 6, поглављу IV - тач.1, 2 и 3 и поглављу VII - тач.1 Кодекса новинара Србије, све у вези са објављеним текстом у самом дневном листу „Вечерње новости“ од 02.11.2011. године и на интернет-страници дневног листа „Вечерње новости“ од дана 01.11.2011. године у 20:58 часова под насловом - „Афера ПИО: За документацију дали милионе“ аутора Биљане Стјеље (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:351661-Afer), О б р а з л о ж е њ е Дана 02.11.2011. године у дневном листу „Вечерње новости“, односно дана 01.11.2011. године у 20:58 часова на интернет-страници дневног листа „Вечерње новости“ Београд, постављен је новински чланак под насловом „Афера ПИО: За документацију дали милионе“ аутора Биљане Стјеље (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:351661-Afer), у чијем се садржају под бомбастичним насловом, између осталог, у најружнијем негативном контексту помиње привредно друштво „МФЦ Микрокомерц“ д.о.о. Београд и пословна сарадња истог привредног друштва са Фондом ПИО Републике Србије, а на начин да се изношењем нетачних и непроверених чињеница и низом нетачних тврдњи, инсинуира наводно кршење законитости у пословању и поступању представника означеног привредног друштва, наводна нелојална конкуренција, прибављање непримерене и неприпадајуће имовинске користи за исто привредно друштво, кршење прописа у области јавних набавки, а све то на основу информација и извора које аутор овог чланка, или није именовао, или их је означио само као „две конкурентске фирме“, а што је све изазвало и бројне, у највећем броју негативне коментаре грађана – читалаца односно посетилаца означене интернет странице, а што наравно и најнегативније утиче на пословни углед и кредибилитет, како компаније „МФЦ Микрокомерц“ д.о.о. Београд, тако посебно и на њезиног власника и оснивача и све запослене лично. Комплетан текст који као аутор објављује новинар Биљана Стјеља, у свом садржају обилује нетачним информацијама, како у погледу формирања цена услуга „МФЦ Микрокомерц“ Београд, начина плаћања појединих услуга истом од стране Фонда ПИО и врсте пружених услуга, при чему се очигледно са одређеном намером изоставља у контексту описаног пословног односа фирме са Републичким фондом ПИО, комплетан историјат ангажмана исте, одговарајуће референце, технички, технолошки и кадровски капацитети, а посебно пословни углед који ужива привредно друштво „МФЦ Микрокомерц“ Београд на тржишту пружања овакве врсте услуга и то на територији, не само Републике Србије и земаља у окружењу, већ и на простору целе југоисточне Европе. Осим тога, начин на који се у означеном тексту наводе и образлажу поједине тврдње, јасно указује да овакав чланак не представља ништа друго до непримерену и незакониту негативну кампању коју конкуренција фирме „МФЦ Микрокомерц“ Београд, води против исте и то преко „новинара“ Биљане Стјеље која је за тако нешто очигледно инструирана и ангажована, уз свесрдну помоћ дневног листа „Вечерње новости“, при чему садржај информација из спорног текста недвосмислено указује на тачно одређена правна и физичка лица која стоје иза таквих информација као извори истих. У вези са неистинитим наводима из текста спорног чланка и очитим негативним инсинуацијама, указује се овим путем недвосмислено да компанија МФЦ послује и сарађује, посебно и конкретно са Фондом ПИО Републике Србије, према универзалним правилима пословања која су дефинисана важећим Законом о јавним набавкама, правилима која су успостављена одговарајућим актима Владе Републике Србије из периода 2005/2006. година о забрани набављања нових ИТ решења до набавке јединственог ИТ решења за све државне органе и институције Републике Србије, а наравно и по специфичним захтевима појединих корисника услуга компаније, уз најважније правило управо због специфичности делатности којом се бави компанија МФЦ – сертификоване испуњености стандарда максималне заштите и безбедности података који су предмет обраде. Надаље, указује се и да су цене које прате услуге компаније МФЦ углавном нивелисане на истом нивоу према свим корисницима услуга и у сваком тренутку се може објективно проверити како се исте формирају. У погледу услуга скенирања и микрофилмовања, опет очигледно под разним медијским притисцима, Фонд ПИО РС покушавао је да реализује набавку ових услуга без реалне потребе јер им је тај посао компанија МФЦ радила без икакве накнаде, а у послу индексирања базе података што подразумева читање података са докумената и уношење у базу на начин да ови буду употребљиви за рад, компанија МФЦ поседује одговарајући уговор на 3 године, односно до 2013. године који је закључен на основу тендера у преговарачком поступку за који је Фонд ПИО добио сагласност Управе за јавне набавке и одговарајуће мишљење Привредне коморе РС, опет све у складу са поступком који је регулисан управо Законом о јавним набавкама, а што је посебно важно, овај посао по методологији рада коју примењује компанија МФЦ, подразумева да документација мора бити скенирана, те нема никакве потребе да се два пута наплаћује исти посао, док микрофилм тако организоване електронске архиве је само аналогни бецк-уп који се трансфером на уређаје којима је опремљена компанија МФЦ, врши аутоматски. Врло је важно указати и да компанија МФЦ посебно испуњава све међународно захтеване стандарде у погледу безбедности заштите и личних података грађана који су предмет обраде и сасвим је оправдано да се као посебан тендерски услов код овакве врсте послова, захтева управо и посебно испуњење баш тог услова – то није никакво поставаљање критеријума који су прилагођени компанији МФЦ, већ реална и неопходна потреба, а ова чињеница је уједно и сасвим јасан и одређен контрааргумент за закључак како је Фонд ПИО способан да сопственим капацитетима обавља посао који је додељен компанији МФЦ – осим што је рачуница исплативости сасвим погрешна, нема ни говора о испуњености управо поменутих међународно захтеваних стандарда безбедности и заштите личних података грађана што је од посебног значаја корисницима услуга компаније МФЦ који раде са документима који садрже податке о личности и за које управо има капацитет и гарантује ова фирма. И на крају, истина је једино да на тендерима на којима се појављује компанија МФЦ, учествује и конкуренција која очигледно успева једино да врши опструкцију и неосновано продужава поступак јавне набавке, па тако и у случају који описује Биљана Стјеља у свом чланку – управо тендер Фонда ПИО бр. ЈНББ 28/2011 на основу Одлуке директора Фонда бр. 404.1-690/11-2 од 22.06.2011. године и читав поступак указује на начин понашања „конкурентских фирми“ који су, очигледно из текста објављеног чланка, извор информација за именованог аутора. Дакле, све напред изнете чињенице и подаци, доступни су и лако проверљиви и да се новинар Биљана Стјеља заиста потрудила да у вези са садржајем свог чланка и темом истог, са примереном пажњом провери истинитост, а посебно и потпуност информација које је очигледно добила од „конкурентских фирми“ за пословни однос компаније МФЦ са Фондом ПИО РС, а била је дужна да то учини, а ако није, да наведе да информације нису потврђене, не би у овом чланку износила податке и чињенице које немају никакве везе са истином, а осим тога представљају неосноване оптужбе и клевете чије је објављивање као такво, потпуно неспојиво са новинарством. Тиме су пријављена лица флагрантно прекршила одредбу чл.3 ст.1 Закона о јавном информисању и одредбе поглавља И - тач.1, 4, 5 и 6 Кодекса новинара Србије. Осим тога, Биљана Стјеља као новинар, обавезна је да свом послу приступа са дужном пажњом и не може слепо да верује извору информација, поготово због чињенице што извор информација – „конкурентске фирме“, очигледно имају и следе свој интерес и своје наводе прилагођавају управо тим истим интересима. Пажња која је примерена околностима, јесте она пажња која добром новинару допуштају и налажу околности конкретног случаја, а правни стандард такве пажње директно је сразмеран тежини повреде или интереса коју би објављивање информације могло изазвати, што опет значи да је потребна већа и брижљивија пажња при провери чињеничне основе информације што су теже оптужбе које информација садржи. Новинар Биљана Стјеља то не чини, напротив, она наставља са отвореном кампањом против компаније МФЦ уз подршку дневног листа „Вечерње новости“ за рачун уских пословних интересних група – „конкурентских фирми“ иако је и против ње и одговорног уредника већ поднета кривична пријава у вези са истом таквом кампањом из фебруара 2011. године и која околност такође додатно указује на очигледно кршење етичких и професионалних норми из поглавља ИВ - тач.1, 2 и 3 Кодекса новинара Србије. На ове околности, Суд части НУНС-а је у ранијем периоду посебно упозорио своје чланове и јасно изразио намеру да ће у оваквим случајевима покретати поступке против чланова који се огреше о етичке и професионалне норме и позвао своје чланове, као и све професионалне новинаре да се у свом поступању држе основних професионалних и законских начела и да буду одговорни у односу на јавност и јавни интерес. Новинар Биљана Стјеља то свакако не чини, па је из овог разлога и треба позвати на одговорност. И на крају, на који начин су „конкурентске фирме“ као извор информација новинара Биљане Стјеље учествовале на тендеру о којем пише именовани новинар у свом чланку и како су прикупљене информације које се износе у истом, указују јасно и на кршење Кодекса у погледу поглавља ВИИ - тач.1 – јер да ли се часним може сматрати прикупљање информација тако што учесник на тендеру, потребну документацију подноси упаковану као празне папире, затим у поступку тражи увид у документацију компаније МФЦ и покушава да нађе неправилности у истој, а када то не успева, обавештава новинара о одређеним информацијама које су свакако полуистине или чисте неистине и које овај, иако добро зна под којим околностима су прибављене, објављује у свом чланку. Да ли се ово има сматрати чашћу или часним средствима!!? У сваком случају, прљава кампања – јер се другачије не може квалификовати поступање новинара Биљане Стјеље уз помоћ дневног листа „Вечерње новости“, само је наставак напада конкуренције где је очигледно омиљено средство у кампањи, каљање угледа у медијима компаније МФЦ која у својој делатности припада сигурно лидерским компанијама на територији југоисточне Европе, због чега је иста присиљена, истовремено дубоко поштујући и слободу јавног информисања и сва остала начела и одреднице који омогућавају да јавност у Републици Србији буде објективно, потпуно и благовремено обавештена о догађајима који су од интереса за исту, да управо због истине и поштовања основних стандарда новинарске професије, на овакав начин заштити свој пословни углед и част, али и стандарде професионалног поступања новинара на простору Републике Србије. У Новом Саду, 14. децембра 2011. године, ПРИЛОГ: - новински чланак са интернет странице „Вечерњих новости“ од 01.11.2011. године у 20:58 са коментарима, - издање дневног листа „Вечерње новости“ од 02.11.2011. године, - изводи са званичног сајта оштећене компаније „МФЦ Микрокомерц“ д.о.о.Београд - пуномоћје. ПУНОМОЋНИК: Адвокат Мирослав Перковић

Одговор Биљане Стјеља на жалбу Компаније "МФЦ Микрокомерц"

- У писму Савету за штампу се наводи да сам ја, Биљана Стјеља, новинар Вечерњих Новости" (а при том се потпуно увредљиво новинар ставља под наводнике) изнела "нетачне и непроверене чињенице"?! И тиме извазвала штету овом привредном друштву, што је - у најмању руку - некоректно јер су сви подаци наведени у тексту цитирани из званичних и оверених документа и то из два извора, међу којима, додуше нииједан није из МФЦ-а, али то само из разога што одговоре из ове куће нисам добила.

- На почетку бављења овом темом, послала сам питања руководству ове фирме, и у првом тексу све добијене одговоре (без цензуре) у потпуности објавила. Ниједан текст није објављен да се нисам прво обратила МФЦ-у, али одговоре нисам добила. А приликом писања последњег текса, послала сам мејл у којем - поново - тражим разјашњења, али је у редакцију - потпуно ненајављено - по налогу власника МФЦ дошао адвокат овог предузећа и са нетачним тврдањама којима инсинуира да сам примила мито од 60.000 евра?! тражио разговор са главним и одговорним уредником. Да је реч о лажима, доказали смо веома брзо (сачувани су докази), а због притиска на новинара планирали да тражимо заштиту и од полиције и од Адвокатске коморе.

На такву врсту "комуникације" нисам пристала и наставила сам да радим свој посао одговорно и професионално, уз подршку и поверење сопствене редакције.

- Да смо били у праву, признали су и у самом Фонду ПИО и то чланови највишег руководства и Управног одбора, а цео случај је постао предмет истраге инспектора за привредни криминал.

- У међувремену је, након 20 година "паузе" коначно расписан и тендер и то по ценама за које смо - уз доказе из више извора - тврдили да су једине реалне. Овим се случајем и даље бави УО Фонда ПИО.

- Самим тим тврде да "ја слепо верујем конкуренцији, да сам у кампањи против МФЦ-а и да сам изнела непроверене тезе" никако не стоје, а сваку бројку у тексту као и редослед догађаја имам у документима која носе печате и потписе свих страна у уговору и то годинама уназад.

Уз то, сматрам да је непримерено и сасвим беспредметно да ја своје писање правдам онима који ни у једном тренутку нису показали коректност у сарадњи.

Биљана Стјеља

На основу члана 24. Статута Савета за штампу и чланова 10. и 11. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Љиљана Смајловић, Небојша Спаић, Петар Јеремић, Стојан Марковић, Александар Ђивуљскиј, Божо Прелевић, Зоран Ивошевић, Филип Шварм, Тамара Скрозза, Славиша Лекић на седници одржаној 19.1. 2012. године доноси следећу

ОДЛУКУ

Одбија се жалба коју је 9. 1. 2012. године поднела компанија „МФЦ-Микрокомерц“ д.о.о, преко адвоката Мирослава Перковића

Комисија је одлучила да текстом „Могло је пет пута јефтиније“, објављеним 2.11. 2011. године у штампаном издању и истим текстом под насловом „Афера ПИО: За документацију дали милионе“, објављеним 1.11. 2011. у електронском издању, дневни лист „Вечерње новости“ није прекршио одредбе Кодекса новинара Србије.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Пуномоћник омпаније „МФЦ-Микрокомерц“ поднео је жалбу због тога што је поменутим текстом та компанија и њена сарадња са ПИО фондом представљена „у најружнијем негативном контексту“, те да се „изношењем нетачних и непроверених чињеница и низом нетачних тврдњи“ инсинуира кршење закона и нелојална конкуренција, а на основу извора из конкурентских фирми.

У одговору на жалбу ауторка текста навела је навела да су сви подаци цитирани из званичних докумената, те да ниједан текст није објављен а да претходно није затражена информација из МФЦ-а, који ниједном није одговорио, као и да је у међувремену цео случај постао предмет истраге инспектора за привредни криминал. Новинарка је такође навела да је адвокат поменуте компаније дошао у редакцију и оптужио је да је примила мито од 60 000 евра, што сматра непримереним притиском због чега редакција планира да тражи заштиту од полиције и Адвокатске коморе.

Комисија за жалбе је једногласно закључила да је објављени текст потпуно у складу са Кодексом новинара, а да адвокат, подносилац жалбе, не нуди никакве доказе за своје тврдње да објављени подаци нису тачни, нити да постоји спрега између новинара и конкурентских фирми. Чланови Комисије сматрају да је оваквим изношењем тврдњи без доказа, адвокат злоупотребио право на жалбу Савету за штампу.

Осим тога, из писма новинарке „Вечерњих новости“, Комисија сазнаје и да је адвокат вршио непримерен притисак на новинарку, претећи јој и оптужујући је за примање мита. Мада ово није у домену рада Савета за штампу, Комисија оцењује да је овакво понашање недопустиво и да тиме треба да се позабаве истражни и други надлежни органи.

Београд, 20.1.2012.                                                            
Председавајућа Комисије

Љиљана Смајловић